{1:1} Adam, Sit, Enos,
{1:2} Kajinan, Maleleilo, Jared,
{1:3} Enoh, Matusal, Lameh,
{1:4} Noje, Sim, Ham i Jafet.
{1:5} Sinovi Jafetovi: Gomer i Magog i Madaj i Javan i Tovel i Mosoh i Tiras.
{1:6} A sinovi Gomerovi: Ashenas i Rafat i Togarma.
{1:7} A sinovi Javanovi: Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim,
{1:8} A sinovi Hamovi: Hus i Misraim, Fut i Hanan.
{1:9} A sinovi Husovi: Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava i Dedan.
{1:10} I Hus rodi Nevroda. On prvi bi silan na zemlji.
{1:11} A Misraim rodi Ludeje i Anameje i Leaveje i Naftuheje,
{1:12} I Patroseje i Hasluheje, od kojih izidjoše Filisteji i Kaftoreji.
{1:13} A Hanan rodi Sidona prvenca svog, i Heta,
{1:14} I Jevuseje i Amoreje i Gergeseje,
{1:15} I Jeveje i Arukeje i Aseneje,
{1:16} I Arvadeje i Samareje i Amateje.
{1:17} Sinovi Simovi: Elam i Asur i Arfaksad i Lud i Aram i Uz i Ul i Geter i Meseh.
{1:18} A Arfaksad rodi Salu, a Sala rodi Evera.
{1:19} A Everu se rodiše dva sina; jednom beše ime Falek, jer se u njegovo vreme razdeli zemlja; a ime bratu njegovom Jektan.
{1:20} A Jektan rodi Almodada i Salefa i Asarmota i Jaraha,
{1:21} I Adorama i Uzala i Diklu,
{1:22} I Evala i Avimaila i Savu,
{1:23} I Ofira i Evilu i Jovava: ti svi behu sinovi Jektanovi.
{1:24} Sim, Arfaksad, Sala,
{1:25} Ever, Falet, Ragav,
{1:26} Seruh, Nahor, Tara,
{1:27} Avram, to je Avraam.
{1:28} Sinovi Avramovi: Isak i Ismailo.
{1:29} Ovo je pleme njihovo: prvenac Ismailov Navajot, pa Kidar i Avdeilo i Mivsam.
{1:30} Misma i Duma, Masa, Adad i Tema,
{1:31} Jetur, Nafis i Kedma; to su sinovi Ismailovi.
{1:32} A sinovi Heture, inoče Avramove: ona rodi Zemrana i Joksana i Madana i Madijana i Jesvoka i Suja. A sinovi Joksanovi: Sava i Dedan.
{1:33} A sinovi Madijanovi: Gefa i Efer i Enoh i Avida i Eldaga. Ti svi behu sinovi Heturini.
{1:34} Tako Avram rodi Isaka; a sinovi Isakovi behu Isav i Izrailj.
{1:35} Sinovi Isavovi: Elifas, Raguilo i Jeus i Jeglom i Korej.
{1:36} Sinovi Elifasovi: Teman i Omar, Sofar i Gotom, Kenez i Tamna i Amalik.
{1:37} Sinovi Raguilovi: Nahat, Zara i Soma i Moza.
{1:38} A sinovi Sirovi: Lotan i Soval i Sevegon i Ana i Dison i Eser i Disan.
{1:39} A sinovi Lotanovi: Horije i Emam; a sestra Lotanova Tamna.
{1:40} Sinovi Sovalovi: Elan i Manahat i Eval, Sefija i Onam. A sinovi Sevegonovi: Aije i Ana.
{1:41} Sinovi Anini: Dison, i sinovi Disonovi Amram i Asvan i Itran i Haran.
{1:42} Sinovi Eserovi: Valan i Zavan i Jakan. Sinovi Disanovi: Uz i Aran.
{1:43} A ovo su carevi koji carovaše u zemlji edomskoj pre nego se zacari car nad sinovima Izrailjevim: Valak sin Veorov, a gradu mu beše ime Denava.
{1:44} A kad umre Valak, zacari se na njegovo mesto Jovav, sin Zarin od Vosore.
{1:45} A kad umre Jovav, zacari se na njegovo mesto Asom od zemlje temanovske.
{1:46} A kad umre Asom, zacari se na njegovo mesto Adad sin Varadov, koji iseče Madijane u polju moavskom; a gradu mu beše ime Getem.
{1:47} A kad umre Adad, zacari se na njegovo mesto Samada iz Masekasa.
{1:48} A kad umre Samada, zacari se na njegovo mesto Saul iz Rovota na reci.
{1:49} A kad umre Saul, zacari se na njegovo mesto Valenon, sin Ahovorov.
{1:50} A kad umre Valenon, zacari se na njegovo mesto Adad; a grad mu se zvaše Fogor, a ženi mu beše ime Meteveila kći Matraide, kćeri Mezovove.
{1:51} A kad umre Adad, nastaše knezovi u edomskoj: knez Tamna, knez Alva, knez Jetet,
{1:52} Knez Olivema, knez Ila, knez Finon,
{1:53} Knez Kenez, knez Teman, knez Mivsar,
{1:54} Knez Magedilo, knez Iram. To behu knezovi edomski.
{2:1} Ovo su sinovi Izrailjevi: Ruvim, Simeun, Levije i Juda, Isahar i Zavulon,
{2:2} Dan, Josif i Venijamin, Neftalim, Gad i Asir.
{2:3} Sinovi Judini: Ir i Avnan i Sila; ta mu tri rodi kći Suvina Hananejka; ali Ir prvenac Judin beše nevaljao pred Gospodom, te ga ubi.
{2:4} A Tamara, snaha njegova rodi mu Faresa i Zaru. Svega pet beše sinova Judinih.
{2:5} Sinovi Faresovi: Esron i Amul.
{2:6} A sinovi Zarini: Zimrije i Etan i Eman i Halkol i Dara; svega pet.
{2:7} I sinovi Harmijini: Ahan, koji smuti Izrailja ogrešivši se o stvari proklete.
{2:8} A sinovi Etanovi: Azarija.
{2:9} A sinovi Esronovi, što mu se rodiše: Jerameilo i Aram i Halev.
{2:10} A Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Nasona, kneza sinova Judinih;
{2:11} A Nason rodi Salmona; a Salmon rodi Voza;
{2:12} A Voz rodi Ovida; a Ovid rodi Jeseja;
{2:13} A Jesej rodi prvenca svog Elijava, i Avinadava drugog i Samu trećeg,
{2:14} Natanaila četvrtog, Radaja petog,
{2:15} Osema šestog, Davida sedmog,
{2:16} I sestre mu Seruju i Avigeju. A sinovi Serujini behu Avisaj i Joav i Asailo, trojica.
{2:17} A Avigeja rodi Amasu; a otac Amasin beše Jeter Ismailjac.
{2:18} A Halev sin Esronov rodi s Azuvom ženom svojom i s Jeriotom sinove, i sinovi mu behu Jeser i Sovav i Ardon.
{2:19} A kad umre Azuva, Halev se oženi Efratom, koja mu rodi Ora;
{2:20} A Or rodi Uriju, a Urija rodi Veseleila.
{2:21} Potom otide Esron ka kćeri Mahira oca Galadovog, i oženi se njom kad mu beše šezdeset godina, i ona mu rodi Seguva.
{2:22} A Seguv rodi Jaira, koji imaše dvadeset i tri grada u zemlji galadskoj.
{2:23} Jer uze Gesurejima i Sircima sela Jairova i Kenat sa selima njegovim, šezdeset gradova. To sve uzeše sinovi Mahira, oca Galadovog.
{2:24} I kad umre Esron u Halev-Efrati, žena Esronova Avija rodi mu Ashora oca Tekujanima.
{2:25} A sinovi Jerameila prvenca Esronovog behu: prvenac Aram, pa Vuna i Orem i Osem i Ahija.
{2:26} Imaše i drugu ženu Jerameilo, po imenu Ataru, ona je mati Onamova.
{2:27} A sinovi Arama prvenca Jerameilovog behu: Mas i Jamin i Eker.
{2:28} I sinovi Onamovi behu: Samaj i Jadaj; a sinovi Samajevi: Nadav i Avisur.
{2:29} I ime ženi Avisurovoj beše Avihaila, koja mu rodi Avana i Moloida.
{2:30} A sinovi Nadavovi: Seled i Apaim; ali Seled umre bez dece.
{2:31} A sinovi Apailovi: Jesej; a sinovi Jesejevi: Sisan, i kći Sisanova Alaja.
{2:32} A sinovi Jadaja brata Samajevog: Jeter i Jonatan; ali Jeter umre bez dece.
{2:33} A sinovi Jonatanovi: Falet i Zaza. Ti behu sinovi Jerameilovi.
{2:34} A Sisan ne imaše sinove nego kćeri; i imaše Sisan slugu Misirca po imenu Jaraju.
{2:35} Zato Sisan dade kćer svoju Jaraji, sluzi svom za ženu; a ona mu rodi Ataja.
{2:36} A Ataj rodi Natana; a Natan rodi Zavada;
{2:37} A Zavad rodi Eflata; a Eflat rodi Ovida;
{2:38} A Ovid rodi Juja; a Juj rodi Azariju;
{2:39} A Azarija rodi Helisa; a Helis rodi Eleasu;
{2:40} A Eleasa rodi Sisamaja; a Sisamaj rodi Saluma;
{2:41} A Salum rodi Jekamiju; a Jekamija rodi Elisama.
{2:42} A sinovi Haleva brata Jerameilovog behu: Misa prvenac njegov, otac Zifejima; pa sinovi Marise oca Hevronovog.
{2:43} A sinovi Hevronovi: Korej i Tafuja i Rekem i Sema.
{2:44} A Sema rodi Rama oca Jorkoamovog; a Rekem rodi Samaja.
{2:45} A sin Samajev beše Maon, a taj Maon bi otac Vet-Suru.
{2:46} I Gefa inoča Halevova rodi Harana i Mosu i Gazesa.
{2:47} A sinovi Jadajevi: Rigem i Jotam i Gisan i Felet i Gefa i Sagaf.
{2:48} Maha inoča Halevova rodi Severa i Tirhanu.
{2:49} Rodi i Sagafa oca Madmancima i Sevu oca Mahvincima i Gavajanima; a kći Halevova beše Ahsa.
{2:50} Ovo behu sinovi Haleva sina Ora prvenca Efratinog; Soval otac Kirijat-Jarimu,
{2:51} Salma otac Vitlejemu, Aref otac Vet-Gaderu.
{2:52} A imaše sinove Soval otac Kirijat-Jarimu: Aroja i Asi-Amenuhota.
{2:53} A porodice Kirijat-jarimske behu: Jetrani i Fućani i Sumaćani i Misrajani. Od njih izidjoše Saraćani i Estaoljani.
{2:54} Sinovi Salmini: Vitlejemci i Netofaćani, Ataroćani od doma Joavovog, i Zorani, polovina Manahaćana,
{2:55} I porodice pisarske u Javisu, Tiraćani, Simeaćani, Suhaćani; to su Keneji, koji se narodiše od Emata, oca doma Rihavovog.
{3:1} A ovo su sinovi Davidovi koji mu se rodiše u Hevronu: prvenac Amnon od Ahinoame Jezraeljanke, drugi Danilo od Avigeje Karmilke,
{3:2} Treći Avesalom, sin Mahe kćeri Talmaja cara gesurskog, četvrti Adonija, sin Agitin,
{3:3} Peti Sefatija od Avitale, šesti Itram od Egle, žene njegove.
{3:4} Šesti mu se rodi u Hevronu, gde carova sedam godina i šest meseci, a trideset i tri carova u Jerusalimu.
{3:5} A ovi mu se rodiše u Jerusalimu: Samaja i Sovav i Natan i Solomun, četiri, od Vitsaveje kćeri Amilove.
{3:6} I Jevar i Elisama i Elifalet,
{3:7} I Noga i Nefeg i Jafija,
{3:8} I Elisama i Elijada i Elifelet, devet,
{3:9} Sve sinovi Davidovi osim sinova inoča njegovih i osim Tamare, sestre njegove.
{3:10} A sin Solomunov beše Rovoam, a njegov sin Avija, a njegov sin Asa, a njegov sin Josafat,
{3:11} A njegov sin Joram, a njegov sin Ohozija, a njegov sin Joas.
{3:12} A njegov sin Amasija, a njegov sin Azarija, a njegov sin Jotam,
{3:13} A njegov sin Ahaz, a njegov sin Jezekija, a njegov sin Manasija,
{3:14} A njegov sin Amon, a njegov sin Josija.
{3:15} A sinovi Josijini: prvenac Joanan, drugi Joakim, treći Sedekija, četvrti Salum.
{3:16} A sinovi Joakimovi: Jehonija sin mu, i njegov sin Sedekija.
{3:17} A sinovi Jehonije sužnja: Salatilo sin mu.
{3:18} A njegovi sinovi Malhiram i Fedaja i Senasar, Jekamija, Osama i Nedavija.
{3:19} A sinovi Fedajini: Zorovavelj i Simej; a sinovi Zorovaveljevi: Mesulam i Ananija i sestra im Selometa.
{3:20} A sinovi Mesulamovi: Asuva i Oilo i Varahija i Asadija i Jusavesed, pet.
{3:21} A sinovi Ananijini: Felatija i Jesaja, sinovi Refajini, sinovi Arnanovi, sinovi Ovadijini, sinovi Sehanijini.
{3:22} A sinovi Sehanijini: Semaja, i sinovi Semajini: Hatuš i Igeal i Varija i Nearija i Safat, šest.
{3:23} A sinovi Nearijini: Elioinaj i Jezekija i Azrikam, tri.
{3:24} A sinovi Elionajevi: Odaja i Elijasiv i Felaja i Akuv i Joanan i Dalaja i Anan, sedam.
{4:1} Sinovi Judini behu: Fares, Esron i Harmija i Or i Soval.
{4:2} A Reaja sin Sovalov rodi Jata, a Jat rodi Ahumaja i Lada. To su porodice saratske.
{4:3} A ovo su od oca Itama: Jezrael i Jesma i Jedvas, a sestri njihovoj beše ime Aselelfonija.
{4:4} I Fanuilo beše otac Gedoru, i Eser otac Husin. To behu sinovi Ora prvenca Efrate, oca Vitlejemcima.
{4:5} A Ashor otac Tekujanima imaše dve žene, Elu i Naru.
{4:6} I Nara mu rodi Ahuzama i Efera i Temana i Ahastara. To su sinovi Narini.
{4:7} A sinovi Elini: Sered, Jesoar i Etnan.
{4:8} A Kos rodi Anuva i Sovivu i porodice Aharila sina Arumovog.
{4:9} A Javis beše slavniji od svoje braće, i mati mu nade ime Javis govoreći: Rodih ga s bolom.
{4:10} I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio medje moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli.
{4:11} A Heluv, brat Sujin rodi Mehira. On bi otac Estonov.
{4:12} A Eston rodi Vet-Rafu i Feseju i Tehinu, oca gradu Našu. To su ljudi Rihavovi.
{4:13} A sinovi Kenezovi behu Gotonilo i Seraja. A sinovi Gotonilovi: Atat.
{4:14} A Meonotaj rodi Ofru; a Seraja rodi Joava, oca onih što žive u dolini drvodeljskoj, jer behu drvodelje.
{4:15} A sinovi Haleva sina Jefonijinog behu Ir, Ila i Nam. A sin Ilin beše Kenez.
{4:16} A sinovi Jeleleilovi: Zif i Zifa, Tirija i Asareilo.
{4:17} A sinovi Ezrini: Jeter i Mered i Efer i Jalon; a žena Meredova rodi Marijama i Samaja i Jesvu, oca Estemoji.
{4:18} A žena njegova Judija rodi Jereda oca Gedoru, i Evera oca Sohotu, i Jekutila oca Zanoji. A to behu sinovi Vitije, kćeri Faraonove, kojom se oženi Mered.
{4:19} A sinovi žene Odijine, sestre Nama oca Keili behu Garmija i Estemoja Mahaćanin.
{4:20} A sinovi Simonovi: Amion i Rina i Ven-Anan i Tilon. A sinovi Jesejevi: Zohet i Ven-Zohet.
{4:21} A sinovi Sile, sina Judinog: Ir otac Lihu, i Lada otac Marisi, i porodice doma platnarskog, doma Asvejinog.
{4:22} I Jokim i Hasivljani, i Joas i Saraf, koji vladahu u moavskoj, i Jasuvi-Lehem. Ali to su stare stvari.
{4:23} To behu lončari i življahu u sadovima i zabranima, i behu onde kod cara za njegove poslove.
{4:24} Sinovi Simeunovi: Nemuilo i Jamin, Jariv, Zera, Saul;
{4:25} A njegov sin Salum, a njegov sin Mivsam, a njegov sin Misma.
{4:26} A sinovi Mismini: Amuilo sin mu, i njegov sin Zahur, i njegov sin Simej.
{4:27} A Simej imaše šesnaest sinova i šest kćeri; a braća njegova nemahu mnogo sinova, i sve porodice njihove ne beše tako mnogo kao sinova Judinih.
{4:28} A življahu u Virsaveji i Moladi i Asar-Sualu,
{4:29} I u Vali i u Asemu i u Toladu,
{4:30} I u Vetuilu i u Ormi i u Siklagu,
{4:31} I u Vet-Marhavotu i u Asar-Susimu i u Vet-Vireju i u Saraimu. To behu gradovi njihovi do cara Davida.
{4:32} A sela njihova behu Itam i Ajin, Rimon i Tohen i Asan, pet gradova,
{4:33} I sva sela njihova što behu oko tih gradova do Vala. To behu stanovi njihovi po rodu njihovom.
{4:34} A Mesovav i Jamlih i Josa sin Amasijin,
{4:35} I Joilo i Juj, sin Josivije sina Seraje sina Asilovog,
{4:36} I Elioinaj i Jakova i Jesohaja i Asaja i Adilo i Jesimilo i Venaja,
{4:37} I Zisa, sin Sifija sina Alona sina Jedaje sina Simrija sina Semajinog;
{4:38} Ti imenovani behu knezovi u porodicama svojim, i domovi otaca njihovih umnožiše se veoma.
{4:39} I zato otidoše u Gedor do istočne strane doline da traže pašu stoci svojoj.
{4:40} I nadjoše pašu obilatu i dobru i zemlju prostranu i mirnu i rodnu, jer pre onde življahu koji behu od Hama.
{4:41} Ti, dakle, zapisani po imenu došavši za Jezekije cara Judinog razbiše šatore njihove i stanovnike koji se nadjoše onde, i pobiše ih kao proklete da ne osta nijedan do danas, i naseliše se mesto njih, jer onde beše paše za stoku njihovu.
{4:42} A izmedju njih, sinova Simeunovih, izidje na goru Sir pet stotina ljudi, a poglavice im behu Felatija i Nearija i Refaja i Ozilo, sinovi Jesejevi.
{4:43} I pobiše ostatak što behu utekli izmedju Amalika, i naseliše se onde do današnjeg dana.
{5:1} A sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog, jer on beše prvenac, ali kad oskrvni postelju oca svog, dano bi njegovo prvenaštvo sinovima Josifa sina Izrailjevog, ali ne tako da se broji prvenac,
{5:2} Jer Juda bi najsilniji medju braćom svojom i od njega je vodj, ali prvenaštvo dobi Josif;
{5:3} Sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog behu: Anoh i Faluj, Esron i Harmija,
{5:4} Sinovi Joilovi: Semaja sin mu, a njegov sin Gog, a njegov sin Simej,
{5:5} A njegov sin Miha, a njegov sin Reaja, a njegov sin Val,
{5:6} A njegov sin Veira, kog odvede Teglat-Felasar car asirski; on beše knez plemena Ruvimovog.
{5:7} A braći njegovoj po porodicama njihovim kad se izbrojaše po kolenima svojim, beše knez Jeilo i Zaharija,
{5:8} A Vela sin Azaza sina Seme sina Joilovog; on življaše u Aroiru i do Nevona i Valmeona.
{5:9} Potom življaše k istoku dori do pustinje od reke Efrata, jer im se stoka umnoži u zemlji galadskoj.
{5:10} I za vremena Saulovog vojevaše na Agarene, koji izgiboše od ruke njihove; i tako se naseliše u šatorima njihovim po svemu istočnom kraju zemlje galadske.
{5:11} A sinovi Gadovi življahu prema njima u zemlji vasanskoj do Salhe.
{5:12} Joilo im beše poglavar, a Safan drugi, pa Janaj i Safat u Vasanu.
{5:13} A braća njihova po domovima otačkim behu: Mihailo i Mesulam i Seva i Joraj i Jahan i Zije i Ever, sedmorica.
{5:14} Ti behu sinovi Avihaila sina Urija sina Jaroje sina Galada sina Mihaila sina Jesisaja sina Jadona sina Vuzovog.
{5:15} Ahije sin Avdila sina Gunijevog beše poglavar u domu otaca njihovih.
{5:16} I življahu u Galadu, u Vasanu i selima njegovim i u svim podgradjima saronskim do medja njegovih.
{5:17} Svi ovi biše izbrojani za vremena Jotama, cara Judinog i za vreme Jerovoama, cara Izrailjevog.
{5:18} Sinova Ruvimovih i Gadovih i polovine plemena Manasijinog, hrabrih ljudi, što nošahu štit i mač, i zatezahu luk, i veštih boju, beše četrdeset i četiri hiljade i sedam stotina i šezdeset, koji idjahu na vojsku;
{5:19} I vojevaše na Agarene, na Jetureje i Nafiseje i Nodaveje,
{5:20} I dodje im pomoć suprot njih, i Agareni im biše dani u ruke i sve što imahu; jer zavapiše Bogu u boju, i usliši ih, jer se pouzdaše u Nj.
{5:21} I zapleniše stoku njihovu, pedeset hiljada kamila i dvesta i pedeset hiljada ovaca i dve hiljade magaraca i sto hiljada duša ljudskih.
{5:22} A ranjenih mnogo pade; jer taj boj bi od Boga; i nastavaše na mestu njihovom do seobe svoje.
{5:23} A sinovi polovine plemena Manasijinog življahu u toj zemlji od Vasana do Val-Ermona i Senira, do gore Ermona; behu se umnožili.
{5:24} A ovo behu poglavari u domu otaca njihovih: Efer i Jesej i Elilo i Azrilo i Jeremija i Odavija i Jadilo, ljudi hrabri i na glasu poglavari u domu otaca svojih.
{5:25} Ali kad zgrešiše Bogu otaca svojih i činiše preljubu za bogovima naroda one zemlje, koje Bog istrebi ispred njih,
{5:26} Podiže Bog Izrailjev duh Fula, cara asirskog i duh Teglat-Felasara, cara asirskog, i preseliše pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovinu plemena Manasijinog, i odvedoše ih u Alu i u Avor i u Aru, i na reku Gozan, gde ostaše do danas.
{6:1} Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.
{6:2} A sinovi Katovi: Amram, Isar i Hevron i Ozilo.
{6:3} A sinovi Amramovi: Aron i Mojsije, i kći Marija. A sinovi Aronovi: Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.
{6:4} Eleazar rodi Finesa; a Fines rodi Avisuju;
{6:5} A Avisuja rodi Vukija; a Vukije rodi Oziju;
{6:6} A Ozija rodi Zeraju; a Zeraja rodi Merajota;
{6:7} A Merajot rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;
{6:8} A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Ahimasa;
{6:9} A Ahimas rodi Azariju; a Azarija rodi Joanana;
{6:10} A Joanan rodi Azariju, koji bi sveštenik u domu što sazida Solomun u Jerusalimu;
{6:11} A Azarija rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;
{6:12} A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Saluma;
{6:13} A Salum rodi Helkiju; a Helkija rodi Azariju;
{6:14} A Azarija rodi Seraju; a Seraja rodi Josedeka.
{6:15} A Josedek otide kad Gospod preseli Judeje i Jerusalim rukom Navuhodonosorovom.
{6:16} Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.
{6:17} A ovo su imena sinovima Girsonovim: Lovenije i Simej.
{6:18} A sinovi Katovi behu: Amram i Isar i Hevron i Ozilo.
{6:19} Sinovi Merarijevi: Molija i Musija. I ovo su porodice levitske po ocima svojim:
{6:20} Girsonova: Levenije sin mu, a njegov sin Jat, a njegov sin Zima,
{6:21} A njegov sin Joah, a njegov sin Ido, a njegov sin Zera, a njegov sin Jetraj.
{6:22} Sinovi Katovi: Aminadav sin mu, a njegov sin Korej, a njegov sin Asir.
{6:23} A njegov sin Elkana, a njegov sin Evijasaf, a njegov sin Asir,
{6:24} A njegov sin Tahat, a njegov sin Urilo, a njegov sin Ozija, a njegov sin Saul.
{6:25} A sinovi Elkanini: Amasaj i Ahimot,
{6:26} Elkana; sinovi Elkanini: Sufija sin mu, a njegov sin Mahat;
{6:27} A njegov sin Elijav, a njegov sin Joram, a njegov sin Elkana.
{6:28} A sinovi Samuilovi: Vasnija prvenac, pa Avija.
{6:29} Sinovi Merarijevi: Molija, a njegov sin Lovenije, a njegov sin Simej, a njegov sin Uza,
{6:30} A njegov sin Simaja, a njegov sin Agija, a njegov sin Asaja.
{6:31} A ovo su koje postavi David da pevaju u domu Gospodnjem, kad se namesti kovčeg,
{6:32} Koji služahu pred šatorom od sastanka pevajući, dok ne sazida Solomun dom Gospodnji u Jerusalimu, i stajahu po redu svom u službi svojoj;
{6:33} Ovi su što stajahu i sinovi njihovi: od sinova Katovih Eman, pevač, sin Joila sina Samuila,
{6:34} Sina Elkane, sina Jeroama, sina Elila, sina Toje,
{6:35} Sina Sufa, sina Elkane, sina Mata, sina Amasaja,
{6:36} Sina Elkane, sina Joila, sina Azarije, sina Sofonije,
{6:37} Sina Tahate, sina Asira, sina Aviasafa, sina Koreja,
{6:38} Sina Isara, sina Kata, sina Levija, sina Izrailjevog.
{6:39} I brat mu Asaf, koji mu stajaše s desne strane; a Asaf beše sin Varahije, sina Simeje,
{6:40} Sina Mihaila, sina Vasije, sina Malhije,
{6:41} Sina Etnija, sina Zera, sina Adaje,
{6:42} Sina Etana, sina Zime, sina Simeja,
{6:43} Sina Jata, sina Girsona, sina Levijevog.
{6:44} A sinovi Merarijevi, braća njihova, stajahu s leve strane Etan sin Kisije, sina Avdija, sina Maluha,
{6:45} Sina Asavije, sina Amasije, sina Helkije,
{6:46} Sina Amsije, sina Vanije, sina Samira,
{6:47} Sina Molije, sina Musije, sina Merarije, sina Levijevog.
{6:48} A braća njihova, ostali Leviti, biše odredjeni na svu službu u šatoru doma Božjeg.
{6:49} A Aron i sinovi njegovi paljahu na oltaru za žrtve paljenice i na oltaru kadionom, vršeći sve poslove u svetinji nad svetinjama, i čineći očišćenje za Izrailja po svemu kako je zapovedio Mojsije, sluga Božji.
{6:50} A ovo su sinovi Aronovi: Eleazar sin mu, a njegov sin Fines, a njegov sin Avisuja,
{6:51} A njegov sin Vukije, a njegov sin Ozije, a njegov sin Zeraja,
{6:52} A njegov sin Merajot, a njegov sin Amarija, a njegov sin Ahitov,
{6:53} A njegov sin Sadok, a njegov sin Ahimas.
{6:54} A ovo su im stanovi po gradovima njihovim u medjama njihovim: sinovima Aronovim od porodice Katove dopade žrebom,
{6:55} I dadoše im Hevron u zemlji Judinoj, i podgradja njegova oko njega;
{6:56} A polje gradsko i sela njegova dadoše Halevu sinu Jefonijinom;
{6:57} Dadoše dakle sinovima Aronovim gradove Judine: Hevron utočište, i Livnu i podgradja njena i Jatir i Estemoju i podgradja njena,
{6:58} I Ilon i podgradja njegova Devir i podgradja njegova,
{6:59} I Asan i podgradja njegova, i Vet-Semes i podgradja njegova;
{6:60} A od plemena Venijaminovog: Gavaju i podgradja njena, i Alemet i podgradja njegova i Anatot i podgradja njegova; svega gradova njihovih trinaest po porodicama njihovim.
{6:61} I ostalim sinovima Katovim od porodice tog plemena daše žrebom od polovine plemena, od polovine Manasijine deset gradova.
{6:62} A sinovima Girsonovim po porodicama njihovim trinaest gradova od plemena Isaharovog i od plemena Asirovog i od plemena Neftalimovog i od plemena Manasijinog u Vasanu.
{6:63} Sinovima Merarijevim po porodicama njihovim daše žrebom od plemena Ruvimovog i od plemena Gadovog i od plemena Zavulonovog dvanaest gradova.
{6:64} Tako daše sinovi Izrailjevi Levitima te gradove i podgradja njihova.
{6:65} I dade žrebom od plemena sinova Judinih i od plemena sina Simeunovih i od plemena sinova Venijaminovih te gradove, koje imenovaše poimence.
{6:66} I onima koji behu od roda sinova Katovih a gradovi njihovi i medje njihove behu u plemenu Jefremovom,
{6:67} Njima daše grad za utočište Sihem i podgradja njegova u gori Jefremovoj, i Gezer i podgradja njegova,
{6:68} I Jokneam i podgradja njegova, i Vet-Oron i podgradja njegova,
{6:69} I Ejalon i podgradja njegova, i Gat-Rimon i podgradja njegova,
{6:70} I od polovine plemena Manasijinog Anir i podgradja njegova, i Vileam, i podgradja njegova, porodicama sinova Katovih ostalim.
{6:71} A sinovima Girsonovim daše od porodice polovine plemena Manasijinog Golan u Vasanu i podgradja njegova, i Asarot i podgradja njegova;
{6:72} A od plemena Isaharovog Kedes i podgradja njegova, Davrat i podgradja njegova,
{6:73} I Ramot i podgradja njegova, i Anim i podgradja njegova;
{6:74} A od plemena Asirovog Masal i podgradja njegova, i Avdon i podgradja njegova,
{6:75} I Hukok i podgradja njegova, i Reov i podgradja njegova;
{6:76} A od plemena Neftalimovog Kedes u Galileji i podgradja njegova, i Amon i podgradja njegova, i Kirijatajim i podgradja njegova.
{6:77} Sinovima Merarijevim ostalim daše od plemena Zavulonovog Rimon i podgradja njegova, Tavor i podgradja njegova;
{6:78} A preko Jordana prema Jerihonu na istočnu stranu Jordana, od plemena Ruvimovog Vosor u pustinji i podgradja njegova, i Jasu i podgradja njena,
{6:79} I Kedimot i podgradja njegova, i Mifat i podgradja njegova;
{6:80} I od plemena Gadovog Ramot u Galileji i podgradja njegova, i Mahanaim i podgradja njegova,
{6:81} I Esevon i podgradja njegova, i Jezir i podgradja njegova.
{7:1} A sinovi Isaharovi behu: Tolam i Fuja i Jasuf i Simron, četvorica.
{7:2} A sinovi Tolini: Ozije i Refaja i Jerilo i Jamaj i Jefsam i Samuilo, poglavari otačkih domova svojih od Tole, hrabri ljudi u porodicama svojim; beše ih za vremena Davidovog na broj dvadeset i dve hiljade i šest stotina.
{7:3} A sinovi Ozijevi: Izraja, i sinovi Izrajini: Mihailo i Ovadija i Joilo i Jesija, skupa pet poglavara.
{7:4} I s njima u porodicama njihovim po domovima otaca njihovih beše vojnika trideset i šest hiljada, jer imahu mnogo žena i sinova.
{7:5} I braće njihove po svim domovima Isaharovim, hrabrih ljudi, beše osamdeset i sedam hiljada, svega izbrojanih.
{7:6} Sinovi Venijaminovi: Vela i Veher i Jediailo, trojica.
{7:7} A sinovi Velini: Esvon i Ozije i Ozilo i Jerimot i Irije, pet poglavara doma otačkih, hrabri ljudi; na broj ih beše dvadeset i dve hiljade i trideset i četiri.
{7:8} A sinovi Veherovi: Zemira i Joas i Elijezer i Elioinaj i Amrije i Jerimot i Avijam i Anatot i Alamet, svi sinovi Veherovi.
{7:9} I izbrojanih po porodicama svojim, po poglavarima otačkog doma svog, beše ih dvadeset hiljada i dvesta hrabrih ljudi.
{7:10} A sinovi Jediailovi: Valan, i sinovi Valanovi: Jeus i Venijamin i Ehud i Hanana i Zitan i Tarsis i Ahisar.
{7:11} Svih ovih sinova Jediailovih po poglavarima porodica otačkih, hrabrih ljudi, beše sedamdeset hiljada i dvesta, koji idjahu na vojsku.
{7:12} I Sufeji i Upeji behu sinovi Irovi, i Useji sinovi Ahirovi.
{7:13} Sinovi Neftalimovi: Jasilo i Gunije i Jeser i Salum, sinovi Valini.
{7:14} Sinovi Manasijini: Azrilo, kog mu žena rodi; inoča njegova Sirka rodi Mahira, oca Galadovog;
{7:15} A Mahir se oženi kod Upeja i Sufeja, a ime sestri njihovoj beše Maha; a ime drugom beše Salpad; a Salpad imaše kćeri.
{7:16} A Maha, žena Mahirova rodi sina, kome nade ime Fares, a bratu mu nade ime Seres, a njegovi sinovi behu Ulam i Rakem.
{7:17} I sinovi Ulamovi: Vedan. To su sinovi Galada sina Mahira sina Manasijinog.
{7:18} A sestra njegova Amoleketa rodi Isuda i Avijezera i Malu.
{7:19} A sinovi Semidini behu Ahijan i Sihem i Lihija i Anijam.
{7:20} A sinovi Jefremovi: Sutala, a njegov sin Veder, a njegov sin Tehat, a njegov sin Elead, a njegov sin Tahat,
{7:21} A njegov sin Zavad, a njegov sin Sutalo i Eser i Elead. A njih ubiše ljudi iz Gata, rodjeni u zemlji, jer sidjoše da im uzmu stoku.
{7:22} Zato tužaše Jefrem otac njihov dugo vreme, i dodjoše braća njegova da ga teše.
{7:23} Potom leže sa ženom svojom, a ona zatrudne i rodi sina, i on mu nade ime Verija, jer nesreća zadesi dom njihov.
{7:24} I kći mu beše Sera, koja sazida Vet-Oron donji i gornji i Uzen-Seru.
{7:25} I sin mu beše Refa i Resef, a njegov sin beše Tela, a njegov sin Tahan,
{7:26} A njegov sin Ladan, a njegov sin Amijud, a njegov sin Elisama,
{7:27} A njegov sin Non, a njegov sin Isus.
{7:28} A dostojanje njihovo i naselje beše Vetilj i sela njegova, i s istoka Naran, a sa zapada Gezer i sela njegova, i Sihem i sela njegova do Gaze i sela njenih.
{7:29} I pokraj sinova Manasijinih Vet-San i sela njegova, Tanah i sela njegova, Megidon i sela njegova, Dor i sela njegova; tu nastavahu sinovi Josifa, sina Izrailjevog.
{7:30} Sinovi Asirovi behu Jemna i Jesva i Jesvaj i Verija, i Sera, sestra njegova.
{7:31} I sinovi Verijini: Ever i Malhilo; ovaj je otac Virzavitov.
{7:32} A Ever rodi Jaklita i Somira i Hotama i Siju, sestru njihovu.
{7:33} A sinovi Jaflitovi behu: Fasah i Vital i Asvat; to behu sinovi Jaflitovi.
{7:34} A sinovi Somirovi: Ahije i Roga, Jehuva i Aram.
{7:35} A sinovi Elema, brata njegovog: Sofa i Jemna i Selis i Amal.
{7:36} Sinovi Sofini: Suja i Arnefer i Sogal i Verije i Jemra,
{7:37} I Vosor i Od i Sama i Silisa i Itran i Veira.
{7:38} A sinovi Jeterovi: Jefonija i Fispa i Aratak.
{7:39} I sinovi Ulini: Arah i Anilo i Risija.
{7:40} Svi ovi behu sinovi Asirovi, poglavari domova otačkih, izabrani, hrabri ljudi, poglavari medju knezovima. Beše ih za vojsku na broj dvadeset i šest hiljada ljudi.
{8:1} A Venijamin rodi Velu prvenca svog, Asvila drugog, i Aru trećeg,
{8:2} Noja četvrtog, i Rafu petog.
{8:3} A sinovi Velini behu: Adar i Gira i Avijud,
{8:4} I Avisija i Naman i Ahoja,
{8:5} I Gira i Sefuvan i Uram.
{8:6} A ovi behu sinovi Ehudovi, behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Gavaji, te ih preseliše u Manahat:
{8:7} Naman i Ahija i Gira, on ih preseli; i rodi Uzu i Ahijuda.
{8:8} A Sarajim, pošto ih posla, rodi sinove u zemlji moavskoj s Usimom i Varom ženama svojim.
{8:9} Rodi s Odesom, ženom svojom Jovava i Siviju i Misu i Malhama,
{8:10} I Jeusa i Sahiju i Mirmu; ti behu sinovi njegovi, poglavari domova otačkih.
{8:11} A s Usimom rodi Avitova i Elfala.
{8:12} I sinovi Elfalovi behu: Ever i Misam i Samed; on sazida Onan i Lod i sela njegova;
{8:13} I Verija i Sema, koji behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Ejalonu; on ispiraše stanovnike gatske;
{8:14} A Ahio, Sasak i Jeremot,
{8:15} I Zevadija i Arad i Ader,
{8:16} I Mihailo i Jespa i Joha behu sinovi Verijini;
{8:17} A Zavadija i Mesulam i Ezekije i Ever,
{8:18} I Ismeraj i Jezlija i Jovav behu sinovi Elfalovi;
{8:19} A Jakim i Zihrije i Zivdije,
{8:20} I Elinaj i Ziltaj i Elilo,
{8:21} I Adaja i Veraja i Simrat behu sinovi Semini;
{8:22} A Jesvan i Ever i Elilo,
{8:23} I Avdon i Zihrije i Anan,
{8:24} I Ananija i Elam i Antonija,
{8:25} I Jefedija i Fanuilo behu sinovi Sasakovi;
{8:26} A Samseraj i Searija i Gotolija,
{8:27} I Jeresija i Ilija i Zihrije behu sinovi Jeroamovi.
{8:28} To behu poglavari domova otačkih po porodicama svojim, i nastavahu u Jerusalimu.
{8:29} A u Gavaonu nastavaše otac Gavaonu; a ženi mu beše ime Maha.
{8:30} A sin prvenac njegov beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nadav,
{8:31} I Gedor i Ahijo i Zaher,
{8:32} I Miklot, koji rodi Simeju. I oni življahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.
{8:33} A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.
{8:34} A sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu;
{8:35} A Mišini sinovi behu: Fiton i Maleh i Tareja i Ahaz.
{8:36} A Ahaz rodi Joadu; a Joada rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija. A Zimrije rodi Mosu;
{8:37} A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Rafa, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.
{8:38} A Asilo imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija, i Ovadija i Anan. Ti svi behu sinovi Asilovi.
{8:39} A sinovi Iseka brata njegovog: Ulam prvenac mu, Jeus drugi, i Elifelet treći.
{8:40} I behu sinovi Ulamovi junaci, koji natezahu luk, i imahu mnogo sinova i unuka, sto i pedeset. Svi ti behu od sinova Venijaminovih.
{9:1} I tako sav Izrailj bi izbrojan, i eto zapisani su u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim; i biše preseljeni u Vavilon za bezakonje svoje.
{9:2} A koji pre nastavahu na dostojanju svom po gradovima svojim, Izrailjci, sveštenici, Leviti i Netineji,
{9:3} Nastavahu u Jerusalimu i od sinova Judinih i sinova Venijaminovih i od sinova Jefremovih i Manasijinih:
{9:4} Gutaj sin Amijuda sina Amrija, sina Imrija, sina Venija, od sinova Faresa sina Judinog;
{9:5} I od sinova Silonovih: Asaja prvenac i sinovi njegovi;
{9:6} A od sinova Zerinih Jeuilo i braće njegove šest stotina i devedeset;
{9:7} A od sinova Venijaminovih Saluj sin Mesulama sina Oduje, sina Asenujinog,
{9:8} I Jevnija sin Jeroamov, i Ila sin Ozija sina Mahrijevog, i Mesulam sin Sefatije sina Raguila, sina Ivnijinog;
{9:9} I braće njihove po porodicama svojim devet stotina pedeset i šest; svi behu ljudi poglavari od porodica po domovima otaca svojih.
{9:10} A od sveštenika: Jedaja i Jojariv i Jahin,
{9:11} I Azarija sin Helkije sina Mesulama, sina Sadoka sina Merajota, sina Ahitovovog, starešina u domu Gospodnjem,
{9:12} I Adaja sin Jeroama sina Pashora, sina Malhijinog, i Masaj sin Adila sina Jazire, sina Mesulama, sina Mesilemita, sina Imirovog;
{9:13} I braće njihove, poglavara otačkih domova svojih, hiljada i sedam stotina i šezdeset ljudi vrednijih na poslu u službi u domu Gospodnjem.
{9:14} A od Levita Semija sin Asuva, sina Azrikama, sina Asavijinog, izmedju sinova Merarijevih;
{9:15} I Vakvakar i Eres i Galal i Matanija, sin Mihe sina Zahrija, sina Asafovog;
{9:16} I Ovadija sin Semeje sina Galala, sina Jedutunovog, i Varahija sin Ase sina Elkaninog, koji stanovaše u selima netofatskim.
{9:17} I vratari: Salum i Akuv i Talmon i Ahiman, i braća njihova; a Salum beše poglavar.
{9:18} On do sada beše na vratima carskim k istoku; to behu vratari po četama sinova Levijevih.
{9:19} A Salum sin Koreja sina Evijasafa, sina Korejevog, i braća njegova od doma oca njegovog, sinovi Korejevi, u poslu službenom čuvahu pragove kod šatora, kao što oci njihovi u logoru Gospodnjem čuvahu ulazak;
{9:20} A nad njima beše starešina Fines, sin Eleazarov, i Gospod beše s njim.
{9:21} Zaharija sin Meselemijin beše vratar šatora od sastanka.
{9:22} Svih ovih izabranih za vratare na pragovima beše dvesta i dvanaest; biše popisani po selima svojim; David i Samuilo videlac postaviše ih radi vernosti njihove,
{9:23} Da oni i sinovi njihovi čuvaju stražu na vratima doma Gospodnjeg, doma od šatora.
{9:24} Na četiri strane behu vratari: na istoku, na zapadu, na jugu i na severu.
{9:25} I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.
{9:26} Jer u službi behu svagda četiri prva vratara, Levita, i behu postavljeni nad kletima i nad riznicama doma Božjeg.
{9:27} I oko doma Božijeg noćivahu, jer na njima beše straža i dužni behu otvoriti svako jutro.
{9:28} I neki od njih behu nad posudjem službenim, jer ga na broj unošahu i na broj iznošahu.
{9:29} A neki od njih behu postavljeni nad drugim stvarima i nad svim stvarima posvećenim, nad brašnom i vinom i uljem i kadom i mirisima.
{9:30} A neki sinovi sveštenički gotovljahu mast od tih mirisa.
{9:31} A Matatija izmedju Levita, prvenac Salumov od porodice Korejeve, beše nad stvarima koje se peku u tavi.
{9:32} A izmedju sinova Katovih, braće njihove, behu neki nad hlebom postavljenim, gotoveći ga svake subote.
{9:33} Izmedju njih behu i pevači poglavari domova otačkih medju Levitima, koji stanovahu po kletima bez drugog posla, jer dan i noć behu u svom poslu.
{9:34} To su poglavari domova otačkih medju Levitima, po porodicama svojim, poglavari, i življahu u Jerusalimu.
{9:35} A u Gavaonu stanovaše Jehilo, otac Gavaonu; a ime ženi njegovoj beše Maha;
{9:36} A sin mu prvenac beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nir i Nadav,
{9:37} I Gedor, i Ahajo i Zaharija i Milkot;
{9:38} A Miklot rodi Simeana; i oni nastavahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.
{9:39} A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.
{9:40} I sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu.
{9:41} A sinovi Mišini behu: Fiton i Meleh i Tareja.
{9:42} A Ahaz rodi Jaru; a Jara rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija; a Zimrija rodi Mosu;
{9:43} A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Refaja, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.
{9:44} Asilo pak imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija i Ovadija i Anan. To su sinovi Asilovi.
{10:1} A Filisteji se pobiše s Izrailjem, i pobegoše Izrailjci ispred Filisteja, i padahu mrtvi na gori Gelvuji.
{10:2} I stigoše Filisteji Saula i sinove njegove, i pogubiše Filisteji Jonatana i Avinadava i Malhisuja, sinove Saulove.
{10:3} I boj posta žešći oko Saula, i nadjoše ga strelci, i on se uplaši od strelaca.
{10:4} I reče Saul momku koji mu nošaše oružje: Izvadi mač svoj, i probodi me da ne dodju ti neobrezani i narugaju mi se. Ali ne hte momak koji mu nošaše oružje, jer ga beše vrlo strah. Tada Saul uze mač i baci se na nj.
{10:5} A kad momak koji mu nošaše oružje vide gde umre Saul, baci se i on na svoj mač, i umre.
{10:6} Tako pogibe Saul; i tri sina njegovog i sva čeljad njegova pogiboše zajedno.
{10:7} A kad svi Izrailjci koji behu u dolini videše gde pobegoše Izrailjci i gde pogibe Saul i sinovi njegovi, ostaviše gradove svoje i pobegoše te dodjoše Filisteji i ostaše u njima.
{10:8} A sutradan dodjoše Filisteji da svlače mrtve, i nadjoše Saula i sinove njegove gde leže na gori Gelvuji.
{10:9} I svukavši ga uzeše glavu njegovu i oružje njegovo, i poslaše u zemlju filistejsku na sve strane da se objavi kod lažnih bogova njihovih i po narodu.
{10:10} I ostaviše oružje njegovo u kući bogova svojih, a glavu mu obesiše u kući Dagonovoj.
{10:11} A kad čuše svi u Javisu galadskom sve što učiniše Filisteji od Saula,
{10:12} Podigoše se svi junaci i uzeše telo Saulovo i telesa sinova njegovih, i donesoše ih u Javis, i pogreboše kosti njihove pod hrastom u Javisu, i postiše sedam dana.
{10:13} I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski,
{10:14} A ne pita Gospoda; zato ga ubi, i prenese carstvo na Davida, sina Jesejevog.
{11:1} I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
{11:2} I pre, dok Saul beše car ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod Bog tvoj rekao ti je: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja; i ti ćeš biti vodj narodu mom Izrailju.
{11:3} Tako dodjoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i učini s njima David veru u Hevronu pred Gospodom, i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem kao što beše rekao Gospod preko Samuila.
{11:4} Potom otide David sa svim Izrailjem na Jerusalim, a to je Jevus, jer onde behu Jevuseji, koji življahu u onoj zemlji.
{11:5} I rekoše Jevušani Davidu: Nećeš ući ovamo. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.
{11:6} Jer David reče: Ko prvi nadbije Jevuseje, biće knez i vojvoda. I Joav, sin Serujin izidje prvi, i posta knez.
{11:7} Posle sedjaše David u tom gradu, zato ga prozvaše grad Davidov.
{11:8} I sazida grad unaokolo, od Milona unaokolo; a Joav opravi ostatak grada.
{11:9} I David jednako napredovaše i siljaše se, jer Gospod nad vojskama beše s njim.
{11:10} A ovo su poglavice medju junacima Davidovim, koji junački radiše uza nj za carstvo njegovo sa svim Izrailjem da bude car nad Izrailjem po reči Gospodnjoj;
{11:11} I ovo je broj junaka Davidovih: Jasoveam sin Ahmonijev, prvi izmedju trideset; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih u jedanput.
{11:12} A za njim Eleazar, sin Dodov Ahošanin, on beše jedan od tri junaka.
{11:13} On beše s Davidom u Fas-Damimu, kad se Filisteji skupiše na boj; i onde beše njiva puna ječma, i narod pobeže od Filisteja,
{11:14} A oni stadoše usred njive, i odbraniše je pobivši Filisteje; i Gospod dade izbavljenje veliko.
{11:15} I ta tri prva izmedju trideset sidjoše ka steni k Davidu u pećinu Odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru u dolini rafajskoj.
{11:16} A David beše onda u gradu, a straža filistejska beše tada u Vitlejemu.
{11:17} I David zažele i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata?
{11:18} Tada ta trojica prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog koji je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; a David ne hte piti, nego je izli Gospodu.
{11:19} I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj? Jer je donesoše ne mareći za život svoj. I ne hte je piti. To učiniše ta tri junaka.
{11:20} I Avisaj brat Joavov beše prvi izmedju trojice. I on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se medju trojicom;
{11:21} Medju trojicom beše slavniji od druge dvojice i beše im poglavica; ali one trojice ne stiže.
{11:22} Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka iz Kaseila, koji učini velika dela, on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg.
{11:23} On ubi i nekog Misirca visokog pet lakata. Imaše Misirac u ruci koplje kao vratilo, a on izidje na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem.
{11:24} To učini Venaja, sin Jodajev, i bi slavan medju ova tri junaka.
{11:25} Beše najslavniji izmedju tridesetorice, ali one trojice ne stiže. I David ga postavi nad pratiocima svojim.
{11:26} Junaci izmedju vojnika behu: Asailo, brat Joavov, Elhanan, sin Dodov iz Vitlejema,
{11:27} Samot Arorarin, Helis Felonjanin,
{11:28} Ira sin Ikisov iz Tekuje, Avijezer iz Anatota,
{11:29} Sivehaj iz Husata, Ilaj iz Ahoha,
{11:30} Maraj iz Netofata, Heled sin Vanin iz Netofata,
{11:31} Itaj, sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih, Venaja iz Faratona,
{11:32} Uraj od potoka gaskih, Avilo iz Arvata,
{11:33} Azmavet iz Varuma, Elijava iz Salvona,
{11:34} Sinovi Asima Gizonjanina, Jonatan sin Sagijin Araranin,
{11:35} Ahijam sin Saharov Araranin, Elifar sin Urov,
{11:36} Efer iz Mehirata, Ahija iz Felona,
{11:37} Esro Karmilac, Narav sin Esvajev,
{11:38} Joilo brat Natanov, Mivar sin Agirijev,
{11:39} Selek Amonac, Naraj Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu, sinu Serujinom,
{11:40} Ira Jetranin, Gariv Jetranin,
{11:41} Urija Hetejin, Zavad sin Alajev,
{11:42} Adina, sin Sizin od sinova Ruvimovih, poglavar sinova Ruvimovih, i trideset s njim,
{11:43} Anan sin Masin, i Josafat iz Mitne,
{11:44} Ozija iz Asetrota, Sama i Jehilo sinovi Hotana Aroiranina,
{11:45} Jediailo sin Simrijev i Joha brat mu iz Tise,
{11:46} Elilo Mavljanin, i Jerivaj i Josavija sinovi Elnamovi, i Jetema Moavac,
{11:47} Elilo i Ovid i Jasilo iz Mesovaje.
{12:1} A ovo su koji dodjoše Davidu u Siklag dok se još krijaše od Saula sina Kisovog, i behu medju junacima pomažući u ratu,
{12:2} Naoružani lukom, iz desne ruke i iz leve gadjahu kamenjem i iz luka strelama, izmedju braće Saulove, od plemena Venijaminovog:
{12:3} Poglavar Ahijezer i Joas, sinovi Semaje iz Gavaje, Jezilo i Felet sinovi Azmavetovi, i Veraha i Juj iz Anatota,
{12:4} I Ismaja Gavaonjanin, junak medju tridesetoricom i nad tridesetoricom, i Jeremija i Jazilo i Joanan i Jozavad od Gedirota,
{12:5} Eluzaj i Jerimot i Valija i Semarija i Sefatija od Arufa,
{12:6} Elkana i Jesija i Azareilo i Joezer i Jasoveam Korijani,
{12:7} I Joila i Zevadija sinovi Jeroamovi iz Gedora.
{12:8} I od plemena Gadovog prebegoše Davidu u grad u pustinju hrabri junaci, vešti boju, naoružani štitom i kopljem, kojima lice beše kao lice lavovsko i behu brzi kao srne po gorama:
{12:9} Eser prvi, Ovadija drugi, Elijav treći,
{12:10} Mismana četvrti, Jeremija peti,
{12:11} Ataj šesti, Elilo sedmi,
{12:12} Joanan osmi, Elzaval deveti,
{12:13} Jeremija deseti, Mohvanaj jedanaesti.
{12:14} To behu izmedju sinova Gadovih poglavari u vojsci, najmanji nad stotinom, a najveći nad hiljadom.
{12:15} Oni predjoše preko Jordana prvog meseca kad se razli preko svih bregova svojih, i oteraše sve iz dolina na istok i na zapad.
{12:16} A dodjoše i od sinova Venijaminovih i Judinih k Davidu u grad.
{12:17} I izidje im David na susret, i govoreći reče im: Ako mira radi idete k meni, da mi pomognete, srce će se moje združiti s vama; ako li ste došli da me izdate neprijateljima mojim, nepravde nema na meni, neka vidi Gospod otaca naših i neka sudi.
{12:18} Tada duh dodje na Amasaja poglavara medju vojvodama, te reče: Tvoji smo, Davide, i s tobom ćemo biti, sine Jesejev; mir, mir tebi i pomagačima tvojim jer ti pomaže Bog tvoj. Tako ih primi David, i postavi ih medju poglavare nad četama.
{12:19} I od sinova Manasijinih neki prebegoše Davidu kad idjoše s Filistejima na Saula u boj, ali im ne pomogoše; jer knezovi filistejski dogovorivši se vratiše ga govoreći: Na pogibao našu prebegnuće gospodaru svom Saulu.
{12:20} Kad se vraćaše u Siklag, prebegoše k njemu iz plemena Manasijinog: Adna i Jozavad i Jediailo i Mihailo i Jozavad i Eliuj i Saltaj, hiljadnici u plemenu Manasijinom.
{12:21} I oni pomagahu Davidu protiv četa, jer hrabri junaci behu svi, te postaše vojvode u njegovoj vojsci.
{12:22} Jer svaki dan dolažahu k Davidu u pomoć, dokle posta velika vojska kao vojska Božija.
{12:23} A ovo je broj ljudi naoružanih za vojsku koji dodjoše k Davidu u Hevron da prenesu carstvo Saulovo na nj po reči Gospodnjoj:
{12:24} Sinova Judinih koji nošahu štit i koplje šest hiljada i osam stotina naoružanih za vojsku;
{12:25} Sinova Simeunovih hrabrih vojnika sedam hiljada i sto;
{12:26} Sinova Levijevih četiri hiljade i šest stotina;
{12:27} I Jodaj poglavar izmedju sinova Aronovih i s njim tri hiljade i sedam stotina;
{12:28} I Sadok mladić, hrabar junak, i od doma oca njegovog dvadeset i dva kneza;
{12:29} I sinova Venijaminovih, braće Saulove, tri hiljade; jer ih se mnogi još držahu doma Saulovog;
{12:30} I sinova Jefremovih dvadeset hiljada i osam stotina hrabrih junaka, ljudi na glasu u porodicama otaca svojih;
{12:31} A od polovine plemena Manasijinog osamnaest hiljada, koji biše imenovani poimence da dodju da postave Davida carem;
{12:32} I sinova Isaharovih, koji dobro razumevahu vremena da bi znali šta će činiti Izrailj, knezova njihovih dvesta, i sva braća njihova slušahu ih;
{12:33} Sinova Zavulonovih, koji idjahu na vojsku i naoružani behu za boj svakojakim oružjem, pedeset hiljada, koji se postavljahu u vrste pouzdanog srca;
{12:34} A od plemena Neftalimovog hiljadu poglavara i s njima trideset i sedam hiljada sa štitovima i kopljima;
{12:35} A od plemena Danovog dvadeset i osam hiljada i šest stotina naoružanih za boj;
{12:36} A od plemena Asirovog četrdeset hiljada vojnika veštih postaviti se za boj;
{12:37} A onih ispreko Jordana od plemena Ruvimovog i Gadovog i od polovine plemena Manasijinog, sto i dvadeset hiljada sa svakojakim oružjem ubojitim.
{12:38} Svi ovi vojnici u vojničkom redu dodjoše celog srca u Hevron da postave Davida carem nad svim Izrailjem. A i ostali svi Izrailjci behu složni da carem postave Davida.
{12:39} I behu onde s Davidom tri dana jedući i pijući, jer im braća behu pripravila.
{12:40} A i oni koji behu blizu njih, dori do Isahara i Zavulona i Neftalima, donošahu hleba na magarcima i na kamilama i na mazgama i na volovima, jela, brašna, smokava i suvog groždja i vina i ulja, volova, ovaca izobila; jer beše radost u Izrailju.
{13:1} I David učini veće s hiljadnicima i sa stotinicima i sa svim vojvodama,
{13:2} I reče David svemu zboru Izrailjevom: Ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našeg, da pošaljemo na sve strane k braći svojoj ostaloj po svim krajevima Izrailjevim, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgradjima njihovim da se skupe k nama,
{13:3} Pa da donesemo k sebi kovčeg Boga svog, jer Ga ne tražismo za vremena Saulovog.
{13:4} A sav zbor reče da se tako učini, jer to bi po volji svemu narodu.
{13:5} I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora misirskog dori do Emata, da donesu kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima.
{13:6} I otide David sa svim Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovčeg Boga Gospoda, koji sedi na heruvimima, čije se ime priziva.
{13:7} I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima.
{13:8} A David i sav narod Izrailjem igrahu pred Bogom iz sve snage pevajući i udarajući u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeći u trube.
{13:9} A kad dodjoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu.
{13:10} I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom.
{13:11} I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas.
{13:12} I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reče: Kako ću doneti k sebi kovčeg Božji?
{13:13} I ne prenese David kovčeg k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuću Ovid-Edoma Getejina.
{13:14} I osta kovčeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kući njegovoj tri meseci. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.
{14:1} A Hiram, car tirski posla poslanike k Davidu i drva kedrovih i zidara i drvodelja da mu sagrade kuću.
{14:2} I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem i da se carstvo njegovo podiže visoko radi naroda Njegovog Izrailja.
{14:3} I David uze još žena u Jerusalimu i izrodi još sinova i kćeri.
{14:4} I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Sanuja i Sovav, Natan i Solomun,
{14:5} I Jevar i Elisuja i Elfalet,
{14:6} I Noga i Nefeg i Jafija
{14:7} I Elisama i Velijada i Elifalet.
{14:8} A Filisteji čuvši da je David pomazan za cara nad svim Izrailjem, izidjoše svi Filisteji da traže Davida; a David čuvši to izidje pred njih.
{14:9} I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj.
{14:10} Tada David upita Gospoda govoreći: Hoću li izaći na Filisteje? I hoćeš li ih dati u moje ruke? A Gospod mu reče: Izadji, i daću ih u tvoje ruke.
{14:11} Tada otidoše u Val-Ferasim, i pobi ih onde David, i reče David: Prodre Bog neprijatelje moje mojom rukom, kao što voda prodire. Otuda se prozva mesto Val-Ferasim.
{14:12} I ostaviše onde bogove svoje; a David zapovedi, te ih spališe ognjem.
{14:13} A Filisteji opet po drugi put raširiše se po onom dolu.
{14:14} I David opet upita Boga, a Bog mu reče: Ne idi za njima, nego se vrati od njih, pa udari na njih prema dudovima.
{14:15} I kad čuješ da zašušti po vrhovima od dudova, tada izidji u boj; jer će poći Bog pred tobom da pobije vojsku filistejsku.
{14:16} I učini David kako mu zapovedi Bog i pobi vojsku filistejsku od Gavaona do Gezera.
{14:17} I razglasi se ime Davidovo po svim zemljama; i Gospod zadade strah od njega svim narodima.
{15:1} I načini sebi David kuće u gradu Davidovom, i spremi mesto za kovčeg Božji, i razape mu šator.
{15:2} Tada reče David: Ne valja da nosi kovčeg Božji niko osim Leviti, jer je njih izabrao Gospod da nose kovčeg Božji i da mu služe do veka.
{15:3} I skupi David sve sinove Izrailjeve u Jerusalim da prenesu kovčeg Gospodnji na mesto njegovo, koje beše spremio.
{15:4} Skupi David i sinove Aronove i Levite,
{15:5} Od sinova Katovih: Urila poglavara i braće njegove sto i dvadeset;
{15:6} Od sinova Merarijevih: Asaju poglavara i braće njegove dvesta i dvadeset;
{15:7} Od sinova Girsonovih: Joila poglavara i braće njegove sto i trideset;
{15:8} Od sinova Elisafanovih: Semaju poglavara i braće njegove dvesta;
{15:9} Od sinova Hevronovih: Elila poglavara i braće njegove osamdeset;
{15:10} Od sinova Ozilovih: Aminadava poglavara i braće njegove sto i dvanaest.
{15:11} Tada dozva David Sadoka i Avijatara sveštenike, i Levite i Urila i Asaju i Joila i Samaju i Elila i Aminadava,
{15:12} I reče im: Vi ste poglavari porodica otačkih medju Levitima osveštajte sebe i braću svoju da donesete kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog na mesto koje sam mu spremio.
{15:13} Jer što pre ne učiniste to, Gospod Bog naš prodre nas, jer Ga ne tražismo kako treba.
{15:14} I osveštaše se sveštenici i Leviti da prenesu kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog.
{15:15} I nosiše sinovi levitski kovčeg Božiji kao što je zapovedio Mojsije po reči Gospodnjoj na ramenima svojim i polugama.
{15:16} I reče David poglavarima levitskim da postave izmedju braće svoje pevače sa spravama muzičkim, sa psaltirima i guslama i kimvalima, da pevaju u glas veselo.
{15:17} I postaviše Leviti Emana, sina Joilovog, i od braće njegove Asafa sina Varahijinog, i od sinova Merarijevih, braće njihove, Etana sina Kisajinog;
{15:18} I s njima braću njihovu drugog reda: Zahariju i Vena i Jazila i Semiramota i Jehila i Unija i Elijava i Venaju i Masiju i Matatiju i Elifela i Mikmeju i Ovid-Edoma i Jeila, vratare.
{15:19} I pevači Eman i Asaf i Etan udarahu u kimvale bronzane;
{15:20} A Zaharija i Ozilo i Semiramot i Jehilo i Unije i Elijav i Masija i Venaja u psaltire visoko,
{15:21} A Matatija i Elifel i Mikmeja, i Ovid-Edom, i Jeilo i Azazija u gusle nisko.
{15:22} A Henanija poglavar medju Levitima koji nošahu kovčeg uredjivaše kako će se nositi, jer beše vešt.
{15:23} A Varahija i Elkana behu vratari kod kovčega.
{15:24} A Sevanija i Josafat i Natanailo i Amasaj i Zaharija i Venaja i Elijezer, sveštenici, trubljahu u trube pred kovčegom Božjim; a Ovid-Edom i Jehija behu vratari kod kovčega.
{15:25} I tako David i starešine Izrailjeve i hiljadnici idjahu prateći kovčeg Zaveta Gospodnjeg iz kuće Ovid-Edomove s veseljem.
{15:26} I kad Bog pomože Levitima koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg prinesoše sedam volova i sedam ovnova.
{15:27} I David beše ogrnut plaštem od tankog platna, tako i svi Leviti koji nošahu kovčeg i pevači, Henanija koji upravljaše nosiocima medju pevačima. I David imaše na sebi oplećak lanen.
{15:28} I tako sav narod Izrailjev praćaše kovčeg zaveta Gospodnjeg klikujući i trubeći u trube i u rogove i udarajući u kimvale i u psaltire i u gusle.
{15:29} A kad kovčeg zaveta Gospodnjeg ulažaše u grad Davidov, Mihala kći Saulova gledajući s prozora vide cara Davida gde skače i igra, i podrugnu mu se u srcu svom.
{16:1} I kad donesoše kovčeg Božji, namestiše ga usred šatora, koji mu razape David; i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Bogom.
{16:2} Potom prinesavši David žrtve paljenice i žrtve zahvalne, blagoslovi narod u ime Gospodnje.
{16:3} I razdade svim Izrailjcima, i ljudima i ženama, svakom po jedan hleb i komad mesa i vrč vina.
{16:4} Potom postavi pred kovčegom Gospodnjim sluge medju Levitima da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog:
{16:5} Asafa poglavara, a drugog za njim Zahariju, i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava i Venaju i Ovid-Edoma; i Jeilo udaraše u psaltire i gusle, a Asaf u kimvale,
{16:6} A Venaja i Jazilo sveštenici behu jednako s trubama pred kovčegom zaveta Gospodnjeg.
{16:7} U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braća njegova:
{16:8} Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.
{16:9} Pevajte mu, slavite Ga, kazujte sva čudesa Njegova.
{16:10} Hvalite se svetim imenom Njegovim; neka se veseli srce onih koji traže Gospoda.
{16:11} Tražite Gospoda i silu Njegovu; tražite lice Njegovo bez prestanka.
{16:12} Pamtite čudesa Njegova, koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.
{16:13} Seme Izrailjevo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
{16:14} On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.
{16:15} Pamtite uvek zavet Njegov, reč koju je dao na hiljadu kolena.
{16:16} Šta je zavetovao Avramu i za šta se kleo Isaku,
{16:17} To je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet večni,
{16:18} Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.
{16:19} Tada vas beše malo na broj, beše vas malo, i bejaste došljaci.
{16:20} Idjahu od naroda do naroda, i iz jednog carstva k drugom plemenu.
{16:21} Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:
{16:22} Ne dirajte u pomazanike moje i prorocima mojim ne činite zla.
{16:23} Pevaj Gospodu, sva zemljo! Javljajte od dana na dan spasenje Njegovo.
{16:24} Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova.
{16:25} Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti veoma; strašniji je od svih bogova.
{16:26} Jer su svi Bogovi u naroda ništa; a Gospod je nebesa stvorio.
{16:27} Slava je i veličanstvo pred Njim, sila i radost u stanu Njegovom.
{16:28} Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast.
{16:29} Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom, nosite dare i idite preda Nj, poklonite se Gospodu i svetoj krasoti.
{16:30} Strepi pred Njim, sva zemljo; zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti.
{16:31} Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod caruje.
{16:32} Neka pljeska more i šta je u njemu; neka skače polje i sve što je na njemu.
{16:33} Tada neka se raduju drveta šumska pred Gospodom, jer ide da sudi zemlji.
{16:34} Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
{16:35} I recite: Spasi nas, Bože spasenja našeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom.
{16:36} Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Tada sav narod reče: Amin; i hvališe Gospoda.
{16:37} I ostavi onde pred kovčegom zaveta Gospodnjeg Asafa i braću njegovu da služe pred kovčegom bez prestanka kao što treba od dana na dan,
{16:38} I Ovid-Edoma i braću njegovu, šezdeset i osam, Ovid-Edoma sina Jedutunovog i Osu, da budu vratari;
{16:39} A Sadoka sveštenika i braću njegovu sveštenike pred šatorom Gospodnjim na visini u Gavaonu,
{16:40} Da prinose žrtve paljenice Gospodu na oltaru za žrtve paljenice bez prestanka jutrom i večerom, i da čine sve što je napisano u zakonu Gospodnjem što je zapovedio Izrailju,
{16:41} I s njima Emana i Jedutuna i druge izabrane, koji biše poimence imenovani da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova,
{16:42} S njima Emana i Jedutuna, da trube u trube i udaraju u kimvale i u druge sprave muzičke Bogu; a sinove Jedutunove da budu vratari.
{16:43} Potom se razidje sav narod, svak svojoj kući, a David se vrati da blagoslovi dom svoj.
{17:1} A kad David sedjaše kod kuće svoje, reče David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kući od kedrovog drveta, a kovčeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.
{17:2} A Natan reče Davidu: Šta ti je god u srcu, čini, jer je Bog s tobom.
{17:3} Ali onu noć dodje reč Božja Natanu govoreći:
{17:4} Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi nećeš sazidati kuće da u njoj nastavam.
{17:5} Kad nisam nastavao u kući otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona,
{17:6} Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reč rekao kome izmedju sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne načinite kuću od kedra?
{17:7} Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vodj narodu mom Izrailju.
{17:8} I bejah s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji.
{17:9} I odrediću mesto narodu svom Izrailju, i posadiću ga, te će nastavati u svom mestu, i neće se više pretresati; niti će im više dosadjivati nepravednici kao pre,
{17:10} I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da će ti Gospod sazidati kuću.
{17:11} I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će biti izmedju sinova tvojih, i utvrdiću carstvo njegovo.
{17:12} Oni će mi sazidati dom, i utvrdiću presto njegov doveka.
{17:13} Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin; a milosti svoje neću ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe.
{17:14} Nego ću ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto će njegov stajati doveka.
{17:15} Po svim ovim rečima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
{17:16} Tada dodje car David i stade pred Gospodom, i reče: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde?
{17:17} I to ti se čini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom čovečijim, Gospode Bože.
{17:18} Šta će još David da Ti govori o časti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog?
{17:19} Gospode, sluge svog radi i po srcu svom činiš svu ovu veliku stvar, obznanjujući sve ove velike stvari.
{17:20} Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto čusmo svojim ušima.
{17:21} Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da steče sebi ime velikim i strašnim delima izgoneći narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira
{17:22} Jer si učinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
{17:23} I tako, Gospode, reč koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i učini kako si rekao.
{17:24} Neka bude tvrda, da se veliča ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.
{17:25} Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da ćeš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.
{17:26} Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.
{17:27} Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka.
{18:1} A posle toga pobi David Filisteje i pokori ih, i uze Gat i sela njegova iz ruku filistejskih.
{18:2} Pobi i Moavce, i postaše Moavci sluge Davidove i plaćaše mu danak.
{18:3} Razbi David i Adad-Ezera cara sovskog u Ematu izašav da raširi vlast svoju do reke Efrata.
{18:4} I uze mu David hiljadu kola i sedam hiljada konjika i dvadeset hiljada pešaka, i podreza David žile svim konjima kolskim, samo ostavi za sto kola.
{18:5} A behu došli Sirci iz Damaska u pomoć Adad-Ezeru caru sovskom, i David pobi dvanaest i dve hiljade Siraca.
{18:6} I namesti David vojsku u Siriji što je pod Damaskom, i Sirci postaše sluge Davidove plaćajući mu danak. I Gospod čuvaše Davida kuda god idjaše.
{18:7} I David uze zlatne štitove koje imahu sluge Adad-Ezerove, i donese ih u Jerusalim.
{18:8} I iz Tivata i iz Huna gradova Adad-Ezerovih odnese David silnu bronzu, od koje Solomun načini more bronzano i stupove i posudje bronzano.
{18:9} A kad ću Toja car ematski da je David pobio svu vojsku Adad-Ezera, cara sovskog,
{18:10} Posla Adorama, sina svog k caru Davidu da ga pozdravi i da mu čestita što je vojevao na Adad-Ezera i ubio ga, jer Toja imaše rat sa Adad-Ezerom i svakojakih zaklada zlatnih i srebrnih i bronzanih.
{18:11} Pa i to car David posveti sa srebrom i zlatom što beše uzeo od svih naroda, od Edomaca i od Moavaca i od sinova Amonovih i od Filisteja i od Amalika.
{18:12} I Avisaj sin Serujin pobi osamnaest hiljada Idumejaca u slanoj dolini.
{18:13} I namesti vojsku po Idumeji, i svi Idumejci postaše sluge Davidove. I Gospod čuvaše Davida kuda god idjaše.
{18:14} Tako carova David nad svim Izrailjem sudeći i dajući pravdu svemu narodu svom.
{18:15} I Joav, sin Serujin beše nad vojskom, a Josafat sin Ahiludov pametar,
{18:16} A Sadok sin Ahitovov i Avimeleh sin Avijatarov sveštenici, a Susa pisar,
{18:17} A Venaja, sin Jodajev beše nad Heretejima i Feletejima, a sinovi Davidovi prvi do cara.
{19:1} A posle toga umre Nas, car sinova Amonovih, i zacari se sin njegov na njegovo mesto.
{19:2} I reče David: Da učinim milost Anunu sinu Nasovom, jer je otac njegov načinio meni milost. I posla David poslanike da ga poteše za ocem. I dodjoše sluge Davidove u zemlju sinova Amonovih k Anunu da ga poteše.
{19:3} A knezovi sinova Amonovih rekoše Anunu, gospodaru svom: Misliš da je David zato poslao ljude da te poteše što je rad učiniti čast ocu tvom? A nisu zato došle sluge njegove k tebi da promotre i uhode i obore zemlju?
{19:4} Tada Anun uhvati sluge Davidove, i obrija ih i odseče im haljine po pole do zadnjice, i opravi ih natrag.
{19:5} A kad neki otidoše, te javiše Davidu za te ljude, on posla pred njih, jer ljudi behu grdno osramoćeni, i poruči im car: Sedite u Jerihonu dok vam naraste brada, pa onda dodjite natrag.
{19:6} A kad videše sinovi Amonovi gde se omraziše s Davidom, onda Anun i sinovi Amonovi poslaše hiljadu talanata srebra da najme kola i konjika iz Mesopotamije i iz Sirije Mahe i iz Sove.
{19:7} I najmiše trideset i dve hiljade kola i cara od Mahe s narodom njegovim, koji dodjoše i stadoše u logor prema Medevi. A i sinovi Amonovi skupiše se iz gradova svojih i dodjoše na boj.
{19:8} A David kad to ču, posla Joava sa svom hrabrom vojskom.
{19:9} I izidjoše sinovi Amonovi i uvrstaše se pred vratima gradskim; a carevi koji dodjoše behu za se u polju.
{19:10} I Joav videći nameštenu vojsku prema sebi spred i sastrag, uze odabrane iz sve vojske izrailjske, i namesti ih prema Sircima.
{19:11} A ostali narod predade Avisaju, bratu svom; i namestiše ih prema sinovima Amonovim.
{19:12} I reče: Ako Sirci budu jači od mene, dodji mi u pomoć; ako li sinovi Amonovi budu jači od tebe, ja ću tebi doći u pomoć.
{19:13} Budi junak i držimo se junački za svoj narod i za gradove Boga svog; a Gospod neka učini šta mu je drago.
{19:14} Tada Joav i narod koji beše s njim primakoše se da udare na Sirce; ali oni pobegoše ispred njih.
{19:15} A sinovi Amonovi kad videše gde pobegoše Sirci, pobegoše i oni ispred Avisaja brata njegovog i udjoše u svoj grad. Potom se Joav vrati u Jerusalim.
{19:16} Ali Sirci kad videše da ih nadbiše Izrailjci, poslaše poslanike te dovedoše Sirce ispreko reke; a Sofak vojvoda Adad-Ezerov idjaše pred njima.
{19:17} Kad to javiše Davidu, on skupi sve Izrailjce, i predje preko Jordana, i dodje k njima i namesti vojsku prema njima; a kad namesti David vojsku prema njima, pobiše se s njim.
{19:18} Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i četrdeset hiljada pešaka, i Sofaka vojvodu pogubi.
{19:19} I kad videše sluge Adad-Ezerove da ih razbi Izrailj, učiniše mir s Davidom i služahu mu; i ne hteše više Sirci pomagati sinovima Amonovim.
{20:1} A kad prodje godina, u vreme kad carevi idu na vojsku, Joav izvede vojsku, pa potiraše zemlju sinova Amonovih, i došavši opkoli Ravu; a David beše ostao u Jerusalimu. I Joav osvoji Ravu i raskopa je.
{20:2} I David uze caru njihovom s glave krunu, i nadje da poteže talanat zlata, i drago kamenje beše u njoj; i metnuše je na glavu Davidu, i odneše iz grada plen vrlo velik.
{20:3} A narod što beše u njemu izvede i iseče ih pilama i gvozdenim branama i sekirama. I tako učini David svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.
{20:4} A posle toga nasta rat u Gezeru u Filistejima; tada Sivehaj Husaćanin ubi Sifaja koji beše roda divovskog, i biše pokoreni.
{20:5} Nasta opet rat s Filistejima, u kome Elhanan, sin Jairov ubi Lamiju, brata Golijata Getejina, kome kopljača beše kao vratilo.
{20:6} I opet nasta rat u Gatu, gde beše jedan čovek vrlo visok, koji imaše po sedam prsta, skupa dvadeset i četiri; i on beše roda divovskog.
{20:7} I ružaše Izrailja, te ga ubi Jonatan sin Samaje brata Davidovog.
{20:8} Ti behu sinovi istog diva iz Gata, i pogiboše od ruke Davidove i od ruke sluga njegovih.
{21:1} Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.
{21:2} I reče David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.
{21:3} Ali Joav reče: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?
{21:4} Ali reč careva nadjača Joava. I tako otide Joav i obidje svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.
{21:5} I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.
{21:6} A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.
{21:7} A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.
{21:8} I David reče Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
{21:9} A Gospod reče Gadu videocu Davidovom govoreći:
{21:10} Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti učinim.
{21:11} I dodje Gad k Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj:
{21:12} Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mač neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mač Gospodnji i pomor da bude u zemlji i andjeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta ću odgovoriti onom koji me je poslao.
{21:13} A David reče Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
{21:14} I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.
{21:15} I posla Gospod andjela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reče andjelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A andjeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,
{21:16} A David podiže oči svoje i vide andjela Gospodnjeg gde stoji izmedju zemlje i neba, a u ruci mu go mač, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine ničice, obučeni u kostret.
{21:17} I reče David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo učinio; a te ovce šta su učinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.
{21:18} Tada andjeo Gospodnji reče Gadu da kaže Davidu da izidje gore i načini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.
{21:19} I izidje David po reči Gadovoj, koju mu reče u ime Gospodnje.
{21:20} A Ornan okrenuvši se ugleda andjela, i sakri se sa četiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.
{21:21} U tom dodje David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida izidje iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
{21:22} Tada reče David Ornanu: Daj mi to gumno da načinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.
{21:23} A Ornan reče Davidu: Uzmi i neka čini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.
{21:24} A car David reče Ornanu: Ne, nego ću kupiti za novce šta vredi, jer neću da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.
{21:25} I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.
{21:26} I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.
{21:27} I zapovedi Gospod andjelu, te vrati mač svoj u korice.
{21:28} U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.
{21:29} A šator Gospodnji, koji načini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.
{21:30} I David ne može ići k njemu da traži Boga, jer se uplaši od mača andjela Gospodnjeg.
{22:1} I reče David: Ovo je kuća Gospoda Boga i ovo je oltar za žrtvu paljenicu Izrailju.
{22:2} I zapovedi David da se skupe inostranci koji behu u zemlji Izrailjevoj, i odredi kamenare da tešu kamen da se gradi dom Božji.
{22:3} I gvoždja mnogo za kline na krila vratima i na sastavke pripravi David, i bronze mnogo bez mere,
{22:4} I drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.
{22:5} Jer David govoraše: Solomun je sin moj dete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svim zemljama; zato ću mu pripraviti šta treba. I pripravi David mnoštvo pre smrti svoje.
{22:6} Potom dozva sina svog Solomuna i zapovedi mu da sazida dom Gospodu Bogu Izrailjevom.
{22:7} I reče David Solomunu: Sine! Bio sam naumio da sazidam dom imenu Gospoda Boga svog.
{22:8} Ali mi dodje reč Gospodnja govoreći: Mnogo si krvi prolio i velike si ratove vodio; nećeš ti sazidati dom imenu mom, jer si mnogo krvi prolio na zemlju preda mnom.
{22:9} Evo, rodiće ti se sin, on će biti miran čovek i smiriću ga od svih neprijatelja njegovih unaokolo; zato će mu biti ime Solomun; i mir i pokoj daću Izrailju za njegovog vremena.
{22:10} On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.
{22:11} Zato, sine, Gospod će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda Boga svog kao što je govorio za te.
{22:12} Samo da ti da Gospod razum i mudrost kad te postavi nad Izrailjem da držiš zakon Gospoda Boga svog.
{22:13} Tada ćeš biti srećan, ako uzdržiš i ustvoriš uredbe i zakone koje je zapovedio Gospod preko Mojsija Izrailju. Budi slobodan i hrabar, ne boj se i ne plaši se.
{22:14} I evo u nevolji svojoj pripravio sam za dom Gospodnji, sto hiljada talanata zlata i hiljadu hiljada talanata srebra; a bronze i gvoždja bez mere, jer ga ima mnogo, takodje i drva i kamenja pripravio sam; a ti dodaj još.
{22:15} A imaš i poslenika mnogo, kamenara i zidara i drvodelja, i svakojakih ljudi veštih svakom poslu.
{22:16} Ima zlata, srebra, i bronze i gvoždja bez mere; nastani dakle i radi, i Gospod će biti s tobom.
{22:17} Potom zapovedi David svim knezovima Izrailjevim da pomažu Solomunu, sinu njegovom:
{22:18} Nije li s vama Gospod Bog vaš, koji vam je dao mir od svuda? Jer je dao u ruke moje stanovnike ove zemlje, i zemlja je pokorena Gospodu i narodu Njegovom.
{22:19} Sada, dakle, upravite srce svoje i dušu svoju da tražite Gospoda Boga svog; nastanite i zidajte svetinju Gospodu Bogu da unesete kovčeg zaveta Gospodnjeg i sveto posudje Božije u dom koji će se sazidati imenu Gospodnjem.
{23:1} I tako David star i sit života postavi Solomuna, sina svog, carem nad Izrailjem.
{23:2} I sabra sve knezove Izrailjeve i sveštenike i Levite.
{23:3} I biše izbrojani Leviti od trideset godina i više, i beše ih na broj s glave na glavu trideset i osam hiljada ljudi.
{23:4} Izmedju njih beše dvadeset četiri hiljade odredjenih na posao u domu Gospodnjem, a šest hiljada upravitelja i sudija;
{23:5} A četiri hiljade vratara i četiri hiljade koji hvaljahu Gospoda uz orudja koja načini za hvalu.
{23:6} I razdeli ih David u redove po sinovima Levijevim, Girsonu, Katu i Merariju.
{23:7} Od Girsona behu: Ladan i Simej;
{23:8} Sinovi Ladanovi: poglavar Jehilo i Zetam i Joila, trojica;
{23:9} (Sinovi Simejevi: Selomit i Azilo i Haran, trojica.) To su poglavari otačkih porodica Ladanovih.
{23:10} A sinovi Simejevi: Jat, Zina i Jeus i Verija, ta su četvorica sinovi Simejevi.
{23:11} A Jat beše poglavar, a Ziza drugi; a Jeus i Verija nemahu mnogo dece, zato se brojahu u jedan dom otački.
{23:12} Sinovi Katovi: Amram, Isar, Hevron i Ozilo, četvorica.
{23:13} Sinovi Amramovi: Aron i Mojsije. Ali Aron bi odvojen da osvećuje svetinju nad svetinjama, on i sinovi njegovi doveka, da kade pred Gospodom, da mu služe i da blagosiljaju u ime Njegovo doveka.
{23:14} A sinovi Mojsija, čoveka Božjeg, broje se u pleme Levijevo.
{23:15} Sinovi Mojsijevi: Girson i Elijezer.
{23:16} Sinovi Girsonovi: Sevuilo poglavar.
{23:17} A sinovi Elijezerovi: Reavija poglavar. A nemaše Elijezer više sinova, nego se sinovi Reavijini umnožiše veoma.
{23:18} Sinovi Isarovi: Selomit poglavar.
{23:19} Sinovi Hevronovi: Jerija prvi, Amarija drugi, Jazilo treći, i Jekameam četvrti.
{23:20} Sinovi Ozilovi: Miha prvi i Jesija drugi.
{23:21} Sinovi Merarijevi: Malije i Musije. Sinovi Malijevi: Eleazar i Kis.
{23:22} A Eleazar umre i ne imaše sinove nego samo kćeri, i njima se oženiše sinovi Kisovi, braća njihova.
{23:23} Sinovi Musijevi: Malije i Eder i Jeremot, trojica.
{23:24} To su sinovi Levijevi po otačkim domovima svojim, poglavari domova otačkih, koji biše izbrojani po broju imena s glave na glavu, koji radjahu posao za službu u domu Gospodnjem, od dvadeset godina i više.
{23:25} Jer David reče: Mir dade Gospod Bog Izrailjev narodu svom, i nastavaće u Jerusalimu doveka.
{23:26} I Leviti neće više nositi šatora i posudja njegova za službu njegovu.
{23:27} Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojani sinovi Levijevi od dvadeset godina i više;
{23:28} Jer odredjeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem u tremovima i u kletima, i da čiste sve svete stvari i da rade oko službe u domu Gospodnjem,
{23:29} I oko hlebova postavljenih, i oko belog brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži, i oko svake mere,
{23:30} I da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom,
{23:31} I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu u subote, i na mladine i praznike, u broju po redu svom svagda pred Gospodom,
{23:32} I da rade šta treba raditi u šatoru od sastanka i u svetinji, i za sinove Aronove, braću svoju, u službi u domu Gospodnjem.
{24:1} A medju sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar.
{24:2} Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar.
{24:3} I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj.
{24:4} I nadje se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.
{24:5} I biše razdeljeni žrebom i jedan i drugi; jer poglavari u svetinji i poglavari pred Bogom behu i od sinova Eleazarovih i od sinova Itamarovih.
{24:6} I popisa ih Semaja, sin Natanailov pisar od plemena Levijevog pred carem i knezovima i Sadokom sveštenikom i Ahimelehom sinom Avijatarovim i pred poglavarima porodica otačkih medju sveštenicima i Levitima, jedan dom otački uzevši za Eleazara, a jedan za Itamara.
{24:7} I pade prvi žreb na Jojariva, drugi na Jedaju,
{24:8} Treći na Harima, četvrti na Seorima,
{24:9} Peti na Malhiju, šesti na Mejamina,
{24:10} Sedmi na Akosa, osmi na Aviju,
{24:11} Deveti na Isuja, deseti na Sehaniju,
{24:12} Jedanaesti na Elijasiva, dvanaesti na Jakima,
{24:13} Trinaesti na Ufu, četrnaesti na Jesevava,
{24:14} Petnaesti na Vilgu, šesnaesti na Imira,
{24:15} Sedamnaesti na Ezira, osamnaesti na Afisisa,
{24:16} Devetnaesti na Petaju, dvadeseti na Jezekila,
{24:17} Dvadeset prvi na Jahina, dvadeset drugi na Gamula,
{24:18} Dvadeset treći na Delaju, dvadeset četvrti na Maziju.
{24:19} To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.
{24:20} A od ostalih sinova Levijevih beše od sinova Amramovih Suvailo; od sinova Suvailovih Jedaja,
{24:21} Od Reavije, od sinova Reavijinih poglavar Jesija;
{24:22} Od sinova Isarovih Selomit, od sinova Selomitovih Jat;
{24:23} A od sinova Jerijinih Amarija drugi, Jazilo treći, Jekameam četvrti;
{24:24} Od sinova Uzilovih Miha; od sinova Mišinih Samir;
{24:25} Brat Mišin Jesija; od sinova Jesinijih Zaharija.
{24:26} Sinovi Merarijevi: Malije i Musije; od sinova Jazijinih Veno.
{24:27} Sinovi Merarijevi od Jazije: Veno i Soam i Zahur i Ivrije;
{24:28} Od Malija Eleazar, koji nemaše sinova;
{24:29} Od Kisa, od sinova Kisovih: Jerameilo;
{24:30} I od sinova Musijevih Malije i Eder i Jerimot. To behu sinovi levitski po domovima otaca svojih.
{24:31} I oni bacaše žreb prema braći svojoj, sinovima Aronovim, pred Davidom i Sadokom i Ahimelehom i poglavarima domova otačkih medju sveštenicima i Levitima, od domova otačkih svaki poglavar prema bratu svom mladjem.
{25:1} I odvoji David s vojvodama za službu sinove Asafove i Emanove i Jedutunove, koji će prorokovati uz gusle i psaltire i kimvale; i biše izmedju njih izbrojani ljudi za posao u svojoj službi:
{25:2} Od sinova Asafovih: Zahur i Josif i Netanija i Asarila, sinovi Asafovi, pod rukom Asafa, koji prorokovaše po naredbi carevoj;
{25:3} Od Jedutuna: šest sinova Jedutunovih: Gedalija i Sorije i Jesaija, Asavija i Matatija i Simej pod rukom oca svog Jedutuna, koji prorokovaše uz gusle hvaleći i slaveći Gospoda;
{25:4} Od Emana: sinovi Emanovi: Vukija, Matanija, Ozilo, Sevuilo i Jerimot, Ananija i Ananije, Elijata, Gidaltija i Romamti-Ezer, Josvekasa, Malotije, Otir i Maziot.
{25:5} Ti svi behu sinovi Emana videoca carevog u rečima Božijim da se uzvišuje rog; jer Bog dade Emanu četrnaest sinova i tri kćeri.
{25:6} Svi oni behu pod rukom oca svog pevajući u domu Gospodnjem uz kimvale i psaltire i gusle, za službu u domu Božijem, kako car naredjivaše Asafu i Jedutunu i Emanu.
{25:7} I beše ih na broj s braćom njihovom obučenom pesmama Gospodnjim, dvesta i osamdeset i osam, samih veštaka.
{25:8} I baciše žreb za službu svoju, mali kao veliki, učitelj kao učenik;
{25:9} I pade prvi žreb za Asafa na Josifa, drugi na Gedaliju s braćom i sinovima njegovim, njih dvanaest;
{25:10} Treći na Zahura, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:11} Četvrti na Iserija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:12} Peti na Netaniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:13} Šesti na Vukiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:14} Sedmi na Jesarilu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:15} Osmi na Jesaiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:16} Deveti na Mataniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:17} Deseti na Simeja, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:18} Jedanaesti na Azareila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:19} Dvanaesti na Asaviju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:20} Trinaesti na Savuila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:21} Četrnaesti na Matatiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:22} Petnaesti na Jeremota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:23} Šesnaesti na Ananiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:24} Sedamnaesti na Josvekasu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:25} Osamnaesti na Ananija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:26} Devetnaesti na Malotija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:27} Dvadeseti na Elijatu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:28} Dvadeset prvi na Otira, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:29} Dvadeset drugi na Gidaltiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:30} Dvadeset treći na Maziota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{25:31} Dvadeset četvrti na Romamti-Ezera, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
{26:1} A redovi vratarski behu: od sinova Korejevih beše Meselemija sin Korejev izmedju sinova Asafovih;
{26:2} A sinovi Meselemijini: Zaharija prvenac, Jedailo drugi, Zavadija treći, Jatnilo četvrti,
{26:3} Elam peti, Joanan šesti, Elioinaj sedmi;
{26:4} I Ovid-Edomovi sinovi: Semaja prvenac, Jozavad drugi, Joah treći i Sihar četvrti i Natanailo peti,
{26:5} Amilo šesti, Isahar sedmi, Feultaj osmi; jer ga blagoslovi Bog.
{26:6} I Semaji, sinu njegovom, rodiše se sinovi, koji starešovahu u domu oca svog, jer behu dobri junaci.
{26:7} Sinovi Semajini: Gotnije i Rafailo i Ovid i Elzavad braća njegova, hrabri ljudi, Eliuj i Semahija.
{26:8} Svi ovi behu od sinova Ovid-Edomovih, i oni i sinovi njihovi i braća njihova, svi hrabri ljudi, krepki za službu, beše ih šezdeset i dva od Ovid-Edoma.
{26:9} A Meselemijinih sinova i braće, hrabrih ljudi, beše osamnaest.
{26:10} A Osini sinovi, od sinova Merarijevih: Simrije poglavar, premda ne beše prvenac, ali ga otac postavi poglavarem;
{26:11} Helkija drugi, Tevalija treći, Zaharija četvrti; svih sinova i braće Osine beše trinaest.
{26:12} Od njih behu redovi vratarski po poglavarima da čuvaju stražu naizmence s braćom svojom služeći u domu Gospodnjem.
{26:13} Jer metaše žreb za malog kao i za velikog po domovima svojih otaca, za svaka vrata.
{26:14} I pade žreb na istok Selimiji; a Zahariji, sinu njegovom, mudrom savetniku, kad baciše žreb, pade mu žreb na sever;
{26:15} A Ovid-Edomu na jug, a sinovima njegovim na riznicu;
{26:16} Sufimu i Osi na zapad s vratima salehetskim na putu koji ide gore; straža beše prema straži:
{26:17} S istoka šest Levita; sa severa četiri na dan; s juga na dan četiri; a kod riznice po dva;
{26:18} Na Parvaru sa zapada četiri na putu, dva kod Parvara.
{26:19} To su redovi vratarski medju sinovima Korejevim i sinovima Merarijevim.
{26:20} I ovi još behu Leviti: Ahija nad blagom doma Božijeg, nad blagom od posvećenih stvari.
{26:21} Od sinova Ladanovih izmedju sinova Girsonovih od Ladana, izmedju glavara domova otačkih od Ladana sina Girsonovog beše Jehilo,
{26:22} Sinovi Jehilovi: Zetam i Joilo brat mu behu nad blagom doma Gospodnjeg;
{26:23} Od sinova Amramovih, Isarovih, Hevronovih, Ozilovih,
{26:24} Beše Sevuilo, sin Girsona sina Mojsijevog starešina nad blagom.
{26:25} A braća njegova od Elijezera: Reavija sin mu, a njegov sin Jesaija, a njegov sin Joram, a njegov sin Zihrije, a njegov sin Selomit;
{26:26} Ovaj Selomit i braća njegova behu nad svim blagom od posvećenih stvari, koje posveti car David i poglavari domova otačkih i hiljadnici i stotinici i vojvode;
{26:27} Od ratova i od plena posvetiše da se opravi dom Gospodnji;
{26:28} I šta god beše posvetio Samuilo videlac i Saul, sin Kisov i Avenir sin Nirov i Joav sin Serujin; ko god posvećivaše, davaše u ruke Selomitu i braći njegovoj.
{26:29} Od sinova Isarovih: Henanija i sinovi njegovi behu nad spoljašnjim poslovima u Izrailju, upravitelji i sudije.
{26:30} Od sinova Hevronovih Asavija i braća njegova, hiljadu i sedam stotina hrabrih ljudi, behu nad Izrailjem s ove strane Jordana na istoku za svaki posao Gospodnji i za službu carsku.
{26:31} Izmedju sinova Hevronovih beše Jerija, poglavar sinovima Hevronovim po porodicama njihovim i domovima otačkim. Četrdesete godine carovanja Davidovog potražiše ih i nadjoše medju njima hrabrih junaka u Jaziru galadskom.
{26:32} I braće njegove, hrabrih ljudi, beše dve hiljade i sedam stotine glavara u domovima otačkim; i postavi ih car David nad sinovima Ruvimovim i Gadovim i polovinom plemena Manasijinog za sve poslove Božije i carske.
{27:1} A sinovi Izrailjevi po svom broju, glavari domova otačkih, hiljadnici i stotinici i upravitelji njihovi, služahu caru u svakom poslu u redovima, koji dolažahu i odlažahu od meseci do meseci, svakog meseca u godini; a u svakom redu beše ih dvadeset i četiri hiljade.
{27:2} Nad prvim redom prvog meseca beše Jasoveam, sin Zavdilov, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:3} Od sinova Faresovih beše poglavar nad svim starešinama u vojsci prvog meseca.
{27:4} A nad redom drugog meseca beše Dodaj Ahošanin, i vojvoda u njegovom redu beše Miklot; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:5} Treći vojvoda trećeg meseca beše Venaja, sin Jodaja sveštenika, poglavar; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:6} Ovaj Venaja beše junak medju tridesetoricom i nad tridesetoricom; i nad redom njegovim beše Amnizavad, sin mu.
{27:7} Četvrti, četvrtog meseca Asailo brat Joavov, a za njim Zevadija sin mu; i u redu njegovom beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:8} Peti, petog meseca, poglavar Samut Jezrajanin, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:9} Šesti, šestog meseca, Ira sin Ikisov Tekujanin, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:10} Sedmi, sedmog meseca, Helis Felonjanin od sinova Jefremovih, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:11} Osmi, osmog meseca, Sivehaj Husaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:12} Deveti, devetog meseca, Avijezer Anatoćanin od sinova Venijaminovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:13} Deseti, desetog meseca, Maraj Netofaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:14} Jedanaesti, jedanaestog meseca, Venaja Faratonjanin od sinova Jefremovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:15} Dvanaesti, dvanaestog meseca, Heldaj Netofaćanin od Gotonila, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
{27:16} A nad plemenima Izrailjevim behu: nad plemenom Ruvimovim knez Elijezer sin Zihrijev; nad Simeunovim Sefatija sin Masin;
{27:17} Nad Levijevim Asavija sin Kemuilov; nad Aronovim Sadok;
{27:18} Nad Judinim Eliuj od braće Davidove; nad Isaharovim Amrije sin Mihailov;
{27:19} Nad Zavulonovim Ismaja sin Ovadijin; nad Neftalimovim Jerimot sin Azrilov;
{27:20} Nad sinovima Jefremovim Isus sin Azazijev; nad polovinom plemena Manasijinog Joilo sin Fedajin;
{27:21} Nad drugom polovinom plemena Manasijinog u Galadu Ido sin Zaharijin; nad Venijaminovim Jasilo sin Avenirov;
{27:22} Nad Danovim Azareilo sin Jeroamov. To behu knezovi plemena Izrailjevih.
{27:23} A ne izbroja David onih koji imahu manje od dvadeset godina, jer Gospod beše rekao da će umnožiti sinove Izrailjeve kao zvezde nebeske.
{27:24} Joav, sin Serujin poče brojati, ali ne dovrši; jer dodje gnev Božji za to na Izrailja; zato taj broj ne dodje u knjigu o caru Davidu.
{27:25} Nad blagom carevim beše Azmavet, sin Adilov, a nad blagom po zemlji, po gradovima i po selima i po kulama Jonatan, sin Ozijin.
{27:26} A nad ratarima, koji radjahu zemlju, beše Ezrije, sin Heluvov;
{27:27} A nad vinogradarima Simej Ramaćanin; a nad rodom vinogradskim i nad pivnicama Zavdije Sifmejin;
{27:28} A nad maslinama i smokvama po poljima Val-Anan Gederanin; a nad uljem Joas;
{27:29} Nad govedima što pasahu u Saronu Sitraj Saronjanin, a nad govedima po dolinama Safat Adlajev;
{27:30} Nad kamilama Ovil Ismailjac; nad magarcima Jedaja Meronoćanin;
{27:31} A nad ovcama Jaziz Agarejin. Svi ovi behu nastojnici nad blagom cara Davida.
{27:32} A Jonatan, stric Davidov beše savetnik, mudar čovek i književnik; on i Jehilo sin Ahmonijev behu sa sinovima carevim.
{27:33} I Ahitofel beše savetnik carev, i Husaj Arhijanin prijatelj carev.
{27:34} A posle Ahitofela beše Jodaj, sin Venajin i Avijatar, a vojvoda carev beše Joav.
{28:1} I David sabra u Jerusalim sve poglavare Izrailjeve, poglavare plemenske i poglavare od redova koji služahu caru, i hiljadnike i stotinike, i koji behu nad svim blagom i stokom carevom, i sinove svoje i dvorane i junake i sve ljude hrabre,
{28:2} I ustavši car David na noge reče: Čujte me, braćo moja i narode moj! Ja bih naumio da sazidam dom gde bi počivao kovčeg Gospodnji i da bude podnožje nogama Boga našeg, i pripravih šta treba za zidanje.
{28:3} Ali mi Bog reče: Nećeš sazidati dom imenu mom, jer si ratnik i krv si prolivao.
{28:4} Ali Gospod Bog Izrailjev izabra me iz svega doma oca mog da budem car nad Izrailjem doveka; jer Judu izabra za vodju, i iz doma Judinog dom oca mog; i izmedju sinova oca mog bi mu volja da mene postavi carem nad svim Izrailjem.
{28:5} A tako izmedju svih sinova mojih (jer mnogo sinova dade mi Gospod) izabra Solomuna, sina mog da sedi na prestolu carstva Gospodnjeg nad Izrailjem.
{28:6} I reče mi: Solomun, sin tvoj, sazidaće moj dom i tremove moje, jer njega izabrah sebi za sina, i ja ću mu biti otac.
{28:7} I utvrdiću carstvo njegovo doveka, ako bude postojan da izvršuje zapovesti moje i zakone moje kao danas.
{28:8} Sada dakle pred svim Izrailjem, zborom Gospodnjim, i da čuje Bog naš, kažem vam: Držite i tražite sve zapovesti Gospoda Boga svog, da biste držali ovu dobru zemlju i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim nakon sebe doveka.
{28:9} A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svog, i služi mu celim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako Ga ustražiš, naći ćeš Ga; ako li Ga ostaviš, odbaciće te zasvagda.
{28:10} Vidi sada da te je Gospod izabrao da sazidaš dom za svetinju; budi hrabar i radi.
{28:11} Tada predade David Solomunu sinu svom sliku od trema i od kuća njegovih, i od riznica i od soba i od kleti unutrašnjih, i od mesta za zaklopac očišćenja,
{28:12} I sliku od svega što beše smislio za tremove doma Gospodnjeg i za sve kleti unaokolo i za riznicu doma Božijeg i za riznicu od svetih stvari,
{28:13} I za redove svešteničke i levitske i za svaki posao u službi u domu Gospodnjem i za sve posudje u domu Gospodnjem;
{28:14} Zlato pod meru za sudove zlatne za svaku službu, i srebro za sve sudove srebrne pod meru, za sve sudove za svaku službu;
{28:15} Pod meru za svećnjake zlatne i žiške zlatne, po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, i za svećnjake srebrne po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, prema potrebi svakog svećnjaka;
{28:16} I zlata pod meru za stolove na kojima će stajati hlebovi postavljeni, za svaki sto; i srebra za stolove srebrne;
{28:17} I za viljuške i za kotliće i za zdele zlata čistog, i za zlatne čaše pod meru, za svaku čašu, i za srebrne čaše srebra pod meru za svaku;
{28:18} I za oltar kadioni čistog zlata pod meru; i sliku od kola zlatnih heruvima, koji će raširivši krila zaklanjati kovčeg zaveta Gospodnjeg.
{28:19} To mi je sve došlo pisano rukom Gospodnjom da bih znao sve kako šta treba uraditi.
{28:20} I tako reče David Solomunu, sinu svom: Budi slobodan i hrabar, i radi, ne boj se i ne plaši se, jer će Gospod Bog, Bog moj, biti s tobom, neće te ostaviti niti će odstupiti od tebe, dokle ne svršiš sav posao za službu u domu Gospodnjem.
{28:21} A evo redovi sveštenički i levitski za svaku službu u domu Božijem; i imaš uza se za svaki posao ljudi dragovoljnih i veštih svakom poslu, i poglavare i sav narod za svaku zapovest svoju.
{29:1} Potom reče David svemu zboru: Jednog Solomuna, sina mog, izabrao je Gospod, mlado dete, a ovo je velik posao; jer neće biti čoveku taj dom nego Gospodu Bogu.
{29:2} Ja koliko mogoh pripravih za dom Boga svog zlata za stvari zlatne, srebra za srebrne, bronze za bronzane, gvoždja za gvozdene, i drva za drvene, kamenja onihova, i kamenja za ukivanje, i kamenja za nakit i za vez, i svakojakog dragog kamenja, i kamena mramora izobila.
{29:3} I još iz ljubavi k domu Boga svog, šta imam svog zlata i srebra, osim svega što sam pripravio za dom sveti, dajem i to na dom Boga svog:
{29:4} Tri hiljade talanata zlata ofirskog, i sedam hiljada talanata čistog srebra, da se oblože zidovi domovima.
{29:5} Zlato za zlatne stvari, a srebro za srebrne i za svako delo ruku umetničkih. A bi li jošte ko hteo dragovoljno šta danas priložiti Gospodu?
{29:6} Tada dragovoljno priložiše knezovi domova otačkih i knezovi plemena Izrailjevih i hiljadnici i stotinici i knezovi nad poslovima carskim.
{29:7} I dadoše za službu u domu Božijem zlata, pet hiljada talanata i deset hiljada zlatica, i srebra deset hiljada talanata, i bronze osamnaest hiljada talanata, i gvoždja sto hiljada talanata.
{29:8} I kamenja u koga god beše svi dadoše u riznicu doma Gospodnjeg u ruke Jehila od sinova Girsonovih.
{29:9} I radovaše se narod što dragovoljno prilagahu, jer prilagahu celim srcem Gospodu; i car se David radovaše veoma.
{29:10} Potom David blagoslovi Gospoda pred svim zborom, i reče David: Blagosloven si Gospode Bože Izrailja, oca našeg od veka do veka.
{29:11} Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;
{29:12} Bogatstvo i slava od Tebe je, i Ti vladaš svim, i u Tvojoj je ruci moć i sila, i u Tvojoj je ruci uzvisiti i ukrepiti sve.
{29:13} Sada dakle, Bože naš, hvalimo Te i slavimo ime Tvoje slavno.
{29:14} Jer ko sam ja i šta je moj narod da bismo mogli ovoliko prineti Tebi dragovoljno? Jer je od Tebe sve, i iz Tvojih ruku primivši dasmo Ti.
{29:15} Jer smo došljaci pred Tobom i gosti kao svi oci naši; dani su naši na zemlji kao sen i nema stajanja.
{29:16} Gospode Bože naš, sve ovo blago što Ti pripravismo za gradjenje doma imenu Tvom svetom, iz Tvoje je ruke, i sve je Tvoje.
{29:17} Ali znam, Bože moj, da Ti ispituješ srca i šta je pravo hoćeš; ja pravim srcem dragovoljno prinesoh sve ovo, i s radošću videh narod Tvoj koji je ovde kako Ti dragovoljno prinosi.
{29:18} Gospode Bože Avrama, Isaka i Izrailja, otaca naših, sačuvaj doveka ovu volju i pomisao srdačnu naroda svog, i upravljaj srce njihovo k sebi.
{29:19} I Solomunu, sinu mom podaj srce pravo da bi držao zapovesti Tvoje, svedočanstva Tvoja i uredbe Tvoje, i da bi otvorio sve i da bi sazidao dvor ovaj za koji sam pripravio.
{29:20} Potom reče David svemu zboru: Blagoslovite sada Gospoda Boga svog. I sav zbor blagoslovi Gospoda Boga otaca svojih, i savivši se pokloniše se Gospodu i caru.
{29:21} I prinesoše Gospodu žrtve, i prinesoše Gospodu žrtve paljenice sutradan: hiljadu volova, hiljadu ovnova, hiljadu jaganjaca s nalivima njihovim, i drugih žrtava mnogo za sav narod.
{29:22} I jedoše i piše pred Gospodom onaj dan veseleći se veoma. I postaviše drugom Solomuna, sina Davidovog carem, i pomazaše ga Gospodu za vodju a Sadoka za sveštenika.
{29:23} I tako sede Solomun na presto Gospodnji da caruje mesto Davida oca svog, i beše srećan, i slušaše ga sav Izrailj.
{29:24} I svi knezovi i junaci i svi sinovi cara Davida dadoše ruke da će biti pokorni caru Solomunu.
{29:25} I Gospod uzvisi veoma Solomuna pred svim Izrailjem i dade mu slavu carsku kakve nijedan car pre njega nije imao u Izrailju.
{29:26} Tako David, sin Jesejev, carova nad svim Izrailjem.
{29:27} A vremena za koje carova nad Izrailjem beše četrdeset godina: a u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
{29:28} I umre u dobroj starosti, sit života, bogatstva i slave; i zacari se Solomun, sin njegov, na njegovo mesto.
{29:29} A dela cara Davida prva i poslednja eno su zapisana u knjizi Samuila videoca i u knjizi Natana proroka i u knjizi Gada videoca,
{29:30} Sa svim carovanjem njegovim i silom njegovom i s vremenima koja prodjoše preko njega i Izrailja i svih carevina zemaljskih.