{1:1} Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi,
{1:2} Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!
{1:3} On je kao drvo usadjeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje.
{1:4} Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar.
{1:5} Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom.
{1:6} Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.
{2:1} Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?
{2:2} Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.
{2:3} "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."
{2:4} Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.
{2:5} Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:
{2:6} "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."
{2:7} Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.
{2:8} Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.
{2:9} Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."
{2:10} Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!
{2:11} Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.
{2:12} Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!
{3:1} Gospode! Kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na me.
{3:2} Mnogi govore za dušu moju: Nema mu pomoći od Boga.
{3:3} Ali Ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja; Ti podižeš glavu moju.
{3:4} Glasom svojim vičem ka Gospodu, i čuje me sa svete gore svoje.
{3:5} Ja ležem, spavam i ustajem, jer me Gospod čuva.
{3:6} Ne bojim se mnogo hiljada naroda što sa svih strana navaljuje na me.
{3:7} Ustani, Gospode! Pomozi mi, Bože moj! Jer Ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje; razbijaš zube bezbožnicima.
{3:8} Od Gospoda je spasenje; neka bude na narodu Tvom blagoslov Tvoj!
{4:1} Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.
{4:2} Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti? Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?
{4:3} Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem.
{4:4} Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.
{4:5} Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.
{4:6} Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.
{4:7} A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.
{4:8} Ja mirno ležem i spavam; jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.
{5:1} Čuj, Gospode, reči moje, razumi pomisli moje.
{5:2} Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!
{5:3} Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred Tobom, i čekam.
{5:4} Jer si Ti Bog koji neće bezakonja; u Tebe nema mesta ko je zao.
{5:5} Bezbožnici neće izaći pred oči Tvoje; Ti nenavidiš sve koji čine bezakonje.
{5:6} Potireš lažljivce; na krvopioce i lukave mrzi Gospod.
{5:7} A ja po velikoj milosti Tvojoj ulazim u dom Tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi Tvojoj sa strahom Tvojim.
{5:8} Gospode! Vodi me u pravdi svojoj; radi neprijatelja mojih poravni preda mnom put svoj.
{5:9} Jer nema u ustima njihovim istine; u njima je nevaljalstvo; grlo im je grob otvoren; na jeziku im je dvoličenje.
{5:10} Bože! Ne daj im napretka, neka se razbiju pomisli njihove. Za mnoga nevaljalstva njihova obori ih, jer se pobuniše na Tebe.
{5:11} Pa će se radovati svi koji se u Te uzdaju; doveka će se veseliti koje Ti zaklanjaš; dičiće se koji ljube ime Tvoje.
{5:12} Jer Ti, Gospode, blagosiljaš pravednika, kao štitom zaklanjaš ga milošću svojom.
{6:1} Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnevu svom nakaziti.
{6:2} Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale,
{6:3} I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš.
{6:4} Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.
{6:5} Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?
{6:6} Iznemogoh uzdišući; svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.
{6:7} Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.
{6:8} Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.
{6:9} Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.
{6:10} Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.
{7:1} Gospode, Bože moj! U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.
{7:2} Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav. Čupa, a nema ko da izbavi.
{7:3} Gospode, Bože moj! Ako sam to učinio, ako je nepravda u rukama mojim,
{7:4} Ako sam zlo vratio prijatelju svom, ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;
{7:5} Neka goni neprijatelj dušu moju, i neka je stigne, i pogazi na zemlju život moj i slavu moju u prah obrati.
{7:6} Ustani, Gospode, u gnevu svom; digni se na žestinu neprijatelja mojih; probudi se meni na pomoć, i otvori sud.
{7:7} I ljudstvo će se sleći oko Tebe; iznad njega izadji u visinu.
{7:8} Gospod sudi narodima. Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.
{7:9} Nek se prekine zloća bezbožnička, a pravednika potpomozi, jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!
{7:10} Štit je meni u Boga, koji čuva one koji su pravog srca.
{7:11} Bog je pravedan sudija, i Bog je svaki dan gotov na gnev.
{7:12} Ako se neće bezbožnik da obrati, On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;
{7:13} I zapinje smrtnu strelu, čini strele svoje da pale.
{7:14} Gle, bezbožnik zače nepravdu, trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.
{7:15} Kopa jamu i iskopa, i pade u jamu koju je načinio.
{7:16} Zloba njegova obrati se na njegovu glavu, i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.
{7:17} Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu, i pevam imenu Gospoda Višnjeg.
{8:1} Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa.
{8:2} U ustima male dece i koja sisaju činiš sebi hvalu nasuprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik.
{8:3} Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio;
{8:4} Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?
{8:5} Učinio si ga malo manjeg od andjela, slavom i čašću venčao si ga;
{8:6} Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,
{8:7} Ovce i volove sve, i divlje zverinje,
{8:8} Ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima.
{8:9} Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!
{9:1} Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva čudesa Tvoja.
{9:2} Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!
{9:3} Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;
{9:4} Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.
{9:5} Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.
{9:6} Neprijatelju nesta mačeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.
{9:7} Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.
{9:8} On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.
{9:9} Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.
{9:10} U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!
{9:11} Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;
{9:12} Jer On osvećuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.
{9:13} Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,
{9:14} Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.
{9:15} Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.
{9:16} Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.
{9:17} Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;
{9:18} Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.
{9:19} Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred Tobom.
{9:20} Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.
{10:1} Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?
{10:2} S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.
{10:3} Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.
{10:4} Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.
{10:5} Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda.
{10:6} U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.
{10:7} Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.
{10:8} Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga.
{10:9} Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.
{10:10} Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.
{10:11} Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad."
{10:12} Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.
{10:13} Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?
{10:14} Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik.
{10:15} Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nadje bezbožnost njegova.
{10:16} Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.
{10:17} Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,
{10:18} Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.
{11:1} U Gospoda se uzdam; zašto govorite duši mojoj: "Leti u goru kao ptica;
{11:2} Jer evo grešnici nategoše luk, zapeše strelu svoju za tetivu, da iz mraka streljaju prave srcem.
{11:3} Kad su raskopani temelji, šta će učiniti pravednik?"
{11:4} Gospod je u svetom dvoru svom, presto je Gospodnji na nebesima; oči Njegove gledaju; vedje Njegove ispituju sinove čovečije.
{11:5} Gospod ispituje pravednoga; a bezbožnoga i kome je milo činiti zlo nenavidi duša Njegova.
{11:6} Pustiće na bezbožnike dažd od živog ugljevlja, ognja i sumpora; i ognjeni vetar biće im deo iz čaše;
{11:7} Jer je Gospod pravedan, ljubi pravdu; lice će Njegovo videti pravednici.
{12:1} Pomagaj, Gospode; jer nesta svetih, jer je malo vernih medju sinovima čovečijim
{12:2} Laž govore jedan drugom, usnama lažljivim govore iz srca dvoličnog.
{12:3} Istrebiće Gospod sva usta lažljiva, jezik veličavi,
{12:4} Ljude, koji govore: Jezikom smo jaki, usta su naša u nas, ko je gospodar nad nama?
{12:5} Videći stradanje nevoljnih i uzdisanje ništih, sad ću ustati, veli Gospod, i izbaviti onog kome zlobe
{12:6} Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno.
{12:7} Ti ćeš nas, Gospode, odbraniti, i sačuvati nas od roda ovog doveka.
{12:8} Bezbožnici idu naokolo; kad se oni podižu, sramote se sinovi čovečiji.
{13:1} Dokle ćeš me, Gospode, sasvim zaboravljati? Dokle ćeš odvraćati lice svoje od mene?
{13:2} Dokle ću se domišljati u duši svojoj, mutiti se u srcu svom dan i noć? Dokle će se neprijatelj moj podizati nada mnom?
{13:3} Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj! Prosvetli oči moje da ne zaspim na smrt.
{13:4} Da ne reče neprijatelj moj: Nadvladao sam ga; da se ne raduju koji me gone, ako posrnem.
{13:5} A ja se uzdam u milost Tvoju; radovaće se srce moje za spasenje Tvoje.
{13:6} Pevaću Gospodu, koji mi dobro čini
{14:1} Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; nevaljali su, gadna su dela njihova; nema nikoga da dobro tvori.
{14:2} Gospod pogleda s neba na sinove čovečije, da vidi ima li koji razuman, traži li koji Boga.
{14:3} Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.
{14:4} Zar se neće opametiti koji čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, ne prizivaju Gospoda?
{14:5} Onde će zadrhtati od straha; jer je Gospod u rodu pravednom.
{14:6} Smejete se onome što ubogi radi; ali Gospod njega zaklanja.
{14:7} Ko će poslati sa Siona pomoć Izrailju? Kad Gospod povrati zarobljeni narod svoj, onda će se radovati Jakov i veseliće se Izrailj.
{15:1} Gospode! Ko može sedeti u senici Tvojoj? Ko može nastavati na svetoj gori Tvojoj?
{15:2} Ko hodi bez mane, tvori pravdu, i govori istinu iz srca svog;
{15:3} Ko ne opada jezikom svojim, ne čini drugom zlo, i ne ruži bližnjeg svog;
{15:4} Ko ne gleda onog koga je Bog odbacio, nego poštuje one koji se boje Gospoda; ko se kune bližnjemu pa ne poriče;
{15:5} Ko ne daje srebro svoje na dobit, i ne prima mito na pravoga. Ko ovako radi, neće posrnuti doveka.
{16:1} Čuvaj me, Bože; jer se u Te uzdam.
{16:2} Rekoh Gospodu: Ti si Gospod moj, nemam dobra osim Tebe.
{16:3} U svetima koji su na zemlji i u velikima sva je uteha moja.
{16:4} Neka drugi umnožavaju idole svoje, neka trče k tudjima; ja im neću liti krvave nalive, niti ću metnuti imena njihova u usta svoja.
{16:5} Gospod je moj deo nasledstva i čaše; Ti podižeš dostojanje moje.
{16:6} Uže mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo mi je moj mio.
{16:7} Blagosiljam Gospoda, koji me urazumljuje; tome me i noću uči šta je u meni.
{16:8} Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem.
{16:9} Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i telo moje smiriti u uzdanju;
{16:10} Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost.
{16:11} Pokazaćeš mi put životni: obilje je radosti pred licem Tvojim, uteha u desnici Tvojoj doveka.
{17:1} Usliši, Gospode, pravdu, čuj glas moj, primi u uši molitvu moju ne iz usta lažljivih.
{17:2} Od lica Tvog neka izadje sud moj, oči Tvoje neka pogledaju na pravicu.
{17:3} Ispitaj srce moje, obidji noću; u ognju me okušaj, i nećeš naći nepravde moje.
{17:4} Usta se moja ne dohvataju dela ljudskih; radi reči usta Tvojih držim se puteva oštrih.
{17:5} Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji.
{17:6} Tebe prizivam, jer ćeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje.
{17:7} Pokaži divnu milost svoju, koji izbavljaš one koji se u Te uzdaju od onih koji se protive desnici Tvojoj.
{17:8} Čuvaj me kao zenicu oka: senom krila svojih zakloni me
{17:9} Od bezbožnika koji me napadaju, od neprijatelja duše moje, koji su me opkolili.
{17:10} Srce svoje zatvoriše; ustima svojim govore oholo.
{17:11} Izagnavši me opet su oko mene; oči su svoje uprli da me obore na zemlju.
{17:12} Oni su kao lav koji hoće da rastrže, i kao lavić koji sedi u potaji.
{17:13} Ustani, Gospode, preteci ih, obori ih. Odbrani dušu moju mačem svojim od bezbožnika,
{17:14} Rukom svojom, Gospode, od ljudi ovih, od ljudi ovog sveta, kojima je deo ovaj život, kojima si trbuh napunio svog bogatstva, da će im i sinovi biti siti i ostatak ostaviti svojoj deci.
{17:15} A ja ću u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, biću sit od prilike Tvoje.
{18:1} Ljubiću Te, Gospode, kreposti moja,
{18:2} Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne može, Izbavitelju moj, Bože moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, Štite moj, Rože spasenja mog, Utočište moje!
{18:3} Prizivam Gospoda, kome se klanjati valja, i opraštam se neprijatelja svojih.
{18:4} Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.
{18:5} Opkoliše me bolesti paklene, stegoše me zamke smrtne
{18:6} U svojoj teskobi prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah; On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dodje Mu do ušiju.
{18:7} Zatrese se i pokoleba se zemlja, zadrmaše se i pomeriše iz temelja gore, jer se On razljuti.
{18:8} Podiže se dim od gneva Njegovog, iz usta Njegovih oganj, koji proždire i živo ugljevlje odskakaše od Njega.
{18:9} Savi nebesa i sidje. Mrak beše pod nogama Njegovim.
{18:10} Sede na heruvima i podiže se, i polete na krilima vetrenim.
{18:11} Od mraka načini sebi krov, senicu oko sebe, od mračnih voda, oblaka vazdušnih.
{18:12} Od sevanja pred Njim kroz oblake Njegove udari grad i živo ugljevlje.
{18:13} Zagrme na nebesima Gospod, i Višnji pusti glas svoj, grad i živo ugljevlje.
{18:14} Pusti strele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih.
{18:15} I pokazaše se izvori vodeni, i otkriše se temelji vasiljeni od pretnje Tvoje, Gospode, od dihanja duha gneva Tvog.
{18:16} Tada pruži s visine ruku, uhvati me, izvuče me iz vode velike.
{18:17} Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.
{18:18} Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
{18:19} Izvede me na prostrano mesto, i izbavi me, jer sam Mu mio.
{18:20} Dade mi Gospod po pravdi mojoj, i za čistotu ruku mojih dariva me.
{18:21} Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog,
{18:22} Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.
{18:23} Bih Mu veran, i čuvah se od bezakonja svog.
{18:24} Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih pred očima Njegovim.
{18:25} Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno,
{18:26} S čistim čisto, a s nevaljalim nasuprot njemu.
{18:27} Jer Ti pomažeš ljudima nevoljnim, a oči ponosite ponižavaš.
{18:28} Ti raspaljuješ videlo moje; Gospod moj prosvetljuje tamu moju.
{18:29} S Tobom razbijam vojsku, i s Bogom svojim skačem preko zida.
{18:30} Put je Gospodnji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se u Nj uzdaju.
{18:31} Jer ko je Bog osim Gospoda, i ko je odbrana osim Boga našeg?
{18:32} Ovaj Bog opasuje me snagom, i čini mi veran put.
{18:33} Daje mi noge kao u jelena, i na visine stavlja me.
{18:34} Uči ruke moje boju, i mišice moje čini da su luk od bronze.
{18:35} Ti mi daješ štit spasenja svog; desnica Tvoja drži me, i milost Tvoja čini me velika.
{18:36} Ti širiš korak moj, te se ne spotiču noge moje.
{18:37} Teram neprijatelje svoje i stižem ih, i ne vraćam se dok ih ne istrebim.
{18:38} Obaram ih, i ne mogu ustati, padaju pod noge moje.
{18:39} Jer me Ti opasuješ snagom za boj, i koji ustanu na me, obaraš ih preda mnom.
{18:40} Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje.
{18:41} Oni viču, ali nemaju pomagača, ka Gospodu, ali ih On ne sluša.
{18:42} Rasipam ih kao prah po vetru, kao blato po ulicama gazim ih.
{18:43} Ti me izbavljaš od bune narodne, postavljaš me da sam glava tudjim plemenima; narod kog ne poznavah, služi mi.
{18:44} Po samom čuvenju slušaju me, tudjini pokorni su mi.
{18:45} Tudjini blede, drhću u gradovima svojim.
{18:46} Živ je Gospod, i da je blagosloven branič moj! Da se uzvisi Bog spasenja mog,
{18:47} Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
{18:48} Koji me izbavlja od neprijatelja, podiže me nad one koji ustaju na me i od čoveka žestokog izbavlja me!
{18:49} Toga radi hvalim Te, Gospode, pred narodima, i pevam imenu Tvom,
{18:50} Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i nasledju njegovom doveka.
{19:1} Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski.
{19:2} Dan danu dokazuje, i noć noći javlja.
{19:3} Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov.
{19:4} Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan na njima;
{19:5} I ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, kao junak veselo teče putem.
{19:6} Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegovog; i niko nije sakriven od toplote njegove.
{19:7} Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.
{19:8} Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.
{19:9} Strah je Gospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su Njegovi istiniti, pravedni svikoliki.
{19:10} Bolji su od zlata i dragog kamenja, sladji od meda koji teče iz saća.
{19:11} I slugu Tvog oni su prosvetlili; ko ih drži ima veliku platu.
{19:12} Ko će znati sve svoje pogreške? Očisti me i od tajnih;
{19:13} I od voljnih sačuvaj slugu svog, da ne ovladaju mnome. Tada ću biti savršen i čist od velikog prestupa.
{19:14} Da su Mu reči usta mojih ugodne, i pomisao srca mog pred Tobom, Gospode, kreposti moja i Izbavitelju moj!
{20:1} Da te usliši Gospod u dan žalosni, da te zaštiti ime Boga Jakovljevog.
{20:2} Da ti pošalje pomoć iz svetinje, i sa Siona da te potkrepi.
{20:3} Da se opomene svih prinosa tvojih, i žrtva tvoja paljenica da se nadje pretila.
{20:4} Da ti da Gospod po srcu tvom; šta god počneš, da ti izvrši.
{20:5} Radovaćemo se za spasenje tvoje, i u ime Boga svog podignućemo zastavu. Da ispuni Gospod sve molbe tvoje.
{20:6} Sad vidim da Gospod čuva pomazanika svog; sluša ga sa svetog neba svog; jaka je desnica Njegova, koja spasava.
{20:7} Jedni se hvale kolima, drugi konjima, a mi imenom Gospoda Boga svog.
{20:8} Oni posrću i padaju, a mi stojimo i ne kolebamo se.
{20:9} Gospode! Pomozi caru, i usliši nas kad Te zovemo.
{21:1} Gospode! S Tvoje se sile veseli car; i kako mu je velika radost što Ti pomažeš!
{21:2} Šta mu je srce želelo, dao si mu, i molitve usta njegovih nisi odbio.
{21:3} Jer si ga dočekao blagoslovima milosnim, metnuo si mu na glavu venac od dragog kamenja.
{21:4} Molio Te je za život i dao si mu da mu se produže dani doveka.
{21:5} Velika je slava njegova Tvojom pomoću; slavu si i krasotu metnuo na nj.
{21:6} Dao si mu blagoslove doveka, razveselio si ga radošću lica svog.
{21:7} Jer se car uzda u Gospoda i u milost Višnjeg; i ne koleba se.
{21:8} Naći će ruka Tvoja sve neprijatelje Tvoje, naći će desnica Tvoja one koji mrze na Tebe.
{21:9} Učinićeš ih kao peć zažarenu, kad se razgneviš; gnev će ih Gospodnji progutati, i oganj će ih proždreti.
{21:10} Rod njihov istrebićeš sa zemlje, i seme njihovo izmedju sinova čovečijih;
{21:11} Jer podigoše na Tebe zlo, smisliše i ne mogoše izvršiti.
{21:12} Jer ćeš ih metnuti za belegu, iz lukova svojih pustićeš strele u lice njihovo.
{21:13} Podigni se Gospode, silom svojom; mi ćemo pevati i slaviti jakost Tvoju.
{22:1} Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje?
{22:2} Bože moj! Vičem danju, a Ti me ne slušaš, i noću ali nemam mira.
{22:3} Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
{22:4} U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.
{22:5} Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.
{22:6} A ja sam crv, a ne čovek; podsmeh ljudima i rug narodu.
{22:7} Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
{22:8} I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje.
{22:9} Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje.
{22:10} Za Tobom pristajem od rodjenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj.
{22:11} Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika.
{22:12} Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me;
{22:13} Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan i riče.
{22:14} Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
{22:15} Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me.
{22:16} Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
{22:17} Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje.
{22:18} Dele haljine moje medju sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.
{22:19} Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoć.
{22:20} Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju.
{22:21} Sačuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, čuvši, izbavi me.
{22:22} Kazujem ime Tvoje braći; usred skupštine hvaliću Te.
{22:23} Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo!
{22:24} Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva.
{22:25} Tebe ću hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršiću pred onima koji se Njega boje.
{22:26} Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji Ga traže; živo da bude srce vaše doveka.
{22:27} Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim sva plemena neznabožačka.
{22:28} Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima.
{22:29} Ješće i pokloniće se svi pretili na zemlji; pred Njim će pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu sačuvati dušu svoju u životu.
{22:30} Seme će njihovo služiti Njemu. Kazivaće se za Gospoda rodu potonjem.
{22:31} Doći će, i kazivaće pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji će se roditi; jer je On učinio ovo.
{23:1} Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati.
{23:2} Na zelenoj paši pase me, vodi me na tihu vodu.
{23:3} Dušu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog.
{23:4} Da podjem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si Ti sa mnom; štap Tvoj i palica Tvoja teši me.
{23:5} Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; namazao si uljem glavu moju, i čaša je moja prepuna.
{23:6} Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me u sve dane života mog, i ja ću nastavati u domu Gospodnjem zadugo.
{24:1} Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.
{24:2} Jer je On na morima osnova, i posred reka utvrdi je.
{24:3} Ko će izaći na goru Gospodnju? I ko će stati na svetom mestu njegovom?
{24:4} U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče ime Njegovo uzalud i ne kune se lažno.
{24:5} On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga, spasa svog.
{24:6} Takav je rod onih koji Ga traže, i koji su radi stajati pred licem Tvojim, Bože Jakovljev!
{24:7} Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave.
{24:8} Ko je taj car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju.
{24:9} Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave.
{24:10} Ko je taj car slave! Gospod nad vojskama; On je car slave.
{25:1} K Tebi, Gospode, podižem dušu svoju.
{25:2} Bože moj! U Tebe se uzdam; ne daj da se osramotim, da mi se ne svete neprijatelji moji.
{25:3} I koji se god u Te uzdaju, neće se osramotiti; osramotiće se oni koji se odmeću od Tebe besputno.
{25:4} Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me hoditi stazama Tvojim.
{25:5} Uputi me istini svojoj, i nauči me; jer si Ti Bog spasenja mog, Tebi se nadam svaki dan.
{25:6} Opomeni se milosrdja svog, Gospode, i milosti svoje; jer su otkako je veka.
{25:7} Grehova mladosti moje, i mojih prestupa ne pominji; po milosti svojoj pomeni mene, radi dobrote svoje, Gospode!
{25:8} Dobar je i pravedan Gospod; toga radi pokazuje grešnicima put.
{25:9} Upućuje krotke istini, uči krotke hoditi putem Njegovim.
{25:10} Svi su putevi Gospodnji milost i istina onima koji drže zavet Njegov i otkrivenje Njegovo.
{25:11} Radi imena svog, Gospode, oprosti greh moj, jer je velik.
{25:12} Koji se čovek boji Gospoda? On će mu pokazati koji put da izabere.
{25:13} Duša će njegova u dobru počivati, i seme će njegovo vladati zemljom.
{25:14} Tajna je Gospodnja u onih koji Ga se boje, i zavet svoj javlja im.
{25:15} Oči su mi svagda upravljene ka Gospodu, jer On izvlači iz zamke noge moje.
{25:16} Pogledaj me i smiluj se na me, jer sam inokosan i nevoljnik.
{25:17} Nek se raširi stisnuto srce moje, iz teskobe moje izvadi me.
{25:18} Vidi jade moje i muku moju, i oprosti mi sve grehove moje.
{25:19} Pogledaj neprijatelje moje kako ih je mnogo i kakvom me pakosnom nenavišću nenavide.
{25:20} Sačuvaj dušu moju i izbavi me; ne daj da se osramotim, jer se u Tebe uzdam.
{25:21} Bezazlenost i pravda neka me sačuva, jer se u Tebe uzdam.
{25:22} Izbavi, Bože, Izrailja od svih nevolja njegovih.
{26:1} Sudi mi, Gospode, jer u prostoti svojoj hodim i u Gospoda se uzdam; neću se pokolebati.
{26:2} Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me; pretopi šta je u meni i srce moje.
{26:3} Jer je milost Tvoja pred očima mojim, i hodim u istini Tvojoj.
{26:4} Ne sedim s bezumnicima, i s lukavima se ne mešam.
{26:5} Nenavidim društvo bezakoničko, i s bezbožnicima ne sedim.
{26:6} Umivam pravdom ruke svoje, i idem oko žrtvenika Tvog, Gospode,
{26:7} Da razglašujem hvalu Tvoju i kazujem sva čudesa Tvoja.
{26:8} Gospode! Omileo mi je stan doma Tvog, i mesto naselja slave Tvoje.
{26:9} Nemoj dušu moju pogubiti, ni život moj s krvopiocima,
{26:10} Kojima je zločinstvo u rukama, i kojima je desnica puna mita.
{26:11} A ja hodim u prostoti svojoj, izbavi me, i smiluj se na me.
{26:12} Noga moja stoji na pravom putu; na skupštinama ću blagosiljati Gospoda.
{27:1} Gospod je videlo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krepost života mog; koga da se strašim?
{27:2} Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće.
{27:3} Ako protiv mene vojska u logor stane, neće se uplašiti srce moje; ako se na me rat digne, ja se ni onda neću bojati.
{27:4} Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svog, da gledam krasotu Gospodnju i ranim u crkvu Njegovu.
{27:5} Jer bi me sakrio u kolibi svojoj u zlo doba; sklonio bi me pod krovom šatora svog; na kamenu goru popeo bi me.
{27:6} Tada bih podigao glavu svoju pred neprijateljima koji bi me opkolili; prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale; zapevao bih i hvalio Gospoda.
{27:7} Čuj, Gospode, glas moj, Tebe prizivam, smiluj se na me i usliši me.
{27:8} Srce moje govori pred Tobom što si rekao: "Tražite lice moje." Tražim lice Tvoje, Gospode!
{27:9} Nemoj odvratiti od mene lice svoje, nemoj u gnevu ostaviti slugu svog; budi Pomoćnik moj; nemoj me odbiti, i nemoj me ostaviti, Bože, Spasitelju moj!
{27:10} Jer otac moj i mati moja ostaviše me; ali Gospod neka me prihvati.
{27:11} Uputi me, Gospode, na put svoj i vodi me pravom stazom poradi onih koji me vrebaju.
{27:12} Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim; jer ustaše na me lažni svedoci; ali zloba govori sama protiv sebe.
{27:13} Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.
{27:14} Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.
{28:1} K Tebi, Gospode, vičem; grade moj, nemoj mi ćutati, da ne bih, ako zaćutiš, bio kao oni koji odlaze u grob.
{28:2} Čuj molitveni glas moj, kad vapim k Tebi, kad dižem ruke svoje k svetoj crkvi Tvojoj.
{28:3} Nemoj me zahvatiti s grešnicima, i s onima koji čine nepravdu, koji s bližnjima svojim mirno govore, a u srcu im je zlo.
{28:4} Podaj im, Gospode, po delima njihovim, po zlom postupanju njihovom; po delima ruku njihovih podaj im, podaj im šta su zaslužili.
{28:5} Jer ne paze na dela Gospodnja, i na dela ruku Njegovih. Da ih razori i ne sazida.
{28:6} Da je blagosloven Gospod, jer usliši glas moljenja mog!
{28:7} Gospod je krepost moja i štit moj; u Njega se pouzda srce moje, i On mi pomože. Zato se veseli srce moje, i pesmom svojom slavim Ga.
{28:8} Gospod je krepost naroda svog, i obrana koja spasava pomazanika Njegovog.
{28:9} Spasi narod svoj, blagoslovi dostojanje svoje; spasi ih i uzdiži ih doveka.
{29:1} Dajte Gospodu, sinovi Božji, dajte Gospodu slavu i čast.
{29:2} Dajte Gospodu slavu imena Njegovog. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.
{29:3} Glas je Gospodnji nad vodom, Bog slave grmi, Gospod je nad vodom velikom.
{29:4} Glas je Gospodnji silan, glas je Gospodnji slavan.
{29:5} Glas Gospodnji lomi kedre, Gospod lomi kedre livanske.
{29:6} Kao tele skaču od Njega; Livan i Sirion kao mlad bivo.
{29:7} Glas Gospodnji sipa plamen ognjeni.
{29:8} Glas Gospodnji potresa pustinju, potresa Gospod pustinju Kades.
{29:9} Glas Gospodnji oprašta košute bremena, i sa šuma skida odelo; i u crkvi Njegovoj sve govori o slavi Njegovoj.
{29:10} Gospod je sedeo nad potopom, i sedeće Gospod kao car uvek.
{29:11} Gospod će dati silu narodu svom, Gospod će blagosloviti narod svoj mirom.
{30:1} Uzvišavaću Te, Gospode, jer si me oteo, i nisi dao neprijateljima mojim da mi se svete.
{30:2} Gospode, Bože moj! Zavikah k Tebi, i iscelio si me.
{30:3} Gospode! Izveo si iz pakla dušu moju, i oživeo si me da ne sidjem u grob.
{30:4} Pojte Gospodu, sveci Njegovi, i slavite sveto ime Njegovo.
{30:5} Gnev je Njegov za trenuće oka, a do života milost Njegova, večerom dolazi plač, a jutrom radost.
{30:6} I ja rekoh u dobru svom: Neću posrnuti doveka.
{30:7} Ti htede, Gospode, te gora moja stajaše tvrdo. Ti odvrati lice svoje, i ja se smetoh.
{30:8} Tada Tebe, Gospode, zazivah, i Gospoda molih:
{30:9} "Kakva je korist od krvi moje, da sidjem u grob? Hoće li Te prah slaviti ili kazivati istinu Tvoju?
{30:10} Čuj, Gospode, i smiluj se na me; Gospode budi mi pomoćnik."
{30:11} I Ti promeni plač moj na radost, skide s mene vreću. opasa me veseljem.
{30:12} Zato će Ti pevati slava moja i neće umuknuti; Gospode, Bože moj! Doveka ću Te hvaliti.
{31:1} U Tebe se, Gospode, uzdam; nemoj me ostaviti pod sramotom doveka, po pravdi svojoj izbavi me.
{31:2} Prigni k meni uho svoje, pohitaj, pomozi mi. Budi mi kameni grad, tvrda ograda, gde bih se spasao.
{31:3} Jer si Ti kamena gora moja i ograda moja, imena svog radi vodi me i upravljaj mnom.
{31:4} Izvadi me iz mreže koju mi tajno zamestiše; jer si Ti krepost moja.
{31:5} U Tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istiniti!
{31:6} Nenavidim one koji poštuju propadljive idole; ja se u Gospoda uzdam.
{31:7} Radovaću se i veseliti se o milosti Tvojoj, kad pogledaš na moju muku, poznaš tugu duše moje,
{31:8} Ne daš me u ruku neprijatelju, postaviš noge moje na prostranom mestu.
{31:9} Smiluj se na me, Gospode; jer me je tuga, od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje;
{31:10} Iščile u žalosti život moj, i godine moje u uzdisanju; oslabi od muke krepost moja, i kosti moje sasahnuše.
{31:11} Od mnoštva neprijatelja svojih postadoh podsmeh i susedima svojim, i strašilo znancima svojim; koji me vide na ulici beže od mene.
{31:12} Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima; ja sam kao razbijen sud.
{31:13} Jer slušam grdnju od mnogih, od svuda strah, kad se dogovaraju na me, misle iščupati dušu moju.
{31:14} A ja se, Gospode, u Tebe uzdam i velim: Ti si Bog moj.
{31:15} U Tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojih, i od onih, koji me gone.
{31:16} Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom; spasi me milošću svojom.
{31:17} Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao.
{31:18} Neka oneme usta lažljiva, koja govore na pravednika obesno, oholo i s porugom.
{31:19} Kako je mnogo u Tebe dobra, koje čuvaš za one koji Te se boje, i koje daješ onima koji se u Te uzdaju pred sinovima čovečijim!
{31:20} Sakrivaš ih pod krov lica svog od buna ljudskih; sklanjaš ih pod sen od svadljivih jezika.
{31:21} Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad!
{31:22} Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih; ali Ti ču molitveni glas moj kad Te prizvah.
{31:23} Ljubite Gospoda svi sveti Njegovi; Gospod drži veru; i uvršeno vraća onima koji postupaju oholo.
{31:24} Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate.
{32:1} Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.
{32:2} Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva.
{32:3} Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan.
{32:4} Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci.
{32:5} Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog.
{32:6} Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći; i onda potop velike vode neće ga stignuti.
{32:7} Ti si zaklon moj, Ti me čuvaš od teskobe; okružavaš me radostima u izbavljanju.
{32:8} Urazumiću te, i pokazaću ti put kojim da ideš; savetovaću te, oko je moje na tebi.
{32:9} Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu, kad ne idu k Tebi.
{32:10} Mnogo muke ima bezbožnik, a koji se uzda u Gospoda, oko Njega je milost.
{32:11} Radujte se o Gospodu, i pevajte, pravednici; veselite se svi koji ste pravog srca.
{33:1} Veselite se pravednici pred Gospodom; pravednima dolikuje slaviti.
{33:2} Slavite Gospoda guslama, udarajte Mu u psaltir od deset žica.
{33:3} Pevajte Mu pesmu novu, složno udarajte podvikujući;
{33:4} Jer je prava reč Gospodnja, i svako delo Njegovo istinito.
{33:5} On ljubi pravdu i sud, dobrote je Gospodnje puna zemlja.
{33:6} Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova.
{33:7} Kao u gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme.
{33:8} Nek se boji Gospoda sva zemlja, i neka strepi pred Njim sve što živi po vasiljeni;
{33:9} Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se.
{33:10} Gospod razbija namere neznabošcima, uništava pomisli narodima.
{33:11} Namera je Gospodnja tvrda doveka, misli srca njegova od kolena na koleno.
{33:12} Blago narodu, kome je Bog Gospod, plemenu, koje je On izabrao sebi za nasledje.
{33:13} S neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske;
{33:14} S prestola, na kome sedi, pogleda na sve koji žive na zemlji.
{33:15} On je stvorio sva srca njihova, On i zna sva dela njihova.
{33:16} Neće pomoći caru velika sila, neće zaštititi jakoga velika snaga;
{33:17} Nije u konju uzdanje da će pomoći; ako mu je i velika snaga; neće izbaviti.
{33:18} Gle, oko je Gospodnje na onima koji Ga se boje, i na onima koji čekaju milost Njegovu.
{33:19} On će dušu njihovu izbaviti od smrti, i prehraniti ih u gladne godine.
{33:20} Duša se naša uzda u Gospoda; On je pomoć naša i štit naš.
{33:21} O Njemu se veseli srce naše; jer se u sveto ime Njegovo uzdamo.
{33:22} Da bude milost Tvoja, Gospode, na nama, kao što se uzdamo u Tebe.
{34:1} Blagosiljam Gospoda u svako doba, hvala je Njegova svagda u ustima mojim.
{34:2} Gospodom se hvali duša moja; neka čuju koji stradaju, pa neka se raduju.
{34:3} Veličajte Gospoda sa mnom, uzvišujmo ime Njegovo zajedno.
{34:4} Tražih Gospoda, i ču me, i svih nevolja mojih oprosti me.
{34:5} Koji u Njega gledaju prosvetljuju se, i lica se njihova neće postideti.
{34:6} Ovaj stradalac zavika, i Gospod ga ču, i oprosti ga svih nevolja njegovih.
{34:7} Andjeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se Njega boje, i izbavljaju ih.
{34:8} Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čoveku koji se uzda u Nj.
{34:9} Bojte se Gospoda, sveti Njegovi; jer koji se Njega boje, njima nema oskudice.
{34:10} Lavovi su ubogi i gladni, a koji traže Gospoda, ne nedostaje im nijednog dobra.
{34:11} Hodite, deco, poslušajte me; naučiću vas strahu Gospodnjem.
{34:12} Koji čovek želi život, ljubi dane da bi video dobro?
{34:13} Ustavljaj jezik svoj oda zla, i usta svoja od prevarne reči.
{34:14} Kloni se oda zla, i čini dobro, traži mir i idi za njim.
{34:15} Oči su Gospodnje obraćene na pravednike, i uši Njegove na jauk njihov.
{34:16} Ali je strašno lice Gospodnje za one koji čine zlo, da bi istrebio na zemlji spomen njihov.
{34:17} Viču pravedni, i Gospod ih čuje, i izbavlja ih od svih nevolja njihovih.
{34:18} Gospod je blizu onih koji su skrušenog srca, i pomaže onima koji su smernog duha.
{34:19} Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod.
{34:20} Čuva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih neće slomiti.
{34:21} Bezbožnika ubiće zlo, i koji nenavide pravednika prevariće se.
{34:22} Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju, neće se prevariti.
{35:1} Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
{35:2} Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć.
{35:3} Potegni koplje, i preseci put onima koji me gone, reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.
{35:4} Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.
{35:5} Neka budu kao prah pred vetrom, i andjeo Gospodnji neka ih progoni.
{35:6} Neka bude put njihov taman i klizav, i andjeo Gospodnji neka ih tera.
{35:7} Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene, nizašta iskopaše jamu duši mojoj.
{35:8} Neka dodje na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.
{35:9} A duša će se moja radovati o Gospodu, i veseliće se za pomoć Njegovu.
{35:10} Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti, koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosadjuje, i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje?
{35:11} Ustaše na me lažni svedoci; šta ne znam, za ono me pitaju.
{35:12} Plaćaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
{35:13} Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću, mučih postom dušu svoju, i molitva se moja vraćaše u prsima mojim.
{35:14} Kao prijatelj, kao brat postupah; bejah setan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
{35:15} A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, čupaju i ne prestaju.
{35:16} S nevaljalim i podrugljivim besposličarima škrguću na me zubima svojim.
{35:17} Gospode! Hoćeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihovog, od ovih lavova jedinicu moju.
{35:18} Priznaću Te u saboru velikom, usred mnogog naroda hvaliću Te.
{35:19} Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali očima koji mrze na me nizašta.
{35:20} Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
{35:21} Razvaljuju na me usta svoja, i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.
{35:22} Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati; Gospode! Nemoj odstupiti od mene.
{35:23} Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
{35:24} Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
{35:25} Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli! Ne daj da govore: Proždresmo ga.
{35:26} Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mom, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeću nada mnom.
{35:27} Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: Velik Gospod, koji želi mira sluzi svom!
{35:28} I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju, i hvalu Tebi svaki dan.
{36:1} Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.
{36:2} Ali laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
{36:3} Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neće da se opameti da tvori dobro.
{36:4} Bezakonje smišlja na postelji svojoj, stoji na putu rdjavom, zlo mu nije mrsko.
{36:5} Gospode! Do neba je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.
{36:6} Pravda je Tvoja kao gore Božije, sudovi Tvoji bezdana velika; ljude i stoku Ti čuvaš, Gospode!
{36:7} Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.
{36:8} Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.
{36:9} Jer je u Tebe izvor životu, Tvojom svetlošću vidimo svetlost.
{36:10} Raširi milost svoju na one koji Te znaju, i pravdu svoju na dobra srca.
{36:11} Ne daj da stane na mene noga ohola, i ruka bezbožnička da me zaljulja.
{36:12} Onamo neka padnu koji čine bezakonje, neka se stropoštaju i ne mogu ustati.
{37:1} Nemoj se žestiti gledajući nevaljale, nemoj zavideti onima koji čine bezakonje.
{37:2} Jer se kao trava brzo kose, i kao zeleno bilje venu.
{37:3} Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu.
{37:4} Teši se Gospodom, i učiniće ti šta ti srce želi.
{37:5} Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u Njega, On će učiniti.
{37:6} I izvešće kao videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne.
{37:7} Osloni se na Gospoda, i čekaj Ga. Nemoj se žestiti gledajući koga gde napreduje na putu svom, čoveka, koji radi šta namisli.
{37:8} Utišaj gnev, i ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš.
{37:9} Jer će se istrebiti koji čine zlo, a koji čekaju Gospoda naslediće zemlju.
{37:10} Još malo, pa neće biti bezbožnika; pogledaćeš na mesto njegovo, a njega nema.
{37:11} A smerni će naslediti zemlju, i nasladjivaće se množinom mira.
{37:12} Zlo misli bezbožnik pravedniku, i škrguće na nj zubima svojim.
{37:13} Ali mu se Gospod smeje, jer vidi da se primiče dan njegov.
{37:14} Mač potežu bezbožnici, zapinju luk svoj, da obore ubogoga i ništega i pokolju one koji idu pravim putem.
{37:15} Mač će njihov udariti u njihovo srce, i lukovi njihovi polomiće se.
{37:16} Bolje je malo u pravednika nego bogatstvo mnogih bezbožnika.
{37:17} Jer će se mišice bezbožnicima potrti, a pravednike utvrdjuje Gospod.
{37:18} Zna Gospod dane bezazlenima, i deo njihov traje doveka.
{37:19} Neće se postideti u zlo doba, u dane gladne biće siti.
{37:20} A bezbožnici ginu, i neprijatelji Gospodnji kao lepota šumska prolaze, kao dim prolaze.
{37:21} Bezbožnik uzaima i ne vraća, a pravednik poklanja i daje.
{37:22} Jer koje On blagoslovi, oni naslede zemlju, a koje On prokune, oni se istrebe.
{37:23} Gospod utvrdjuje korake svakog čoveka i mio Mu je put njegov.
{37:24} Kad posrne da padne, neće pasti, jer ga Gospod drži za ruku.
{37:25} Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba.
{37:26} Svaki dan poklanja i daje u zajam, i na nasledju je njegovom blagoslov.
{37:27} Uklanjaj se oda zla, i čini dobro, i živi doveka.
{37:28} Jer Gospod ljubi pravedni sud, i ne ostavlja svece svoje; uvek se oni čuvaju; a pleme će se bezbožničko istrebiti.
{37:29} Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.
{37:30} Usta pravednikova govore mudrost, i jezik njegov kazuje istinu.
{37:31} Zakon je Boga njegovog njemu u srcu, stopala se njegova ne spotiču.
{37:32} Bezbožnik vreba pravednika, i traži da ga ubije;
{37:33} Ali ga Gospod neće pustiti u ruke njegove, niti će dati da ga okrive kad se stanu suditi.
{37:34} Čekaj Gospoda i drži se puta Njegovog, i On će te postaviti da vladaš zemljom; videćeš kako će se istrebiti bezbožnici.
{37:35} Videh bezbožnika strašnog koji se raširivaše kao granato drvo;
{37:36} Ali prodje, i evo nema ga; tražim ga i ne nahodim.
{37:37} Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čoveka mirnog ostati nasledje.
{37:38} A bezakonika će nestati sasvim; nasledje će se bezbožničko zatrti.
{37:39} Od Gospoda je spasenje pravednicima; On je krepost njihova u nevolji.
{37:40} Gospod će im pomoći, i izbaviće ih; izbaviće ih od bezbožnika, i sačuvaće ih, jer se u Njega uzdaju.
{38:1} Gospode! Nemoj me karati u gnevu svom, niti me nakaziti u jarosti svojoj.
{38:2} Jer strele Tvoje ustreliše me, i ruka me Tvoja tišti.
{38:3} Nema zdravog mesta na telu mom od gneva Tvog; nema mira u kostima mojim od greha mog.
{38:4} Jer bezakonja moja izadjoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.
{38:5} Usmrdeše se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mog.
{38:6} Zgrčio sam se i pogurio veoma, sav dan idem setan;
{38:7} Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdravog mesta na telu mom.
{38:8} Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca svog.
{38:9} Gospode! Pred Tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od Tebe sakriveno.
{38:10} Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid očiju mojih, ni njega mi nema.
{38:11} Drugovi moji i prijatelji moji videći rane moje odstupiše, daleko stoje bližnji moji.
{38:12} Koji traže dušu moju nameštaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po sav dan misle o prevari.
{38:13} A ja kao gluv ne čujem i kao nem koji ne otvara usta svoja.
{38:14} Ja sam kao čovek koji ne čuje ili nema u ustima svojim pravdanja.
{38:15} Jer Tebe, Gospode, čekam, Ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!
{38:16} Jer rekoh: Da mi se ne svete, i da se ne razmeću nada mnom, kad se spotakne noga moja.
{38:17} Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.
{38:18} Priznajem krivicu svoju, i tužim radi greha svog.
{38:19} Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi.
{38:20} Koji mi vraćaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.
{38:21} Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! Nemoj se udaljiti od mene.
{38:22} Pohitaj u pomoć meni, Gospode, Spasitelju moj!
{39:1} Rekoh: Čuvaću se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.
{39:2} Bejah nem i glas ne pustih; ćutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,
{39:3} Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim:
{39:4} Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle će trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.
{39:5} Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki čovek živ.
{39:6} Baš hodi čovek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome će dopasti.
{39:7} Pa šta da čekam, Gospode? Nada je moja u Tebi.
{39:8} Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh.
{39:9} Nem sam, neću otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario.
{39:10} Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me.
{39:11} Ako ćeš karati čoveka za prestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovek.
{39:12} Slušaj molitvu moju, Gospode, i čuj jauk moj. Gledajući suze moje nemoj ćutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji.
{39:13} Nemoj me više gnevno gledati, pa ću odahnuti pre nego otidem i više me ne bude.
{40:1} Dugo čekah Gospoda, i saže se k meni, i ču viku moju.
{40:2} Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.
{40:3} I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našem. Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda, i uzdati se u Njega.
{40:4} Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.
{40:5} Mnoga su čudesa Tvoja, koja si učinio Gospode, Bože moj, i mnoge su misli Tvoje s nama. Nema Ti ravna. Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema.
{40:6} Žrtve i darove nećeš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.
{40:7} I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene;
{40:8} Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu.
{40:9} Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš.
{40:10} Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.
{40:11} Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene; milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.
{40:12} Jer me opkoliše zla nebrojena; stigoše me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.
{40:13} Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomoć.
{40:14} Nek se postide i posrame svi koji traže pogibao duši mojoj! Nek se vrate natrag i postide koji mi žele zlo.
{40:15} Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: Ha! Ha!
{40:16} Neka se teše i vesele Tobom svi koji traže Tebe Gospode, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik Gospod!
{40:17} Ja sam nesrećan i ništ, neka se Gospod postara za me! Ti si pomoć moja i Izbavitelj moj, Bože moj, ne časi.
{41:1} Blago onome koji razume ništega! Gospod će ga izbaviti u zli dan.
{41:2} Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim.
{41:3} Gospod će ga ukrepiti bolnog na odru. Sasvim menjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj.
{41:4} Ja vičem: Gospode! Smiluj se na me, isceli dušu moju, sagreših Ti.
{41:5} Neprijatelji moji govore zlobno za mene: "Kad će umreti, i ime njegovo poginuti?"
{41:6} I ako ko dodje da me vidi, laska; srce njegovo slaže u sebi nepravdu, i otišavši kazuje.
{41:7} Šapću o meni medju sobom neprijatelji moji, i misle mi zlo:
{41:8} "Zla stvar dodje na njega, legao je; neće više ustati."
{41:9} I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jedjaše hleb moj, podiže na me petu.
{41:10} Ali Ti, Gospode, smiluj se na me, i podigni me; a ja ću im vratiti.
{41:11} Po tome ću poznati da sam Ti mio, ako se ne uzraduje neprijatelj moj nada mnom.
{41:12} A mene celog sačuvaj, i daj mi da stojim pred licem Tvojim doveka.
{41:13} Blagosloven Bog Izrailjev od veka do veka. Amin, amin.
{42:1} Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!
{42:2} Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem?
{42:3} Suze su mi hleb dan i noć, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?
{42:4} Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.
{42:5} Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
{42:6} Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.
{42:7} Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.
{42:8} Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.
{42:9} Reći ću Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?
{42:10} Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?
{42:11} Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
{43:1} Sudi mi, Bože, i raspravi parbu moju s narodom rdjavim! Od čoveka nepravednog i lukavog izbavi me.
{43:2} Jer si Ti Bog kreposti moje; zašto si me odbacio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?
{43:3} Pošlji videlo svoje i istinu svoju, neka me vode, i izvedu na svetu goru Tvoju i u dvorove Tvoje.
{43:4} Onda ću pristupiti k žrtveniku Božijem, k Bogu radosti i veselja svog, i uz gusle slaviću Te, Bože, Bože moj!
{43:5} Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
{44:1} Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovedaše delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.
{44:2} Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorenio si plemena, a njih namnožio.
{44:3} Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego Tvoja desnica i Tvoja mišica, i svetlost lica Tvog, jer Ti behu omileli.
{44:4} Bože, care moj, Ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!
{44:5} S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
{44:6} Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.
{44:7} Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših, i nenavidnike naše posramićeš.
{44:8} Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, i ime Tvoje slavićemo doveka.
{44:9} Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
{44:10} Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
{44:11} Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasejao si nas.
{44:12} U bescenje si prodao narod svoj, i nisi mu podigao cene.
{44:13} Dao si nas na podsmeh susedima našim, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
{44:14} Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tudjinci.
{44:15} Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje.
{44:16} Od reči podsmevačevih i rugačevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.
{44:17} Sve ovo snadje nas; ali ne zaboravismo Tebe, niti prestupismo zavet Tvoj.
{44:18} Ne odstupi natrag srce naše, i stope naše ne zadjoše s puta Tvog.
{44:19} Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas senom smrtnim,
{44:20} Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog i podigli ruke svoje k Bogu tudjem,
{44:21} Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.
{44:22} A ubijaju nas za Tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
{44:23} Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
{44:24} Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu?
{44:25} Duša naša pade u prah, telo je naše bačeno na zemlju.
{44:26} Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje.
{45:1} Teče iz srca mog reč dobra; rekoh: Delo je moje za cara; jezik je moj trska hitrog pisara.
{45:2} Ti si najlepši izmedju sinova ljudskih, blagodat teče iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog doveka.
{45:3} Pripaši, junače, uz bedro svoje mač svoj, čast svoju i krasotu svoju.
{45:4} I tako okićen pohitaj, sedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica će tvoja pokazati čudesa.
{45:5} Oštre su strele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostreliće srca neprijatelja carevih.
{45:6} Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravice.
{45:7} Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje.
{45:8} Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojom i kasijom. Koji žive u dvorima od minijske slonove kosti, one te vesele.
{45:9} Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u ofirskom zlatu.
{45:10} Čuj, kćeri, pogledaj i obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj i dom oca svog.
{45:11} I caru će omileti lepota tvoja; jer je On Gospod tvoj, i Njemu se pokloni.
{45:12} Kći Tirova doći će s darovima, najbogatiji u narodu tebe će moliti.
{45:13} Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena.
{45:14} U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi devojke, druge njene.
{45:15} Vode ih veselo i radosno, ulaze u dvor carev.
{45:16} Mesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji.
{45:17} Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od kolena na koleno; potom će te slaviti narodi va vek veka.
{46:1} Bog nam je utočište i sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi.
{46:2} Zato se nećemo bojati, da bi se zemlja pomestila, i gore se prevalile u srce morima.
{46:3} Neka buči i kipi voda njihova, nek se planine tresu od vala njihovih;
{46:4} Potoci vesele grad Božji, sveti stan Višnjeg.
{46:5} Bog je usred njega, neće se pomestiti, Bog mu pomaže od zore.
{46:6} Uzbučaše narodi, zadrmaše se carstva; ali On pusti glas svoj i zemlja se rastapaše.
{46:7} Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev.
{46:8} Hodite i vidite dela Gospoda, koji učini čudesa na zemlji,
{46:9} Prekide ratove do kraja zemlje, luk prebi, koplje slomi, i kola sažeže ognjem.
{46:10} Utolite i poznajte da sam ja Bog; ja sam uzvišen po narodima, uzvišen na zemlji.
{46:11} Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev.
{47:1} Svi narodi, zapljeskajte rukama, pokliknite Bogu glasom radosnim.
{47:2} Jer je Višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom.
{47:3} Pokori nam narode i plemena pod noge naše.
{47:4} Izbra nam dostojanje naše, krasotu Jakova, koji Mu omile.
{47:5} Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni.
{47:6} Pojte Bogu, pojte; pojte caru našem, pojte;
{47:7} Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pesmu.
{47:8} Bog caruje nad narodima; Bog sedi na svetom prestolu svom.
{47:9} Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramovog. Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!
{48:1} Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga našeg, na svetoj gori svojoj.
{48:2} Prekrasna je visina, uteha svoj zemlji gora Sion, na severnoj strani njenoj grad cara velikog.
{48:3} Bog je u dvorima njegovim zna se da je branič.
{48:4} Jer, gle, carevi se zemaljski sabraše, ali prodjoše svi.
{48:5} Videše i začudiše se, prepadoše se i pobegoše.
{48:6} Trepet obuze ih onde, mučiše se kao porodilja.
{48:7} Vetrom istočnim razbio si korablje tarsiske.
{48:8} Šta slušamo to i vidimo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našeg, Bog ga utvrdi doveka.
{48:9} Kazujemo, Bože, milost Tvoju usred crkve Tvoje.
{48:10} Kao što je ime Tvoje, Bože, tako je i hvala Tvoja na krajevima zemaljskim; pravde je puna desnica Tvoja.
{48:11} Nek se veseli gora Sion, nek se raduju kćeri judejske sudova radi Tvojih.
{48:12} Podjite oko Siona i obidjite ga, izbrojte kule njegove;
{48:13} Pogledajte bedeme njegove, razmotrite dvorove njegove, da pripovedate mladjim naraštajima.
{48:14} Jer je ovaj Bog naš Bog uvek i doveka, On će biti vodj naš doveka.
{49:1} Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,
{49:2} Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.
{49:3} Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.
{49:4} Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.
{49:5} Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?
{49:6} Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikim bogatstvom svojim!
{49:7} Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.
{49:8} Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad
{49:9} Da ko doveka živi, i ne vidi groba.
{49:10} Svi vide gde umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.
{49:11} Oni misle da će kuće njihove trajati doveka, i stanovi njihovi od kolena na koleno; imenima svojim zovu zemlje;
{49:12} Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
{49:13} Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;
{49:14} Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.
{49:15} Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima.
{49:16} Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegovog.
{49:17} Jer kad umre, neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova.
{49:18} Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog, i slave tebe, što ugadjaš sebi.
{49:19} Ali će on otići u stan otaca svojih, gde sveta nikad ne vide.
{49:20} Čovek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
{50:1} Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanog do zapada.
{50:2} Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.
{50:3} Ide Bog naš, i ne ćuti; pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika.
{50:4} Doziva nebo odozgo i zemlju, da sudi narodu svom:
{50:5} "Skupite mi svece moje, koji su učinili sa mnom zavet na žrtvi."
{50:6} (I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog.)
{50:7} Slušaj, narode moj, šta ću ti kazati, Izrailju, šta ću ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.
{50:8} Neću te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom.
{50:9} Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jarića iz torova tvojih.
{50:10} Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade.
{50:11} Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.
{50:12} Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.
{50:13} Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareću pijem?
{50:14} Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj Višnjemu zavete svoje.
{50:15} Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviću te, i ti me proslavi.
{50:16} A bezbožniku reče Bog: Zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavet moj u ustima svojim?
{50:17} A sam mrziš na nauku, i reči moje bacaš za ledja.
{50:18} Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljubočincima imaš deo.
{50:19} Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prevare.
{50:20} Sediš i govoriš na brata svog, sina matere svoje opadaš.
{50:21} Ti si to činio, ja ćutah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Obličiću te, metnuću ti pred oči grehe tvoje.
{50:22} Razumejte ovo koji zaboravljate Boga! Inače ću zgrabiti, pa neće niko izbaviti.
{50:23} Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja ću mu pokazati spasenje Božije.
{51:1} Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj, i po velikoj dobroti svojoj očisti bezakonje moje.
{51:2} Operi me dobro od bezakonja mog, i od greha mog očisti me.
{51:3} Jer ja znam prestupe svoje, i greh je moj jednako preda mnom.
{51:4} Samome Tebi zgreših, i na Tvoje oči zlo učinih, a Ti si pravedan u rečima svojim i čist u sudu svom.
{51:5} Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom.
{51:6} Gle, istinu ljubiš u srcu, i iznutra javljaš mi mudrost.
{51:7} Pokropi me isopom, i očistiću se; umij me, i biću belji od snega.
{51:8} Daj mi da slušam radost i veselje, da se prenu kosti koje si potro.
{51:9} Odvrati lice svoje od greha mojih, i sva bezakonja moja očisti.
{51:10} Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.
{51:11} Nemoj me odvrgnuti od lica svog, i Svetog Duha svog nemoj uzeti od mene.
{51:12} Vrati mi radost spasenja svog, i duh vladalački neka me potkrepi.
{51:13} Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i grešnici k Tebi će se obratiti.
{51:14} Izbavi me od krvi, Bože, Bože, Spasitelju moj, i jezik će moj glasiti pravdu Tvoju.
{51:15} Gospode! Otvori usta moja, i ona će kazati hvalu Tvoju.
{51:16} Jer žrtvu nećeš: ja bih je prineo; za žrtve paljenice ne mariš.
{51:17} Žrtva je Bogu duh skrušen, srce skrušeno i poništeno ne odbacuješ, Bože.
{51:18} Po dobroti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, podigni zidove jerusalimske.
{51:19} Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; onda će metati na žrtvenik Tvoj teoce.
{52:1} Što se hvališ nevaljalstvom, silni? Milost je Božija svaki dan sa mnom.
{52:2} Nepravdu izmišlja jezik tvoj; on je u tebe kao britva naoštrena, lukavi!
{52:3} Voliš zlo nego dobro, voliš lagati nego istinu govoriti.
{52:4} Ljubiš svakojake reči od pogibli, i jezik lukav.
{52:5} Toga radi Bog će te poraziti sasvim, izbaciće te i iščupaće te iz stana, i koren tvoj iz zemlje živih.
{52:6} Videće pravednici i pobojaće se, i podsmevaće mu se:
{52:7} Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje, nego se uzdaše u veličinu bogatstva svog i utvrdjivaše se zloćom svojom.
{52:8} A ja, kao maslina zelena u domu Gospodnjem, uzdam se u milost Božiju bez prestanka i doveka.
{52:9} Doveka ću hvaliti Tebe, jer dobro činiš, i uzdaću se u ime Tvoje; jer si dobar k svecima svojim.
{53:1} Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori.
{53:2} Bog s neba pogleda na sinove čovečije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga.
{53:3} Svi zastraniše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.
{53:4} Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, i ne prizivaju Boga?
{53:5} Drhtaće od straha gde straha nema. Jer će Bog rasuti kosti onih koji ustaju na tebe. Ti ćeš ih posramiti, jer ih Bog odvrže.
{53:6} Ko će poslati sa Siona spasenje Izrailju? Kad Bog povrati zarobljeni narod svoj, radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.
{54:1} Bože! Imenom svojim pomozi mi, i krepošću svojom odbrani me na sudu.
{54:2} Bože! Usliši molitvu moju, čuj reči usta mojih.
{54:3} Jer tudjini ustaše na me; i silni traže dušu moju; nemaju Boga pred sobom.
{54:4} Gle, Bog je pomoćnik moj, Gospod daje snagu duši mojoj.
{54:5} Obratiće zlo na neprijatelje moje, istinom svojom istrebiće ih.
{54:6} Rado ću prineti žrtvu, proslaviću ime Tvoje, Gospode, jer je dobro.
{54:7} Jer me izbavljaš od svake nevolje, i na neprijatelje moje bez straha gleda oko moje.
{55:1} Usliši, Bože, molitvu moju, i nemoj se sakriti od moljenja mog.
{55:2} Pazi, i saslušaj me; cvilim u jadu svom i uzdišem
{55:3} Od vike neprijateljske i od dosade bezbožničke; jer dižu na me zlo, i u gnevu gone me.
{55:4} Srce je moje uzdrhtalo u meni, i strah smrtni popade me;
{55:5} Strah i trepet dodje na me, i groza poduze me.
{55:6} I rekoh: Ko bi mi dao krila golubinja? Ja bih odleteo i počinuo;
{55:7} Daleko bih pobegao, i nastanio se u pustinji.
{55:8} Pohitao bih da utečem od vihora i od bure.
{55:9} Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svadju u gradu;
{55:10} Danju i noću to hodi po zidovima njegovim; zločinstvo je i muka posred njega.
{55:11} Usred njega je pogibao, s ulice njegove ne odlazi prevara i lukavstvo.
{55:12} Jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podneo; ne ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio.
{55:13} Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj.
{55:14} S kojim mi beše radost deliti tajnu, i u dom Božiji hodih kroz sabor narodni.
{55:15} Neka ih ugrabi smrt, neka živi sidju u pakao, jer je zločinstvo u stanu njihovom i u njima.
{55:16} Ja Boga prizivam, i Gospod će me spasti.
{55:17} Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas moj;
{55:18} Učiniće, te će duša moja biti mirna od onih koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.
{55:19} Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od veka; jer se ne menjaju i ne boje se Boga.
{55:20} Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru, i raskidaju svoju družbu.
{55:21} Usta su im meka kao maslo, a na srcu im je rat. Reči su im blaže od ulja, ali su goli mačevi.
{55:22} Stavi na Gospoda breme svoje, i On će te potkrepiti. Neće dati doveka pravedniku da posrne.
{55:23} Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli; krvopije i lukavi neće sastaviti polovine dana svojih. A ja se u Tebe uzdam.
{56:1} Smiluj se na me, Bože, jer čovek hoće da me proguta, neprijatelj me svaki dan pritešnjuje.
{56:2} Neprijatelji moji svaki dan traže da me progutaju; jer mnogi napadaju na me oholo.
{56:3} Kad me je strah, jer se u Tebe uzdam.
{56:4} Bogom se hvalim za reč Njegovu; u Boga se uzdam, ne bojim se; šta će mi učiniti telo?
{56:5} Svaki dan izvrću reči moje; šta god misle, sve meni o zlu.
{56:6} Skupljaju se, prikrivaju se, paze za petama mojim; jer traže dušu moju.
{56:7} Kod ovakve zloće izbavi od njih, u gnevu obori narode, Bože.
{56:8} U Tebe je izbrojano moje potucanje, suze se moje čuvaju u sudu kod Tebe, one su u knjizi Tvojoj.
{56:9} Neprijatelji moji ustupaju natrag, kad Tebe prizivam; po tom znam da je Bog sa mnom.
{56:10} Bogom se hvalim za reč Njegovu, Gospodom se hvalim za reč Njegovu.
{56:11} U Boga se uzdam, ne bojim se; šta će mi učiniti čovek?
{56:12} Tebi sam se, Bože, zavetovao; Tebe ću hvaliti;
{56:13} Jer si izbavio dušu moju od smrti, noge moje od spoticanja, da bih hodio pred licem Božjim, u svetlosti živih.
{57:1} Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me; jer se u Tebe uzda duša moja, i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prodju nevolje.
{57:2} Prizivam Boga Višnjeg, Boga, koji mi dobro čini;
{57:3} Da pošalje s neba i sačuva me, da posrami onog koji traži da me proždre; da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.
{57:4} Duša je moja medju lavovima, ležim medju onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik mač oštar.
{57:5} Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
{57:6} Metnuše zamku nogama mojim, i stegoše dušu moju, iskopaše preda mnom jamu, i sami padoše u nju.
{57:7} Utvrdilo se srce moje, Bože, utvrdilo se srce moje; pevaću Te i slaviću.
{57:8} Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustaću rano.
{57:9} Hvaliću Gospoda po narodima, pevaću Ti po plemenima.
{57:10} Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.
{57:11} Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
{58:1} Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovečiji?
{58:2} Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.
{58:3} Od samog rodjenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž.
{58:4} U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,
{58:5} Koja ne čuje glas bajačev, vračara veštog u vračanju.
{58:6} Bože! Polomi im zube u ustima njihovim; razbij čeljusti lavovima, Gospode!
{58:7} Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.
{58:8} Kao puž, koji se raščinja, neka iščile; kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.
{58:9} Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja, i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.
{58:10} Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu, opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.
{58:11} I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji!
{59:1} Izbavi me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onih, što ustaju na me, zakloni me.
{59:2} Izbavi me od onih koji čine bezakonje, i od krvopija sačuvaj me.
{59:3} Evo, zlo namišljaju duši mojoj, skupljaju se na me silni, bez krivice moje i bez greha mog, Gospode.
{59:4} Bez krivice moje steču se i oružaju se; ustani za mene, i gledaj.
{59:5} Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se, obidji sve ove narode, nemoj požaliti odmetnika.
{59:6} Nek se vrate uveče, laju kao psi i idu oko grada.
{59:7} Evo ruže jezikom svojim, mač im je u ustima, jer, vele, ko će čuti?
{59:8} Ali Ti ćeš se, Gospode, smejati njima i posramiti sve ove narode.
{59:9} Oni su jaki, ali ja na Tebe pogledam, jer si Ti Bog, čuvar moj.
{59:10} Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje.
{59:11} Nemoj ih pobiti, da ne bi zaboravio narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, braniču naš,
{59:12} Za greh usta njihovih; za reči jezika njihovog; nek se uhvate u oholosti svojoj za kletvu i laž koju su govorili.
{59:13} Raspi u gnevu, raspi, da ih nema; i neka poznaju da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemaljskih.
{59:14} Nek se vrate uveče, laju kao psi, i idu oko grada.
{59:15} Neka tumaraju tražeći hrane, i ne nasitivši se neka noći provode.
{59:16} A ja ću pevati silu Tvoju, rano ujutru glasiti milost Tvoju; jer si mi bio odbrana i utočište u dan nevolje moje.
{59:17} Silo moja! Tebi ću pevati, jer si Ti Bog čuvar moj, Bog koji me miluje.
{60:1} Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se; povrati nas.
{60:2} Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni raseline njene, jer se njiha.
{60:3} Dao si narodu svom da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kog se zanesosmo.
{60:4} Podigni zastavu za one koji Te se boje, da uteku od luka,
{60:5} Da se izbave mili Tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me.
{60:6} Bog reče u svetinji svojoj: Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.
{60:7} Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj,
{60:8} Moav čaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju. Pevaj mi, filistejska zemljo!
{60:9} Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?
{60:10} Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom?
{60:11} Daj nam pomoć u teskobi. A obrana je čovečija uzalud.
{60:12} Bogom smo jaki: On gazi neprijatelje naše.
{61:1} Čuj, Bože, viku moju, slušaj molitvu moju.
{61:2} Od kraja zemlje vičem k Tebi, kad klonu srce moje. Izvedi me na goru, gde se ne mogu popeti.
{61:3} Jer si Ti utočište moje, tvrdi zaklon od neprijatelja.
{61:4} Da živim u stanu Tvom doveka, i počinem pod krovom krila Tvojih.
{61:5} Jer Ti, Bože, čuješ zavete moje i daješ mi dostojanje onih koji poštuju ime Tvoje.
{61:6} Dodaj dane k danima carevim, i godine njegove produži od kolena na koleno.
{61:7} Neka caruje doveka pred Bogom; zapovedi milosti i istini neka ga čuvaju.
{61:8} Tako ću pevati imenu Tvom svagda, izvršujući zavete svoje svaki dan.
{62:1} Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje!
{62:2} Ta, On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.
{62:3} Dokle ćete napadati na čoveka? Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu.
{62:4} Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omile im laž, ustima blagosiljaju, a u srcu kunu.
{62:5} Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u Njemu nada moja.
{62:6} On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti.
{62:7} U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.
{62:8} Narode! Uzdaj se u Njega u svako doba; izlivajte pred Njim srce svoje; Bog je naše utočište.
{62:9} Ta, sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laž, da se metnu na merila, bili bi lakši nego ništa.
{62:10} Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj.
{62:11} Jednom reče Bog i više puta čuh, da je krepost u Boga.
{62:12} I u Tebe je, Gospode, milost; jer Ti plaćaš svakome po delima njegovim.
{63:1} Bože! Ti si Bog moj, k Tebi ranim, žedna je Tebe duša moja, za Tobom čezne telo moje u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj.
{63:2} Tako bih Te ugledao u svetinji, da bih video silu Tvoju i slavu Tvoju.
{63:3} Jer je dobrota Tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila Tebe;
{63:4} Tako bih Te blagosiljao za života svog, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje.
{63:5} Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnim glasom hvalila bi Te usta moja.
{63:6} Kad Te se sećam na postelji, sve noćne straže razmišljam o Tebi.
{63:7} Jer si Ti pomoć moja, i u senu krila Tvojih veselim se.
{63:8} Duša se moja prilepila za Tebe, desnica Tvoja drži me.
{63:9} Koji traže pogibao duši mojoj, oni će otići pod zemlju.
{63:10} Izginuće od mača, i dopašće lisicama.
{63:11} A car će se veseliti o Bogu, hvaliće se svaki koji se kune Njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.
{64:1} Čuj, Bože, glas moj u jadu mom; od strašnog neprijatelja sačuvaj život moj.
{64:2} Sakrij me od gomile bezakonika, od čete zločinaca,
{64:3} Koji naoštriše jezik svoj kao mač, streljaju rečima, koje zadaju rane,
{64:4} Da bi iz potaje ubili pravoga. Iznenada udaraju na nj i ne boje se;
{64:5} Utvrdjuju sebe u zlim namerama, dogovaraju se kako će zamke sakriti, vele: Ko će ih videti?
{64:6} Izmišljaju zločinstva i govore: Svršeno je! Šta će se raditi, smišljeno je! A šta je unutra i srce u čoveka duboko je.
{64:7} Ali će ih Bog poraziti; udariće ih strela iznenada.
{64:8} Oboriće jedan drugog jezikom svojim. Ko ih god vidi, bežaće od njih.
{64:9} Svi će se ljudi bojati i kazivaće čudo Božije, i poznaće u tome delo Njegovo.
{64:10} A pravednik će se veseliti o Gospodu i uzdaće se u Njega, i hvaliće se svi koji su pravog srca.
{65:1} U Tebi je uzdanje, Bože, Tebi pripada hvala na Sionu, i Tebi se izvršuju zaveti.
{65:2} Ti slušaš molitvu; k Tebi dolazi svako telo.
{65:3} Bezakonja me pritiskaju, Ti ćeš očistiti grehe naše.
{65:4} Blago onome koga izabiraš i primaš, da živi u dvoru Tvom! Nasitićemo se dobrom doma Tvog, svetinjom crkve Tvoje.
{65:5} Divno nam odgovaraš po pravdi svojoj, Bože, Spasitelju naš, uzdanico svih krajeva zemaljskih, i naroda preko mora daleko.
{65:6} Koji si postavio gore svojom silom, opasao se jačinom,
{65:7} Koji utišavaš huku morsku, huku vala njihovih i bunu po narodima!
{65:8} Boje se Tvojih čudesa koji žive na krajevima zemaljskim; sve što se javlja jutrom i večerom Ti budiš da slavi Tebe.
{65:9} Nadgledaš zemlju i zalivaš je, obilno je obogaćavaš; potok je Božji pun vode, spremaš za njih žito, jer si tako uredio.
{65:10} Brazde njene napajaš, ravniš grude njene, kišnim kapljama razmekšavaš je, blagosiljaš je da radja.
{65:11} Ti venčavaš godinu, kojoj dobro činiš; stope su Tvoje pune masti.
{65:12} Tiju paše po pustinjama, i humovi se opasuju radošću.
{65:13} Luke se osipaju stadima, i polja se zaodevaju pšenicom; vesele se i pevaju.
{66:1} Poklikni Bogu, sva zemljo!
{66:2} Zapevajte slavu imenu Njegovom, dajte Mu hvalu i slavu.
{66:3} Recite Bogu: Kako si strašan u delima svojim! Radi velike sile Tvoje laskaju Ti neprijatelji Tvoji.
{66:4} Sva zemlja nek se pokloni Tebi i poje Tebi, neka poje imenu Tvom.
{66:5} Hodite i vidite dela Boga strašnog u delima svojim nad sinovima ljudskim.
{66:6} On je pretvorio more u suhotu, preko reke predjosmo nogama; onde smo se veselili o Njemu;
{66:7} Vlada silom svojom uvek, oči Njegove gledaju na narode. Buntovnici, da se niste podigli!
{66:8} Blagosiljajte, narodi, Boga našeg, i glasite hvalu Njemu.
{66:9} On je darovao duši našoj život, i nije dao da poklizne noga naša.
{66:10} Ti si nas okušao, Bože, pretopio si nas, kao srebro što se pretapa.
{66:11} Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na ledja naša.
{66:12} Dao si nas u jaram čoveku, udjosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo na odmor.
{66:13} Ući ću u dom Tvoj sa žrtvama što se sažižu, izvršiću Ti zavete svoje,
{66:14} Koje rekoše usta moja, i kaza jezik moj u teskobi mojoj.
{66:15} Žrtve paljenice pretile ću tu prineti s dimom od pretiline ovnujske, prineću Ti teoce s jarićima.
{66:16} Hodite, čujte svi koji se bojite Boga, ja ću vam kazati šta je učinio duši mojoj.
{66:17} K Njemu zavikah ustima svojim, i jezikom svojim proslavih Ga.
{66:18} Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.
{66:19} Ali Bog usliši, primi glas moljenja mog.
{66:20} Blagosloven Bog, koji ne odvrže molitve moje i ne ostavi me bez milosti svoje!
{67:1} Bože, budi nam milostiv i blagosiljaj nas, obasjavaj nas licem svojim.
{67:2} Da bi se znao na zemlji put Tvoj, po svima narodima spasenje Tvoje.
{67:3} Da Te slave narodi, Bože, da Te slave svi narodi!
{67:4} Da se vesele i raduju plemena; jer sudiš narodima pravo, i plemenima na zemlji upravljaš.
{67:5} Da Te slave narodi, Bože, da Te slave svi narodi!
{67:6} Zemlja dade plod svoj. Da nas blagosilja Bog, Bog naš!
{67:7} Da nas blagosilja Bog, i da Ga se boje svi krajevi zemaljski!
{68:1} Ustaće Bog, i rasuće se neprijatelji Njegovi, i pobeći će od lica Njegovog koji mrze na Nj.
{68:2} Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao što se vosak topi od ognja, tako će bezbožnici izginuti od lica Božijeg.
{68:3} A pravednici će se veseliti, radovaće se pred Bogom, i slaviti u radosti.
{68:4} Pojte Bogu, popevajte imenu Njegovom; ravnite put Onome što ide preko pustinje; Gospod Mu je ime, radujte Mu se.
{68:5} Otac je sirotama i sudija udovicama Bog u svetom stanu svom.
{68:6} Bog samcima daje zadrugu, sužnje izvodi na mesta obilna, a nepokorni žive gde je suša.
{68:7} Bože! Kad si išao pred narodom svojim, kad si išao preko pustinje,
{68:8} Zemlja se tresaše, i nebo se rastapaše od lica Božijeg, i ovaj Sinaj od lica Boga, Boga Izrailjevog.
{68:9} Blagodatni si dažd izlivao, Bože, i kad iznemagaše dostojanje Tvoje, Ti si ga krepio.
{68:10} Stado Tvoje življaše onde; po dobroti svojoj, Bože, Ti si gotovio hranu jadnome.
{68:11} Gospod daje reč; glasnika veliko je mnoštvo.
{68:12} Carevi nad vojskama beže, beže, a koja sedi doma, deli plen.
{68:13} Smirivši se u svojim krajevima, vi ste kao golubica, kojoj su krila posrebrena, a perje joj se zlatni.
{68:14} Kad je Svemogući rasipao careve na ovoj zemlji, ona se blistaše kao sneg na Selmonu.
{68:15} Gora je vasanska gora Božija; gora je vasanska gora humovita.
{68:16} Zašto gledate zavidljivo, gore humovite? Evo gora, na kojoj omile Bogu živeti, i na kojoj će Gospod živeti doveka.
{68:17} Kola Božijih ima sila, hiljade hiljada. Medju njima je Gospod, Sinaj u svetinji.
{68:18} Ti si izašao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude, a i za one koji se protive da ovde nastavaš, Gospode Bože!
{68:19} Blagosloven Gospod svaki dan! Ako nas ko pretovara, Bog nam pomaže.
{68:20} Ovaj je Bog naš Bog Spasitelj, u vlasti su Gospodu vrata smrtna.
{68:21} Gospod satire glavu neprijateljima svojim i vlasato teme onog koji ostaje u bezakonju svom.
{68:22} Reče Gospod: Od Vasana ću dovesti, dovešću iz dubine morske,
{68:23} Da ti ogrezne noga u krvi neprijateljskoj i jezik pasa tvojih da je liže.
{68:24} Videše kako ideš, Bože, kako sveto ide Bog moj, car moj.
{68:25} Napred idjahu pevači, za njima svirači sred devojaka s bubnjevima:
{68:26} Na saboru blagosiljajte Gospoda Boga, koji ste iz izvora Izrailjevog!
{68:27} Onde mladi Venijamin, starešina njihov; knezovi Judini, vladaoci njihovi; knezovi Zavulonovi, knezovi Neftalimovi.
{68:28} Bog tvoj darovao ti je silu. Utvrdi, Bože, ovo što si učinio za nas!
{68:29} U crkvi Tvojoj, u Jerusalimu, carevi će prinositi dare.
{68:30} Ukroti zver u ritu, kod volova s teocima naroda, da bi popadali pred Tobom sa šipkama srebra; raspi narode koji žele bojeve.
{68:31} Doći će vlastela iz Misira, Etiopija će pružiti ruke svoje k Bogu.
{68:32} Carstva zemaljska, pojte Bogu, popevajte Gospodu,
{68:33} Koji sedi na nebesima nebesa iskonskih. Evo grmi glasom jakim.
{68:34} Dajte slavu Bogu; veličanstvo je Njegovo nad Izrailjem i sila Njegova na oblacima.
{68:35} Divan si, Bože, u svetinji svojoj! Bog Izrailjev daje silu i krepost narodu. Blagosloven Bog!
{69:1} Pomozi mi, Bože, jer dodje voda do duše.
{69:2} Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
{69:3} Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobeleše mi oči pogledajući Boga.
{69:4} Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim.
{69:5} Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.
{69:6} Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!
{69:7} Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
{69:8} Tudjin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
{69:9} Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.
{69:10} Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
{69:11} Mesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča.
{69:12} O meni se razgovaraju sedeći na vratima, pijući vino pevaju me.
{69:13} A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje.
{69:14} Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
{69:15} Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.
{69:16} Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
{69:17} Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
{69:18} Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
{69:19} Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.
{69:20} Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim.
{69:21} Daju mi žuč da jedem, i u žedji mojoj poje me octom.
{69:22} Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
{69:23} Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
{69:24} Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
{69:25} Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.
{69:26} Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.
{69:27} Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dodju do pravde Tvoje.
{69:28} Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
{69:29} A ja sam ništ i bolan; pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni.
{69:30} Slaviću ime Božije u pesmi, veličaću Ga u hvali.
{69:31} To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
{69:32} Videće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživeće srce vaše.
{69:33} Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
{69:34} Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče!
{69:35} Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga.
{69:36} I nasledje će se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.
{70:1} Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode, da mi pomogneš!
{70:2} Nek se postide i posrame koji traže dušu moju! Nek odstupe natrag, i osramote se koji mi zlo žele!
{70:3} Sa stidom nek se vrate natrag koji mi govore: Ha! Ha!
{70:4} Nek se teše i vesele Tobom koji traže Tebe, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik je Bog!
{70:5} A ja sam ništ i ubog, Bože, pohitaj k meni! Ti si pomoć moja i Izbavitelj moj, Gospode, ne časi!
{71:1} U Tebe se, Gospode, uzdam, nemoj me ostaviti pod sramotom večnom.
{71:2} Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me, prigni k meni uho svoje i pomozi mi.
{71:3} Budi mi grad gde bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si Ti grad moj i krepost moja.
{71:4} Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove.
{71:5} Jer si Ti nadanje moje, Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje.
{71:6} Tebe se držim od rodjenja, od utrobe matere moje Ti si branič moj; Tobom se hvalim svagda.
{71:7} Čudo sam mnogima, a Ti si utočište moje jako.
{71:8} Usta su moja puna hvale Tvoje, slave Tvoje svaki dan.
{71:9} Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.
{71:10} Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,
{71:11} Govoreći: Bog ga je ostavio, poterajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti.
{71:12} Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.
{71:13} Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla!
{71:14} A ja ću se svagda uzdati, i ponavljaću hvale Tebi.
{71:15} Usta će moja kazivati pravdu Tvoju, svaki dan dobročinstva Tvoja, jer im ne znam broja.
{71:16} Ući ću u sili Gospoda Gospoda, i slaviću samo Tvoju pravdu.
{71:17} Bože! Ti si me učio od mladosti, i do danas kazujem čudesa Tvoja.
{71:18} Ni u starosti i kad osedeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu Tvoju nasledju, svoj omladini silu Tvoju,
{71:19} Pravda je Tvoja, Bože, do najviše visine; u velikim delima, koja si učinio, Bože, ko je kao Ti?
{71:20} Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio medju živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.
{71:21} Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe.
{71:22} I ja Te hvalim uz psaltir, Tvoju vernost, Bože moj; udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!
{71:23} Raduju se usta moja kad pevam Tebi, i duša moja, koju si izbavio.
{71:24} I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju; jer su postidjeni i posramljeni oni koji mi traže zla.
{72:1} Bože, daj caru sud svoj, i pravdu svoju sinu carevom:
{72:2} On će suditi narodu Tvom po pravdi, i nevoljnicima Tvojim po pravici.
{72:3} Rodiće narodu gore mirom, i humovi pravdom.
{72:4} On će suditi nevoljnima u narodu, pomoći će sinovima ništega, i nasilnika će oboriti,
{72:5} Bojaće se Tebe dok je sunca i meseca, od kolena do kolena.
{72:6} Sići će kao dažd na pokošenu livadu, kao kaplje koje porašaju zemlju.
{72:7} Procvetaće u dane njegove pravednik i svuda mir dokle teče meseca.
{72:8} Vladaće od mora do mora, i od reke do krajeva zemaljskih.
{72:9} Pred njim će popadati divljaci, i neprijatelji njegovi prah će lizati.
{72:10} Carevi tarsiski i ostrvljani doneće dare, carevi šavski i savski daće danak.
{72:11} Klanjaće mu se svi carevi, svi narodi biće mu pokorni.
{72:12} Jer će izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomoćnika.
{72:13} Biće milostiv ništem i ubogom, i duše će jadnima spasti.
{72:14} Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će biti krv njihova pred očima njegovim.
{72:15} Oni će dobro živeti, i doneće mu zlato iz Šave; i svagda će se moliti za njega, i svaki će ga dan blagosiljati.
{72:16} Biće pšenice na zemlji izobila; po vrhovima gorskim lelujaće se klasje njeno kao livanska šuma, i po gradovima cvetaće ljudi kao trava na zemlji.
{72:17} Ime će njegovo biti uvek; dokle teče sunca, ime će njegovo rasti. Blagosloviće se u njemu, svi će ga narodi zvati blaženim.
{72:18} Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan čini čudesa!
{72:19} I blagosloveno slavno ime Njegovo uvek! Slave Njegove napuniće se sva zemlja. Aman i amin.
{72:20} Svršiše se molitve Davida, sina Jesejevog.
{73:1} Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.
{73:2} A noge moje umalo ne zadjoše, umalo ne popuznuše stopala moja,
{73:3} Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive.
{73:4} Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo.
{73:5} Na poslovima čovečijim nema ih, i ne muče se s drugim ljudima.
{73:6} Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho.
{73:7} Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape.
{73:8} Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.
{73:9} Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov.
{73:10} I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.
{73:11} I govore: Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna?
{73:12} Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.
{73:13} Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje,
{73:14} Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?
{73:15} Kad bih kazao: Govoriću kao i oni, izneverio bih rod sinova Tvojih.
{73:16} I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo; ali to beše teško u očima mojim.
{73:17} Dok najposle ne udjoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov.
{73:18} Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!
{73:19} Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!
{73:20} Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš utvaru njihovu.
{73:21} Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi,
{73:22} Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao živinče bijah pred Tobom.
{73:23} Ali sam svagda kod Tebe, Ti me držiš za desnu ruku.
{73:24} Po svojoj volji vodiš me, i posle ćeš me odvesti u slavu.
{73:25} Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji.
{73:26} Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.
{73:27} Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu; Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.
{73:28} A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polažem nadanje svoje, i kazivaću sva čudesa Tvoja.
{74:1} Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje?
{74:2} Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu državu, gore Siona, na kojoj si se naselio.
{74:3} Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrušio neprijatelj u svetinji.
{74:4} Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje običaje postavljaju mesto naših običaja.
{74:5} Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru na spletene grane u drveta.
{74:6} Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.
{74:7} Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog.
{74:8} Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji.
{74:9} Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.
{74:10} Dokle će se, Bože, rugati nasilnik? Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?
{74:11} Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju? Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih.
{74:12} Bože, care moj, koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!
{74:13} Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama.
{74:14} Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu.
{74:15} Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke koje ne presišu.
{74:16} Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si postavio zvezde i sunce.
{74:17} Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio.
{74:18} Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.
{74:19} Ne daj zverima dušu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.
{74:20} Pogledaj na zavet; jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja.
{74:21} Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.
{74:22} Ustani, Bože, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!
{74:23} Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!
{75:1} Hvalimo Te, Bože, hvalimo; blizu je ime Tvoje. Za Tebe kazuju čudesa Tvoja.
{75:2} "Kad vidim da je vreme, sudiću pravo.
{75:3} Njiha se zemlja sa svima koji žive na njoj, ja utvrdjujem stupove njene."
{75:4} Kažem hvališama: Ne hvalite se, i bezakonicima: Ne dižite rog.
{75:5} Ne dižite u vis rog svoj, ne govorite tvrdoglavo.
{75:6} Jer uzvišavanje ne dolazi ni od istoka ni od zapada ni od pustinje;
{75:7} Nego je Bog sudija, jednog ponižuje a drugog uzvišuje.
{75:8} Jer je čaša u ruci Gospodu, vino vri, natočio je punu, i razdaje iz nje. I talog će njen progutati, ispiće svi bezbožnici na zemlji.
{75:9} A ja ću kazivati doveka, pevaću Bogu Jakovljevom.
{75:10} "Sve ću rogove bezbožnicima polomiti, a rogovi pravednikovi uzvisiće se."
{76:1} Zna se u Judeji za Boga, u Izrailja je veliko ime Njegovo.
{76:2} U Salimu je stan Njegov i naselje Njegovo na Sionu.
{76:3} Onde je polomio krilate strele luku, štit i mač i rat.
{76:4} Ti si svetao; divniji od gora hajdučkih.
{76:5} Koji su junačkog srca postaše plen, zaspaše snom svojim, i junaci ne nadjoše ruku svojih.
{76:6} Od pretnje Tvoje, Bože Jakovljev, dremlju kola i konj.
{76:7} Ti si strašan, i ko će se održati pred licem Tvojim kad se razgneviš?
{76:8} S neba javljaš sud; zemlja se prepada i ćuti,
{76:9} Kad Bog ustaje na sud, da pomogne svima koji stradaju na zemlji.
{76:10} I gnev ljudski obraća se u slavu Tebi, kad se jednom opašeš gnevom.
{76:11} Polažite i izvršujte zavete Gospodu Bogu svom; svi koji ste oko Njega, nosite dare Strašnome.
{76:12} On ukroćava duh knezovima, On je strašan carevima zemaljskim.
{77:1} Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega; glas moj ide k Bogu, i On će me uslišiti.
{77:2} U dan tuge svoje tražih Gospoda; noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja neće da se uteši.
{77:3} Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj.
{77:4} Držim oči svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti.
{77:5} Prebrajam stare dane i godine od vekova.
{77:6} Opominjem se pesama svojih noću; razgovaram se sa srcem svojim, i ispitujem duh svoj:
{77:7} "Zar će se doveka gneviti na nas Gospod, i neće više ljubiti?
{77:8} Zar je zasvagda prestala milost Njegova, i reč se prekinula od kolena na koleno?
{77:9} Zar je zaboravio milostiv biti i u gnevu zatvorio milosrdje svoje?"
{77:10} I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.
{77:11} Pamtim dela Gospodnja; pamtim predjašnje čudo Tvoje.
{77:12} Mislio sam o svim delima Tvojim, razmišljao o radnji Tvojoj;
{77:13} Bože! Put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš?
{77:14} Ti si Bog, koji si činio čudesa, pokazivao silu svoju medju narodima;
{77:15} Mišicom si odbranio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josifove.
{77:16} Videše Te vode, Bože, videše Te vode, i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše.
{77:17} Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strele Tvoje lećahu.
{77:18} Grmljahu gromovi Tvoji po nebu; munje Tvoje sevahu po vasiljenoj, zemlja se tresaše i njihaše.
{77:19} Po moru beše put Tvoj, i staze Tvoje po velikoj vodi, i trag Tvoj ne poznavaše se.
{77:20} Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.
{78:1} Čuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rečima usta mojih.
{78:2} Otvaram za priču usta svoja, kazaću stare pripovetke.
{78:3} Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši,
{78:4} Nećemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javićemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.
{78:5} Svedočanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj;
{78:6} Da bi znao potonji naraštaj, deca koja će se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.
{78:7} Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže;
{78:8} I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše čvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.
{78:9} Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka, vratiše se natrag, kad beše boj.
{78:10} Ne sačuvaše zavet Božji, i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi.
{78:11} Zaboraviše dela Njegova, i čudesa, koja im je pokazao,
{78:12} Kako pred očima njihovim učini čudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;
{78:13} Razdvoji more, i provede ih, od vode načini zid;
{78:14} I vodi ih danju oblakom, i svu noć svetlim ognjem;
{78:15} Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;
{78:16} Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.
{78:17} Ali oni još jednako grešiše Njemu, i gneviše Višnjeg u pustinji.
{78:18} I kušaše Boga u srcu svom, ištući jela po volji svojoj,
{78:19} I vikaše na Boga, i rekoše: "Može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"
{78:20} Evo! On udari u kamen, i poteče voda, i reke ustadoše; može li i hleba dati? Hoće li i mesa postaviti narodu svom?
{78:21} Gospod ču i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podiže na Izrailja.
{78:22} Jer ne verovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoć Njegovu.
{78:23} Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,
{78:24} I pusti, te im podažde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.
{78:25} Hleb andjeoski jedjaše čovek; posla im jela do sitosti.
{78:26} Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;
{78:27} I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;
{78:28} Pobaca ih sred logora njihovog, oko šatora njihovih.
{78:29} I najedoše se i dade im šta su želeli.
{78:30} Ali ih još i ne prodje želja, još beše jelo u ustima njihovim,
{78:31} Gnev se Božji podiže na njih i pomori najjače medju njima, i mladiće u Izrailju pobi.
{78:32} Preko svega toga još grešiše, i ne verovaše čudesima Njegovim.
{78:33} I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu.
{78:34} Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu, i obraćahu se i iskahu Boga;
{78:35} I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Višnji Izbavitelj njihov.
{78:36} Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.
{78:37} A srce njihovo ne beše Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.
{78:38} Ali On beše milostiv, i pokrivaše greh, i ne pomori ih, često zaustavljaše gnev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.
{78:39} Opominjaše se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraća se.
{78:40} Koliko Ga puta rasrdiše u pustinji, i uvrediše u zemlji gde se ne živi!
{78:41} Sve nanovo kušaše Boga, i Sveca Izrailjevog dražiše.
{78:42} Ne sećaše se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,
{78:43} U koji učini u Misiru znake svoje i čudesa svoja na polju Soanu;
{78:44} I provrže u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogoše piti.
{78:45} Posla na njih bubine da ih kolju, i žabe da ih more.
{78:46} Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.
{78:47} Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.
{78:48} Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.
{78:49} Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mržnju, četu zlih andjela.
{78:50} Ravni stazu gnevu svom, ne čuva duše njihove od smrti, i život njihov predade pomoru.
{78:51} Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.
{78:52} I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
{78:53} Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove zatrpa more.
{78:54} I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.
{78:55} Odagna ispred lica njihovog narode; žrebom razdeli njihovo dostojanje, i po šatorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.
{78:56} Ali oni kušaše i srdiše Boga Višnjeg i uredbe Njegove ne sačuvaše.
{78:57} Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, slagaše kao rdjav luk.
{78:58} Uvrediše Ga visinama svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.
{78:59} Bog ču i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.
{78:60} Ostavi naselje svoje u Silomu, šator, u kome življaše s ljudima.
{78:61} I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.
{78:62} I predade maču narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.
{78:63} Mladiće njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevaše svatovskih pesama;
{78:64} Sveštenici njegovi padaše od mača, i udovice njegove ne plakaše.
{78:65} Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.
{78:66} I pobi neprijatelje svoje s ledja, večnoj sramoti predade ih.
{78:67} I ne hte šator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.
{78:68} Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.
{78:69} I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.
{78:70} I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovčijih,
{78:71} I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.
{78:72} I on ih pase čistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.
{79:1} Bože! Neznabošci dodjoše u dostojanje Tvoje; oskvrniše svetu crkvu Tvoju, Jerusalim pretvoriše u zidine.
{79:2} Truplje sluga Tvojih dadoše pticama nebeskim da ih jedu, tela svetaca Tvojih zverima zemaljskim.
{79:3} Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima, i ne beše ko da pogrebe.
{79:4} Postadosmo podsmeh u suseda svojih, rugaju nam se i sramote nas koji su oko nas.
{79:5} Dokle ćeš se, Gospode, jednako gneviti, jarost Tvoja goreti kao oganj?
{79:6} Izlij gnev svoj na narode koji Te ne znaju, i na carstva koja ne prizivaju Tvoje ime.
{79:7} Jer izjedoše Jakova, i naselje njegovo opusteše.
{79:8} Ne pominji predjašnja bezakonja naša, već pohitaj da nas presreteš milosrdjem svojim, jer smo veoma ološali.
{79:9} Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, radi slave imena svog, izbavi nas i očisti od greha naših radi imena svog.
{79:10} Zašto da govore neznabošci: Gde je Bog njihov? Neka se pokaže pred očima našim osveta nad neznabošcima za prolitu krv sluga Tvojih!
{79:11} Neka izadju pred lice Tvoje uzdasi sužanjski, silom mišice svoje sačuvaj namenjene smrti.
{79:12} Sedminom vrati u nedra susedima našim ruženje, kojim Te ružiše, Gospode!
{79:13} A mi, narod Tvoj i ovce paše Tvoje, doveka ćemo Tebe slaviti i od kolena na koleno kazivati hvalu Tvoju.
{80:1} Pastire Izrailjev, čuj! Koji vodiš sinove Josifove kao ovce, koji sediš na heruvimima, javi se!
{80:2} Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom probudi krepost svoju, i hodi da nam pomogneš.
{80:3} Bože! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!
{80:4} Gospode, Bože nad vojskama! Dokle ćeš se gneviti kad Te moli narod Tvoj?
{80:5} Hraniš ih hlebom suznim, i pojiš ih suzama trostrukom merom.
{80:6} Učinio si da se oko nas svadjaju susedi naši, i neprijatelji se naši smeju medju sobom.
{80:7} Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!
{80:8} Iz Misira si preneo čokot, izagnao narode, i posadio ga.
{80:9} Okrčio si za nj, i on pusti žile, i zauze svu zemlju.
{80:10} Gore se pokriše njegovim senom, i loze su mu kao kedri Božiji.
{80:11} Pustio je loze svoje do mora i ogranke svoje do reke.
{80:12} Zašto si mu razvalio ogradu, da ga kida ko god prodje?
{80:13} Gorski vepar podgriza ga, i poljska zver jede ga.
{80:14} Bože nad vojskama! Obrati se, pogledaj s neba i vidi, i obidji vinograd ovaj,
{80:15} Sad ovaj, koji je posadila desnica Tvoja, i sina kog si ukrepio sebi!
{80:16} Popaljen je ognjem, isečen, od strašnog pogleda Tvog propade.
{80:17} Neka bude ruka Tvoja nad čovekom desnice Tvoje, nad sinom čovečijim kog si utvrdio sebi!
{80:18} I nećemo odstupiti od Tebe, oživi nas, i ime Tvoje prizivaćemo.
{80:19} Gospode, Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje, da se spasemo!
{81:1} Radujte se Bogu, koji nam daje krepost; poklikujte Bogu Jakovljevom.
{81:2} Podignite pesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.
{81:3} Trubite o meni u trubu, o uštapu radi praznika našeg.
{81:4} Jer je takav zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljevog.
{81:5} Za svedočanstvo postavi Josifu ovo, kad idjaše na zemlju misirsku. Jezik, kog ne znah, čuh!
{81:6} "Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.
{81:7} U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.
{81:8} Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:
{81:9} Da ne bude u tebe tudjeg boga, i bogu stranom nemoj se klanjati.
{81:10} Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske; otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.
{81:11} Ali ne posluša narod moj glas moj, Izrailj ne mari za me.
{81:12} I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.
{81:13} O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!
{81:14} Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;
{81:15} Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka;
{81:16} Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih."
{82:1} Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud:
{82:2} "Dokle ćete suditi nepravo, i bezbožnicima gledati ko je ko?
{82:3} Sudite ubogome i siroti, onog koga gone i ništega pravdajte.
{82:4} Izbavljajte ubogoga i ništega, iz ruke bezbožničke otimajte.
{82:5} Ne poznaše, niti razumeše, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji.
{82:6} Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi.
{82:7} Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete."
{82:8} Ustani, Bože, sudi zemlji; jer su Tvoji po nasledstvu svi narodi.
{83:1} Bože! Nemoj zamuknuti, nemoj ćutati, niti počivaj, Bože!
{83:2} Jer evo neprijatelji Tvoji uzavreše, i koji Te nenavide, podigoše glavu.
{83:3} Po narod Tvoj zlo naumiše, i dogovaraju se na izabrane Tvoje.
{83:4} Rekoše: Hodite da ih istrebimo izmedju naroda da se više ne spominje ime Izrailjevo.
{83:5} Složno pristaše i suprot Tebi veru uhvatiše:
{83:6} Naselja Edomova i Ismailovci, Moav i Agareni,
{83:7} Geval i Amon i Amalik, Filisteji s Tircima;
{83:8} I Asur udruže se s njima; postadoše mišica sinovima Lotovim.
{83:9} Učini im onako kao Madijanu, kao Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu.
{83:10} Koji su istrebljeni u Aendoru, nagnojiše sobom zemlju.
{83:11} Uradi s njima, s knezovima njihovim, kao s Orivom i Zivom, i sa svima glavarima njihovim kao sa Zevejem i Salmanom.
{83:12} Jer govore: Osvojimo naselja Božija.
{83:13} Bože moj! Zapovedi neka budu kao prah, kao pesak pred vetrom.
{83:14} Kao što oganj sažiže šumu, i kao plamen što zapaljuje gore,
{83:15} Tako ih pognaj burom svojom i vihorom svojim smeti ih.
{83:16} Pokrij lice njihovo sramotom, da bi tražili ime Tvoje, Gospode!
{83:17} Neka se stide i srame doveka, neka se smetu i izginu!
{83:18} I neka znaju da si Ti, kome je ime Gospod, jedini najviši nad svom zemljom.
{84:1} Kako su mili stanovi Tvoji, Gospode nad silama!
{84:2} Gine duša moja želeći u dvore Gospodnje; srce moje i telo moje otima se k Bogu Živom.
{84:3} I ptica nahodi kuću, i lastavica gnezdo sebi gde leže ptiće svoje, kod oltara Tvojih, Gospode nad silama, care moj i Bože moj!
{84:4} Blago onima koji žive u domu Tvom! Oni Te hvale bez prestanka.
{84:5} Blago onima kojima je sila u Tebi, i kojima su u srcu putevi Tvoji!
{84:6} Idući dolinom plačevnom, pretvaraju je u izvore, i dažd je odeva blagoslovima.
{84:7} Idu zbor za zborom, javljaju se pred Bogom na Sionu.
{84:8} Gospode, Bože nad silama! Usliši molitvu moju, Bože Jakovljev!
{84:9} Bože, braniču naš! Sagni se i vidi lice pomazanika svog!
{84:10} Jer je bolje jedan dan u dvorima Tvojim od hiljade. Volim biti na pragu doma Božijeg nego živeti u šatorima bezbožničkim.
{84:11} Jer je Gospod Bog sunce i štit, Gospod daje blagodat i slavu; onima koji hode u bezazlenosti ne uskraćuje nijednog dobra.
{84:12} Gospode nad silama! Blago čoveku, koji se u Te uzda!
{85:1} Smilovao si se, Gospode, na zemlju svoju, povratio si roblje Jakovljevo.
{85:2} Oprostio si nepravdu narodu svom, pokrio si sve grehe njegove.
{85:3} Zaustavio si svu jarost svoju, ublažio žestinu gneva svog.
{85:4} Povrati nas Bože, Spasitelju naš, prekini srdnju svoju na nas.
{85:5} Zar ćeš se doveka gneviti na nas, i protegnuti gnev svoj od kolena na koleno?
{85:6} Zar se nećeš povratiti i oživeti nas, da bi se narod Tvoj radovao o Tebi?
{85:7} Pokaži nam, Gospode, milost svoju, i pomoć svoju daj nam.
{85:8} Da poslušam šta govori Gospod Bog. On izriče mir narodu svom i svecima svojim, i onima koji se obraćaju srcem k Njemu.
{85:9} Da, blizu je onih koji Ga se boje pomoć Njegova, da bi naselio slavu u zemlji našoj!
{85:10} Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se.
{85:11} Istina će niknuti iz zemlje i pravda će s neba proniknuti.
{85:12} I Gospod će dati dobro, i zemlja naša daće plod svoj.
{85:13} Pravda će pred Njim ići, i postaviće na put stope svoje.
{86:1} Prigni, Gospode! Uho svoje i usliši me, jer sam nevoljan i ništ.
{86:2} Sačuvaj dušu moju, jer sam Tvoj poklonik. Spasi slugu svog, Bože moj, koji se u Te uzda.
{86:3} Smiluj se na me, Gospode, jer k Tebi vičem sav dan.
{86:4} Oveseli dušu sluge svog, jer k Tebi, Gospode, podižem dušu svoju.
{86:5} Jer si Ti, Gospode, dobar i milosrdan i veoma milostiv svima koji Te prizivaju.
{86:6} Čuj, Gospode, molitvu moju, i slušaj glas moljenja mog.
{86:7} U dan tuge svoje prizivam Te, jer ćeš me uslišiti.
{86:8} Nema medju bogovima takvog kakav si Ti, Gospode, i nema dela takvih kakva su Tvoja.
{86:9} Svi narodi, koje si stvorio, doći će i pokloniti se pred Tobom, Gospode, i slaviti ime Tvoje.
{86:10} Jer si Ti velik i tvoriš čudesa; Ti si jedan Bog.
{86:11} Pokaži mi, Gospode, put svoj, i ići ću u istini Tvojoj; učini neka se mili srcu mom bojati se imena Tvog.
{86:12} Slaviću Te, Gospode Bože moj, svim srcem svojim, i poštovaću ime Tvoje doveka.
{86:13} Jer je milost Tvoja velika nada mnom, i izvadio si dušu moju iz pakla najdubljeg.
{86:14} Bože, oholice ustaše na mene, i gomila nasilnika traži dušu moju, i nemaju Tebe pred sobom.
{86:15} Ali Ti, Gospode, Bože milostivi i blagi, strpljivi i bogati dobrotom i istinom,
{86:16} Pogledaj na me i smiluj mi se, daj silu svoju sluzi svom, i pomozi sinu sluškinje svoje;
{86:17} Učini sa mnom čudo dobrote. Neka vide koji me nenavide, i postide se, što si mi, Gospode, pomogao i utešio me.
{87:1} Šta je sam osnovao na gorama svetim,
{87:2} Vrata sionska ljubi Gospod više svih stanova Jakovljevih,
{87:3} Slavno kazuju za Tebe, grade Božji!
{87:4} "Medju one, koji me znaju, brojaću Misir i Vavilon. Gle i Filisteji i Tir s etiopskom onde su se rodili."
{87:5} O Sionu će se govoriti: Taj se i taj rodio u njemu; sam Višnji utvrdjuje ga.
{87:6} Gospod će u prepisu naroda zavikati: Ovaj se rodio u njemu.
{87:7} I koji pevaju i vesele se, svi su izvori moji u Tebi.
{88:1} Gospode Bože, Spasitelju moj, danju vičem i noću pred Tobom.
{88:2} Nek izadje preda Te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mom;
{88:3} Jer je duša moja puna jada, i život se moj primače paklu.
{88:4} Izjednačih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao čovek bez sile,
{88:5} Kao medju mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji su od ruke Tvoje daleko.
{88:6} Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.
{88:7} Oteža mi gnev Tvoj, i svima valima svojim udaraš me.
{88:8} Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći.
{88:9} Oko moje usahnu od jada, vičem Te, Gospode, sav dan, pružam k Tebi ruke svoje.
{88:10} Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti?
{88:11} Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u truljenju?
{88:12} Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja, i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?
{88:13} Ali ja, Gospode, k Tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta Te.
{88:14} Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice svoje od mene?
{88:15} Mučim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote Tvoje, bez nadanja sam.
{88:16} Gnev Tvoj stiže me, strahote Tvoje razdiru me.
{88:17} Opteču me svaki dan kao voda, stežu me odsvuda.
{88:18} Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak.
{89:1} Milosti ću Gospodnje pevati uvek, od kolena na koleno javljaću istinu Tvoju ustima svojim.
{89:2} Jer znam da je zavavek osnovana milost, i na nebesima da si utvrdio istinu svoju, rekavši:
{89:3} "Učinih zavet s izbranim svojim, zakleh se Davidu, sluzi svom:
{89:4} Doveka ću utvrdjivati seme tvoje i presto tvoj uredjivati od kolena do kolena."
{89:5} Nebo kazuje čudesa Tvoja, Gospode, i istinu Tvoju sabor svetih.
{89:6} Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom medju sinovima Božijim?
{89:7} Bogu se valja klanjati na saboru svetih, strašniji je od svih koji su oko Njega.
{89:8} Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao Ti, Bože? I istina je Tvoja oko Tebe.
{89:9} Ti vladaš nad silom morskom; kad podigne vale svoje, Ti ih ukroćavaš.
{89:10} Ti si oborio oholi Misir kao ranjenika, krepkom mišicom svojom rasejao si neprijatelje svoje.
{89:11} Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja; Ti si sazdao vasiljenu i šta je god u njoj.
{89:12} Sever i jug Ti si stvorio, Tavor i Ermon o Tvom se imenu raduje.
{89:13} Tvoja je mišica krepka, silna je ruka Tvoja, i visoka desnica Tvoja.
{89:14} Blagost je i pravda podnožje prestolu Tvom, milost i istina ide pred licem Tvojim.
{89:15} Blago narodu koji zna trubnu poklič! Gospode! U svetlosti lica Tvog oni hode;
{89:16} Imenom se Tvojim raduju sav dan, i pravdom Tvojom uzvišuju se.
{89:17} Jer si Ti krasota sile njihove, i po milosti Tvojoj uzvišuje se rog naš.
{89:18} Jer je od Gospoda odbrana naša, i od Svetog Izrailjevog car naš.
{89:19} Tada si govorio u utvari vernima svojim, i rekao: "Poslah pomoć junaku, uzvisih izbranog svog iz naroda.
{89:20} Nadjoh Davida, slugu svog, svetim uljem svojim pomazah ga.
{89:21} Ruka će moja biti jednako s njim, i mišica moja krepiće ga.
{89:22} Neće ga neprijatelj nadvladati, i sin bezakonja neće mu dosaditi.
{89:23} Potrću pred licem njegovim neprijatelje njegove, i nenavidnike njegove poraziću.
{89:24} Istina je moja i milost moja s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov.
{89:25} Pružiću na more ruku njegovu, i na reke desnicu njegovu.
{89:26} On će me zvati: Ti si Otac moj, Bog moj i grad spasenja mog.
{89:27} I ja ću ga učiniti prvencem, višim od careva zemaljskih.
{89:28} Doveka ću mu hraniti milost svoju, i zavet je moj s njim veran.
{89:29} Produžiću seme njegovo doveka, i presto njegov kao dane nebeske.
{89:30} Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovestima mojim;
{89:31} Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne sačuvaju,
{89:32} Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo;
{89:33} Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom;
{89:34} Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći.
{89:35} Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu?
{89:36} Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom;
{89:37} On će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima."
{89:38} A sad si odbacio i zanemario, razgnevio si se na pomazanika svog;
{89:39} Zanemario si zavet sa slugom svojim, bacio si na zemlju venac njegov.
{89:40} Razvalio si sve ograde njegove, gradove njegove obratio si u zidine.
{89:41} Plene ga svi koji prolaze onuda, posta podsmeh u suseda svojih.
{89:42} Uzvisio si desnicu neprijatelja njegovih, obradovao si sve protivnike njegove.
{89:43} Zavratio si oštrice mača njegovog, i nisi ga ukrepio u boju;
{89:44} Uzeo si mu svetlost, i presto njegov oborio si na zemlju;
{89:45} Skratio si dane mladosti njegove i obukao ga u sramotu.
{89:46} Dokle ćeš se, Gospode, jednako odvraćati, dokle će kao oganj plamteti gnev Tvoj?
{89:47} Opomeni se kakav je vek moj, kako si ni na šta stvorio sve sinove Adamove?
{89:48} Koji je čovek živeo i nije smrti video, i izbavio dušu svoju iz ruku paklenih?
{89:49} Gde su predjašnje milosti Tvoje, Gospode? Kleo si se Davidu istinom svojom.
{89:50} Opomeni se, Gospode, prekora slugu svojih, koji nosim u nedrima svojim od svih silnih naroda,
{89:51} Kojim kore neprijatelji Tvoji, Gospode, kojim kore trag pomazanika Tvog.
{89:52} Blagosloven Gospod uvek! Amin, amin.
{90:1} Gospode! Ti si nam utočište od kolenja do kolenja.
{90:2} Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog.
{90:3} Ti vraćaš čoveka u trulež, i govoriš: Vratite se sinovi ljudski!
{90:4} Jer je hiljada godina pred očima Tvojim kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna.
{90:5} Ti ih kao povodnjem odnosiš; oni su kao san, kao trava, koja rano vene,
{90:6} Ujutru cveta i uvene, uveče se pokosi i sasuši.
{90:7} Jer nas nestaje od gneva Tvog, i od jarosti Tvoje u smetnji smo.
{90:8} Stavio si bezakonja naša preda se, i tajne naše na svetlost lica svog.
{90:9} Svi se dani naši prekraćuju od srdnje Tvoje, godine naše prolaze kao glas.
{90:10} Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačeg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlećemo.
{90:11} Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao što treba bojao?
{90:12} Nauči nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro.
{90:13} Povrati se, Gospode! Dokle ćeš? Smiluj se na sluge svoje.
{90:14} Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovaćemo se i veseliti u sve dane svoje.
{90:15} Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju.
{90:16} Neka se pokaže na slugama Tvojim delo Tvoje, i slava Tvoja na sinovima njihovim.
{90:17} Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama, i delo ruku naših dovrši nam, i delo ruku naših dovrši.
{91:1} Koji živi u zaklonu Višnjeg, u senu Svemogućeg počiva.
{91:2} Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kog se uzdam.
{91:3} On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora;
{91:4} Perjem svojim oseniće te, i pod krilima Njegovim zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda.
{91:5} Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju,
{91:6} Pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori.
{91:7} Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći.
{91:8} Samo ćeš gledati očima svojim, i videćeš platu bezbožnicima.
{91:9} Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjeg si izabrao sebi za utočište.
{91:10} Neće Te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti do kolibe Tvoje.
{91:11} Jer andjelima svojim zapoveda za Tebe da Te čuvaju po svim putevima Tvojim.
{91:12} Na ruke će Te uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
{91:13} Na lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja.
{91:14} "Kad me ljubi, izbaviću Ga; zakloniću Ga, kad je poznao ime moje.
{91:15} Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji, izbaviću Ga i proslaviću Ga.
{91:16} Dugog života nasitiću Ga, i pokazaću mu spasenje svoje."
{92:1} Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenu Tvom, Višnji,
{92:2} Javljati jutrom milost Tvoju, i istinu Tvoju noću,
{92:3} Uz deset žica i uz psaltir, i uz jasne gusle!
{92:4} Jer si me razveselio, Gospode, delima svojim, s dela ruku Tvojih radujem se.
{92:5} Kako su velika dela Tvoja, Gospode! Veoma su duboke pomisli Tvoje.
{92:6} Bezumnik ne zna, i neznalica ne razume to.
{92:7} Kad bezbožnici niču kao trava i cvetaju svi koji čine bezakonje, to biva zato da bi se istrebili doveka.
{92:8} A Ti si, Gospode, visok uvek.
{92:9} Jer evo neprijatelji Tvoji, Gospode, jer evo neprijatelji Tvoji ginu, i rasipaju se svi koji čine bezakonje;
{92:10} A moj rog Ti uzvišuješ kao rog u jednoroga, ja sam pomazan novim uljem.
{92:11} I oko moje vidi neprijatelje moje, i o bezakonicima, koji ustaju na mene, slušaju uši moje.
{92:12} Pravednik se zeleni kao Finik, kao kedar na Livanu uzvišuje se.
{92:13} Koji su zasadjeni u domu Gospodnjem, zelene se u dvorovima Boga našeg;
{92:14} Rodni su i u starosti, jedri i zeleni,
{92:15} Javljajući da je pravedan Gospod, branič moj, i da nema u Njemu nepravde.
{93:1} Gospod caruje. Obukao se u veličanstvo, obukao se Gospod u silu, i opasao se. Zato je vasiljena tvrda, i neće se pomeriti.
{93:2} Presto Tvoj stoji od iskona; od veka Ti si.
{93:3} Podižu reke, Gospode, podižu reke glas svoj, podižu reke vale svoje:
{93:4} Od hujanja vode mnoge i silne, od vala morskih silniji je na visini Gospod.
{93:5} Svedočanstva su Tvoja veoma tvrda; domu Tvom pripada svetlost, Gospode, na dugo vreme.
{94:1} Bože od osvete, Gospode, Bože od osvete, pokaži se!
{94:2} Podigni se, sudijo zemaljski, podaj zaslugu oholima.
{94:3} Dokle će se bezbožnici, Gospode, dokle će se bezbožnici hvaliti?
{94:4} Ruže i oholo govore, veličaju se svi koji čine bezakonje.
{94:5} Gaze narod Tvoj, Gospode, i dostojanje Tvoje muče.
{94:6} Udovicu i došljaka ubijaju, i sirote more.
{94:7} I govore: Neće videti Gospod, i neće doznati Bog Jakovljev.
{94:8} Orazumite se, preludi ljudi! Budale! Kad ćete biti pametni?
{94:9} Koji je stvorio uho, zar ne čuje? I koji je oko načinio, zar ne vidi?
{94:10} Zar neće obličiti koji narode urazumljuje, koji uči čoveka da zna?
{94:11} Gospod zna misli ljudima kako su ništave.
{94:12} Blago čoveku koga Ti, Gospode, urazumljuješ, i zakonom svojim učiš;
{94:13} Da bi mu dao mir u zle dane, dok se iskopa jama bezbožniku.
{94:14} Jer neće odbaciti Gospod narod svoj, i dostojanje svoje neće ostaviti.
{94:15} Jer će se sud vratiti na pravdu, u njega će naći svi pravog srca.
{94:16} Ko će ustati za mene suprot zlima? Ko će stati za mene suprot onima koji čine bezakonje?
{94:17} Kad mi Gospod ne bi bio pomoćnik, brzo bi se duša moja preselila onamo gde se ćuti.
{94:18} Kad kažem: Drhće mi noga, milost Tvoja, Gospode, prihvata me.
{94:19} Kad se umnože brige u srcu mom, utehe Tvoje razgovaraju dušu moju.
{94:20} Eda li će se blizu Tebe stati presto krvnički, i onaj koji namišlja nasilje nasuprot zakonu?
{94:21} Spremaju se na dušu pravednikovu, i krv pravu okrivljuju.
{94:22} Ali je Gospod moje pristanište, i Bog je moj tvrdo utočište moje.
{94:23} On će im vratiti za bezakonje njihovo, za njihovu zloću istrebiće ih, istrebiće ih Gospod, Bog naš.
{95:1} Hodite, zapevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svog!
{95:2} Izadjimo pred lice Njegovo s hvalom, u pesmama pokliknimo Mu!
{95:3} Jer je Gospod velik Bog i velik Car nad svim bogovima.
{95:4} U Njegovoj su ruci dubine zemaljske, i visine gorske Njegove su.
{95:5} Njegovo je more i On ga je stvorio, i suhotu ruke su Njegove načinile.
{95:6} Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom, Tvorcem svojim.
{95:7} Jer je On Bog naš, i mi narod paše Njegove i ovce ruke Njegove. Sad kad biste poslušali glas Njegov:
{95:8} "Nemojte da vam odrveni srce vaše kao u Merivi, kao u dan kušanja u pustinji,
{95:9} Gde me kušaše oci vaši, ispitaše i videše delo moje.
{95:10} Četrdeset godina srdih se na rod onaj, i rekoh: Ovi ljudi tumaraju srcem, i ne znaju puteve moje;
{95:11} I zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u mir moj."
{96:1} Pevajte Gospodu pesmu novu, pevaj Gospodu, sva zemljo!
{96:2} Pevajte Gospodu, blagosiljajte ime Njegovo, javljajte od dana na dan spasenje Njegovo.
{96:3} Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova.
{96:4} Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti: strašniji je od svih bogova.
{96:5} Jer su svi bogovi u naroda ništa; a Gospod je nebesa stvorio.
{96:6} Slava je i veličanstvo pred licem Njegovim, sila i krasota u svetinji Njegovoj.
{96:7} Dajte, Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast.
{96:8} Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom. Nosite dare i idite u dvore Njegove.
{96:9} Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti. Strepi pred Njim, sva zemljo!
{96:10} Recite narodima: Gospod caruje; zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti; On će suditi narodima pravo.
{96:11} Nek se vesele nebesa, i zemlja se raduje; nek pljeska more i šta je u njemu;
{96:12} Neka skače polje i sve što je na njemu; tada nek se raduju sva drveta šumska
{96:13} Pred licem Gospodnjim; jer ide, jer ide da sudi zemlji. Sudiće vasiljenoj po pravdi, i narodima po istini svojoj.
{97:1} Gospod caruje: nek se raduje zemlja! Nek se vesele ostrva mnoga.
{97:2} Oblak je i mrak oko Njega; blagost i pravda podnožje prestolu njegovom.
{97:3} Oganj pred Njim ide, i pali naokolo neprijatelje Njegove.
{97:4} Munje Njegove sevaju po vasiljenoj; vidi i strepi zemlja.
{97:5} Gore kao vosak tope se od lica Gospodnjeg, od lica Gospoda svoj zemlji.
{97:6} Nebesa kazuju pravdu Njegovu, i svi narodi vide slavu Njegovu.
{97:7} Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite Mu se svi bogovi.
{97:8} Čuje i raduje se Sion, i kćeri se judejske vesele radi sudova Tvojih, Gospode!
{97:9} Jer si Ti, Gospode, visok nad svom zemljom i nadvišuješ sve bogove.
{97:10} Koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo. On čuva duše svetaca svojih; iz ruku bezbožničkih otima ih.
{97:11} Svetlost se prosipa na pravednika, i veselje na one koji su pravog srca.
{97:12} Radujte se pravedni o Gospodu, i slavite sveto ime Njegovo.
{98:1} Pojte Gospodu pesmu novu, jer učini čudesa. Pomože Mu desnica Njegova i sveta mišica Njegova.
{98:2} Javi Gospod spasenje svoje, pred narodima otkri pravdu svoju.
{98:3} Opomenu se milosti svoje i vernosti svoje k domu Izrailjevom. Videše svi krajevi zemaljski spasenje Boga našeg.
{98:4} Raduj se Gospodu, sva zemljo; pevajte, poklikujte i popevajte!
{98:5} Udarajte Gospodu u gusle, u gusle i s glasom psalamskim.
{98:6} U trube i rogove zatrubite pred carem Gospodom.
{98:7} Neka pljeska more i šta je u njemu, vasiljena i koji u njoj žive;
{98:8} Reke neka pljeskaju rukama; skupa gore nek se raduju
{98:9} Pred licem Gospodnjim; jer ide da sudi zemlji; sudiće vasiljenoj pravedno, i narodima verno.
{99:1} Gospod caruje: neka strepe narodi; sedi na heruvimima: nek se drma zemlja!
{99:2} Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima.
{99:3} Neka slave veliko i strašno ime Tvoje; da je svet!
{99:4} Neka slave silu cara koji ljubi pravdu. Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu Ti si uredio u Jakovu.
{99:5} Uzvišujte Gospoda Boga našeg, i klanjajte se podnožju Njegovom; da je svet!
{99:6} Mojsije i Aron, sveštenici Njegovi, i Samuilo jedan od onih koji prizivaju ime Njegovo, prizivahu Boga, i On ih usliši.
{99:7} U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovesti Njegove i uredbu koju im dade.
{99:8} Gospode, Bože naš, Ti si ih uslišio; Ti si im bio Bog blag i plaćao za dela njihova.
{99:9} Uzvišujte Gospoda Boga našeg, i klanjajte se na svetoj gori Njegovoj, jer je svet Gospod Bog naš.
{100:1} Raduj se Gospodu, sva zemljo!
{100:2} Služite Gospodu veselo; idite pred lice Njegovo pevajući!
{100:3} Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje Njegovo, narod Njegov i ovce paše Njegove.
{100:4} Ulazite na vrata Njegova sa slavom, u dvore Njegove s hvalom. Slavite Ga, i blagosiljajte ime Njegovo.
{100:5} Jer je dobar Gospod; milost je Njegova uvek, i istina Njegova od kolena na koleno.
{101:1} Milost i pravdu pevam; Tebe, Gospode, slavim.
{101:2} Razmišljam o putu pravom, kad bi god došao k meni, hodim u bezazlenosti srca svog u domu svom.
{101:3} Ne stavljam pred oči svoje reči nepotrebne, mrzim na dela koja su protiv zakona, ne pristajem za njima.
{101:4} Srce pokvareno daleko je od mene; zlih ne znam.
{101:5} Ko tajno opada bližnjeg svog, tog izgonim; ko je oholog oka i nadutog srca, tog ne trpim.
{101:6} Oči su moje obraćene na verne na zemlji, da bi sedeli sa mnom. Ko hodi putem pravim, taj služi meni.
{101:7} Ne živi u domu mom koji radi lukavo; koji govori laž, ne stoji pred očima mojim.
{101:8} Jutrom zatirem sve bezbožnike na zemlji, da bih istrebio iz grada Gospodnjeg sve koji čine bezakonje.
{102:1} Gospode! Čuj molitvu moju, i vika moja nek izadje preda Te.
{102:2} Nemoj odvratiti lice svoje od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad Te prizivam, pohitaj, usliši me.
{102:3} Jer prodjoše kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogoreše.
{102:4} Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hleb svoj.
{102:5} Od uzdisanja mog prionu kost moja za meso moje.
{102:6} Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.
{102:7} Ne spavam, i sedim kao ptica bez druga na krovu.
{102:8} Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.
{102:9} Jedem pepeo kao hleb, i piće svoje rastvaram suzama.
{102:10} Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavši me bacio si me.
{102:11} Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.
{102:12} A Ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.
{102:13} Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;
{102:14} Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov žale.
{102:15} Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;
{102:16} Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;
{102:17} Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove.
{102:18} Napisaće se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.
{102:19} Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.
{102:20} Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne;
{102:21} Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,
{102:22} Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.
{102:23} Strošio je na putu krepost moju, skratio dane moje.
{102:24} Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.
{102:25} Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.
{102:26} To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.
{102:27} Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neće isteći.
{102:28} Sinovi će sluga Tvojih živeti, i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.
{103:1} Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.
{103:2} Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.
{103:3} On ti prašta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje;
{103:4} Izbavlja od groba život tvoj, venčava te dobrotom i milošću;
{103:5} Ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja.
{103:6} Gospod tvori pravdu i sud svima kojima se krivo čini.
{103:7} Pokaza puteve svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim dela svoja.
{103:8} Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i veoma blag.
{103:9} Ne gnevi se jednako, niti se doveka srdi.
{103:10} Ne postupa s nama po gresima našim, niti nam vraća po nepravdama našim.
{103:11} Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje.
{103:12} Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.
{103:13} Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje.
{103:14} Jer zna gradju našu, opominje se da smo prah.
{103:15} Dani su čovečiji kao trava; kao cvet u polju, tako cveta.
{103:16} Dune vetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mesto njegovo.
{103:17} Ali milost Gospodnja ostaje od veka i doveka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova,
{103:18} Koji drže zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove, da ih izvršuju.
{103:19} Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.
{103:20} Blagosiljajte Gospoda andjeli Njegovi, koji ste silni krepošću izvršujete reč Njegovu slušajući glas reči Njegove.
{103:21} Blagosiljajte Gospoda sve vojske Njegove, sluge Njegove, koje tvorite volju Njegovu.
{103:22} Blagosiljajte Gospoda sva dela Njegova, po svim mestima vlade Njegove! Blagosiljaj, dušo moja Gospoda!
{104:1} Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu.
{104:2} Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;
{104:3} Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake načinio si da su Ti kola, ideš ne krilima vetrenim.
{104:4} Činiš vetrove da su Ti andjeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.
{104:5} Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.
{104:6} Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.
{104:7} Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.
{104:8} Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.
{104:9} Postavio si medju, preko koje ne prelaze, i ne vraćaju se da pokriju zemlju.
{104:10} Izveo si izvore po dolinama, izmedju gora teku vode.
{104:11} Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žedj svoju.
{104:12} Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov.
{104:13} Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja.
{104:14} Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čoveku, da bi izvadio hleb iz zemlje.
{104:15} I vino veseli srce čoveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce čoveku krepi.
{104:16} Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio.
{104:17} Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama.
{104:18} Gore visoke divokozama, kamen je utočište zečevima.
{104:19} Stvorio se mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.
{104:20} Stereš tamu, i biva noć, po kojoj izlazi sve zverje šumsko;
{104:21} Lavovi riču za plenom, i traže od Boga hrane sebi.
{104:22} Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.
{104:23} Izlazi čovek na posao svoj, i na rad svoj do večera.
{104:24} Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog.
{104:25} Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;
{104:26} Tu ladje plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.
{104:27} Sve Tebe čeka, da im daješ piću na vreme.
{104:28} Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra.
{104:29} Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vraćaju se.
{104:30} Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.
{104:31} Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja!
{104:32} On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se.
{104:33} Pevaću Gospodu za života svog; hvaliću Boga svog dok sam god.
{104:34} Neka Mu bude mila beseda moja! Veseliću se o Gospodu.
{104:35} Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!
{105:1} Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.
{105:2} Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.
{105:3} Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.
{105:4} Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.
{105:5} Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.
{105:6} Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
{105:7} On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.
{105:8} Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.
{105:9} Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.
{105:10} To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,
{105:11} Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.
{105:12} Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.
{105:13} Idjahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.
{105:14} Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:
{105:15} "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla."
{105:16} I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.
{105:17} Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.
{105:18} Okovima stegoše noge njegove, gvoždje tištaše dušu njegovu,
{105:19} Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.
{105:20} Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.
{105:21} Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.
{105:22} Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.
{105:23} Tada dodje Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.
{105:24} I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.
{105:25} Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim.
{105:26} Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog.
{105:27} Pokazaše medju njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj.
{105:28} Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.
{105:29} Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu.
{105:30} Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih.
{105:31} Reče, i dodjoše bubine, uši po svim krajevima njihovim.
{105:32} Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu.
{105:33} I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim.
{105:34} Reče, i dodjoše skakavci i gusenice nebrojene;
{105:35} I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu.
{105:36} I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog.
{105:37} Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim.
{105:38} Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao.
{105:39} Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću.
{105:40} Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.
{105:41} Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji.
{105:42} Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom.
{105:43} I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju.
{105:44} I dade im zemlju naroda i trud tudjinaca u nasledstvo.
{105:45} Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.
{106:1} Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
{106:2} Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?
{106:3} Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!
{106:4} Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,
{106:5} Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.
{106:6} Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.
{106:7} Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.
{106:8} Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.
{106:9} Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;
{106:10} I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.
{106:11} Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.
{106:12} Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.
{106:13} Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.
{106:14} Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.
{106:15} On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.
{106:16} Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.
{106:17} Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.
{106:18} I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.
{106:19} Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.
{106:20} Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.
{106:21} Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,
{106:22} Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.
{106:23} I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.
{106:24} Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.
{106:25} Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.
{106:26} I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,
{106:27} Da pobije pleme njihovo medju narodima, i raseje ih po zemljama.
{106:28} I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.
{106:29} I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.
{106:30} I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.
{106:31} I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.
{106:32} I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;
{106:33} Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.
{106:34} Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;
{106:35} Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.
{106:36} Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.
{106:37} Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu djavolima.
{106:38} Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.
{106:39} Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.
{106:40} I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.
{106:41} I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.
{106:42} Dosadjivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.
{106:43} Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.
{106:44} Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,
{106:45} I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;
{106:46} I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.
{106:47} Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!
{106:48} Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!
{107:1} Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.
{107:2} Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,
{107:3} Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.
{107:4} Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;
{107:5} Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;
{107:6} Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
{107:7} I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
{107:8} Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
{107:9} Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.
{107:10} Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvoždje;
{107:11} Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.
{107:12} On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.
{107:13} Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
{107:14} Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
{107:15} Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
{107:16} Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.
{107:17} Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.
{107:18} Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dodjoše do vrata smrtnih.
{107:19} Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
{107:20} Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.
{107:21} Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
{107:22} I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!
{107:23} Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,
{107:24} Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.
{107:25} Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,
{107:26} Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;
{107:27} Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
{107:28} Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.
{107:29} On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.
{107:30} Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.
{107:31} Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
{107:32} Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!
{107:33} On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,
{107:34} Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.
{107:35} On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,
{107:36} I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;
{107:37} Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.
{107:38} Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.
{107:39} Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.
{107:40} On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.
{107:41} On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.
{107:42} Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.
{107:43} Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.
{108:1} Gotovo je srce moje, Bože; pevaću i hvaliću zajedno sa slavom svojom.
{108:2} Preni se psaltire i gusle, ustaću rano.
{108:3} Slaviću Tebe, Gospode, po narodima, pojaću Tebi po plemenima.
{108:4} Jer je svrh nebesa milost Tvoja i do oblaka istina Tvoja.
{108:5} Uzvisi se više nebesa, Bože, i po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
{108:6} Da bi se izbavili mili Tvoji, pomozi desnicom svojom, i usliši me.
{108:7} Bog reče u svetinji svojoj: "Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.
{108:8} Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj.
{108:9} Moav je čaša iz koje se umivam, Edomu ću pružiti obuću svoju; nad zemljom filistejskom popevaću."
{108:10} Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?
{108:11} Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskama našim?
{108:12} Daj nam pomoć u teskobi, odbrana je čovečija uzalud.
{108:13} Bogom smo jaki; On gazi neprijatelje naše.
{109:1} Bože, slavo moja, nemoj ćutati,
{109:2} Jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim.
{109:3} Rečima zlobnim sa svih strana gone me, i oružaju se na me nizašta.
{109:4} Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
{109:5} Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
{109:6} Postavi nad njim starešinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
{109:7} Kad se stane suditi, neka izadje kriv, i molitva njegova neka bude greh.
{109:8} Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
{109:9} Deca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
{109:10} Deca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hleba izvan svojih pustolina.
{109:11} Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tudjini muku njegovu.
{109:12} Nek se ne nadje niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
{109:13} Nasledje njegovo nek se zatre, u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.
{109:14} Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda, i greh matere njegove nek se ne izbriše.
{109:15} Neka budu svagda pred Gospodom, i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;
{109:16} Zato što se nije sećao činiti milost, nego je gonio čoveka ništeg i ubogog, i tužnom u srcu tražio smrt.
{109:17} Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
{109:18} Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek udje u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
{109:19} Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači, i kao pojas, kojim se svagda paše.
{109:20} Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
{109:21} A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.
{109:22} Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
{109:23} Nestaje me kao sena, kad se odmiče; teraju me kao skakavce.
{109:24} Kolena moja iznemogoše od posta, i telo moje omrša.
{109:25} Postadoh podsmeh njima; videći me mašu glavom svojom.
{109:26} Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
{109:27} Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka, i Ti, Gospode, da si ovo učinio.
{109:28} Oni kunu, a Ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se Tvoj obraduje.
{109:29} Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
{109:30} Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim, i usred mnogih slaviću Ga,
{109:31} Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onih koji osudjuju dušu njegovu.
{110:1} Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim.
{110:2} Skiptar sile daje ti Gospod sa Siona: vladaj sred neprijatelja svojih.
{110:3} U dan rata Tvog narod je Tvoj gotov u svetoj krasoti. Kao rosa zori iz utrobe, takva je u Tebe mladost Tvoja.
{110:4} Gospod se zakleo, i neće se pokajati: ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom.
{110:5} Gospod je tebi s desne strane. Pobiće u dan gneva svog careve;
{110:6} Sudiće narodima, napuniće zemlju trupova; satrće glavu na zemlji širokoj.
{110:7} Iz potoka će na putu piti, i zato će podignuti glavu.
{111:1} Hvalim Te, Gospode, od svega srca na veću pravedničkom i na saboru.
{111:2} Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube.
{111:3} Delo je Njegovo slava i krasota, i pravda Njegova traje doveka.
{111:4} Čudesa je svoja učinio da se ne zaborave; dobar je i milostiv Gospod.
{111:5} Hranu daje onima koji Ga se boje, pamti uvek zavet svoj.
{111:6} Silu dela svojih javio je narodu svom davši im nasledstvo naroda.
{111:7} Dela su ruku Njegovih istina i pravda; verne su sve zapovesti Njegove;
{111:8} Tvrde su za va vek veka, osnovane na istini i pravdi.
{111:9} Izbavljenje posla narodu svom; postavi zavavek zavet svoj. Ime je Njegovo sveto, i valja Mu se klanjati.
{111:10} Početak je mudrosti strah Gospodnji; dobra su razuma svi koji ih tvore. Hvala Njegova traje doveka.
{112:1} Blago čoveku koji se boji Gospoda, kome su veoma omilele zapovesti Njegove.
{112:2} Silno će biti na zemlji seme njegovo, rod pravednički biće blagosloven.
{112:3} Obilje je i bogatstvo u domu njegovom, i pravda njegova traje doveka.
{112:4} U tami sjaje videlo pravednicima od dobrog, milostivog i pravednog.
{112:5} Blago onome koji je milostiv i daje u zajam! On će dati tvrdju rečima svojim na sudu.
{112:6} Jer neće posrnuti doveka, pravednik će se spominjati uvek.
{112:7} Ne boji se zlog glasa; srce je njegovo stalno, uzda se u Gospoda.
{112:8} Utvrdjeno je srce njegovo, neće se pobojati, i videće kako padaju neprijatelji njegovi.
{112:9} Prosipa, daje ubogima; pravda njegova traje doveka, rog se njegov uzvišuje u slavi.
{112:10} Bezbožnik vidi, i jedi se, škrguće zubima svojim, i sahne. Želja će bezbožnicima propasti.
{113:1} Hvalite, sluge Gospodnje, hvalite ime Gospodnje,
{113:2} Da bude ime Gospodnje blagosloveno odsad i doveka.
{113:3} Od istoka sunčanog do zapada da se slavi ime Gospodnje.
{113:4} Uzvišen je nad svima narodima Gospod; svrh nebesa je slava Njegova.
{113:5} Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sedi na visini;
{113:6} Koji se sagiba da vidi šta je na nebesima i na zemlji;
{113:7} Koji iz praha podiže ubogoga, i iz kala uzvišuje ništega;
{113:8} I posadjuje ga s knezovima, s knezovima u narodu njegovom;
{113:9} Od nerotkinje naseljava kuću, učinivši je radosnom majkom sinovima. Aliluja!
{114:1} Kad izadje Izrailj iz Misira, dom Jakovljev iz naroda tudjeg,
{114:2} Judeja postade svetinja Božija, Izrailj oblast Njegova.
{114:3} More vide i pobeže; Jordan se obrati natrag.
{114:4} Gore skakaše kao ovnovi, brdašca kao jaganjci.
{114:5} Šta ti bi, more, te pobeže i tebi, Jordane, te se obrati natrag?
{114:6} Gore, što skačete kao ovnovi, i brdašca, kao jaganjci?
{114:7} Pred licem Gospodnjim drhći, zemljo, pred licem Boga Jakovljevog.
{114:8} Koji pretvara kamen u jezero vodeno, granit u izvor vodeni.
{115:1} Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu svom daj slavu, po milosti svojoj, po istini svojoj.
{115:2} Zašto da govore narodi: Gde li je Bog njihov?
{115:3} Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće.
{115:4} Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih.
{115:5} Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide;
{115:6} Uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu;
{115:7} Ruke imaju, a ne hvataju; noge imaju, a ne hode, i ne puštaju glas iz grla svog.
{115:8} Takvi su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
{115:9} Dome Izrailjev, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
{115:10} Dome Aronov, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
{115:11} Koji se bojite Gospoda, uzdajte se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
{115:12} Gospod nas se opominje, blagosilja nas, blagosilja dom Izrailjev, blagosilja dom Aronov;
{115:13} Blagosilja one koji se boje Gospoda, male i velike.
{115:14} Da vam Gospod umnoži blagoslove, vama i sinovima vašim!
{115:15} Gospod da vas blagoslovi, Tvorac neba i zemlje!
{115:16} Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovečijim.
{115:17} Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji sidju onamo gde se ćuti.
{115:18} Nego ćemo mi blagosiljati Gospoda odsad i doveka. Aliluja!
{116:1} Milo mi je što Gospod usliši molitveni glas moj;
{116:2} Što prignu k meni uho svoje; i zato ću Ga u sve dane svoje prizivati.
{116:3} Opkoliše me bolesti smrtne, i jadi pakleni zadesiše me, naidjoh na tugu i muku;
{116:4} Ali prizvah ime Gospodnje: Gospode! Izbavi dušu moju!
{116:5} Dobar je Gospod i pravedan, i Bog je naš milostiv;
{116:6} Čuva proste Gospod; bejah u nevolji, i pomože mi.
{116:7} Vrati se dušo moja, u mir svoj! Jer je Gospod dobrotvor tvoj!
{116:8} Ti si izbavio dušu moju od smrti, oko moje od suza, nogu moju od spoticanja.
{116:9} Hodiću pred licem Gospodnjim po zemlji živih.
{116:10} Verovah kad govorih: U ljutoj sam nevolji.
{116:11} Rekoh u smetnji svojoj: Svaki je čovek laža.
{116:12} Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio?
{116:13} Uzeću čašu spasenja, i prizvaću ime Gospodnje.
{116:14} Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svim narodom Njegovim.
{116:15} Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovih.
{116:16} O Gospode! Ja sam sluga Tvoj, ja sam sluga Tvoj, sin sluškinje Tvoje; raskovao si s mene okove moje.
{116:17} Žrtvu za hvalu prineću Tebi, i ime Gospodnje prizvaću.
{116:18} Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svim narodom Njegovim,
{116:19} U dvoru doma Gospodnjeg, usred tebe, Jerusalime. Aliluja!
{117:1} Hvalite Gospoda svi narodi, slavite Ga sva plemena;
{117:2} Jer je velika milost Njegova k nama, i istina Gospodnja traje doveka. Aliluja!
{118:1} Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
{118:2} Neka reče Izrailj da je doveka milost Njegova;
{118:3} Neka reče dom Aronov da je doveka milost Njegova;
{118:4} Neka kažu svi koji se boje Gospoda da je doveka milost Njegova.
{118:5} Iz teskobe povikah ka Gospodu i usliši me, izvede me na prostrano mesto Gospod.
{118:6} Gospod je sa mnom, ne bojim se; šta će mi učiniti čovek?
{118:7} Gospod mi je pomoćnik: slobodno ću gledati u neprijatelje svoje.
{118:8} Bolje je uzdati se u Gospoda nego li se oslanjati na čoveka;
{118:9} Bolje je uzdati se u Gospoda negoli se oslanjati na knezove.
{118:10} Svi me narodi opkoliše; ali ih u ime Gospodnje razbih.
{118:11} Optekoše, opkoliše me; ali ih u ime Gospodnje razbih.
{118:12} Opkoliše me kao pčele saće, i ugasiše se kao oganj u trnju: u ime ih Gospodnje razbih.
{118:13} Otisnuo si me da padnem, ali me Gospod prihvati.
{118:14} Gospod je hvala moja i pesma; On mi posta Spasitelj.
{118:15} Glas radosti i spasenja čuje se u kolibama pravedničkim: "Desnica Gospodnja daje silu;
{118:16} Desnica Gospodnja uzvišuje, desnica Gospodnja daje silu."
{118:17} Neću umreti, nego ću živ biti, i kazivati dela Gospodnja.
{118:18} Karajući pokara me Gospod; ali me smrti ne dade.
{118:19} Otvorite mi vrata od pravde, ući ću na njih, slaviću Gospoda.
{118:20} "Evo vrata Gospodnja, na koja ulaze pravednici!"
{118:21} Hvalim Te, što si me uslišio, i postao mi Spasitelj.
{118:22} Kamen koji odbaciše zidari, posta glava od ugla.
{118:23} To bi od Gospoda i divno je u našim očima.
{118:24} Evo dan, koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u nj!
{118:25} O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bude u napredak!
{118:26} Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjeg.
{118:27} Gospod je Bog krepak, i On nas obasja; žrtvu prazničnu, vezanu vrpcama, vodite k rogovima žrtveniku.
{118:28} Ti si Bog moj, Tebe hvalim, Bože moj, Tebe uzvišujem.
{118:29} Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je milost Njegova doveka.
{119:1} Blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem.
{119:2} Blago onima koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traže Ga;
{119:3} Koji ne čine bezakonja, hode putevima Njegovim!
{119:4} Ti si dao zapovesti svoje, da se čuvaju dobro.
{119:5} Kad bi putevi moji bili upravljeni da čuvam naredbe Tvoje!
{119:6} Onda se ne bih postideo, pazeći na zapovesti Tvoje;
{119:7} Hvalio bih Te s pravim srcem, učeći se pravednim zakonima Tvojim.
{119:8} Čuvaću naredbe Tvoje, nemoj me ostaviti sasvim.
{119:9} Kako će mladić očistiti put svoj? Vladajući se po Tvojim rečima.
{119:10} Svim srcem svojim tražim Tebe, ne daj mi da zadjem od zapovesti Tvojih.
{119:11} U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju, da Ti ne grešim.
{119:12} Blagosloven si, Gospode! Nauči me naredbama svojim.
{119:13} Ustima svojim javljam sve sudove usta Tvojih.
{119:14} Na putu otkrivenja Tvojih radujem se kao za veliko bogatstvo.
{119:15} O zapovestima Tvojim razmišljam, i pazim na puteve Tvoje.
{119:16} Naredbama Tvojim tešim se, ne zaboravljam reči Tvoje.
{119:17} Učini milost sluzi svom, da bih živeo i čuvao reč Tvoju.
{119:18} Otvori oči moje, da bih video čudesa zakona Tvog;
{119:19} Gost sam na zemlji, nemoj sakriti od mene zapovesti svoje.
{119:20} Iznemože duša moja želeći bez prestanka poznati sudove Tvoje.
{119:21} Ti si strašan prokletim oholicama, koje zastranjuju od zapovesti Tvojih.
{119:22} Odvrati od mene rug i sramotu, jer čuvam otkrivenja Tvoja.
{119:23} Sede knezovi i dogovaraju se na mene; a sluga Tvoj razmišlja o naredbama Tvojim.
{119:24} Otkrivenja su Tvoja uteha moja, savetnici moji.
{119:25} Duša moja leži u prahu; oživi me po reči svojoj.
{119:26} Kazujem puteve svoje, i čuješ me; nauči me naredbama svojim.
{119:27} Urazumi me o putu zapovesti svojih, i razmišljaću o čudesima Tvojim.
{119:28} Suze proliva duša moja od tuge, okrepi me po reči svojoj.
{119:29} Put lažni ukloni od mene i zakon svoj daruj mi.
{119:30} Put istini izbrah, zakone Tvoje tražim.
{119:31} Prionuh za otkrivenja Tvoja, Gospode; nemoj me osramotiti.
{119:32} Putem zapovesti Tvojih trčim, jer si raširio srce moje.
{119:33} Pokaži mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga se držim do kraja.
{119:34} Urazumi me, i držaću se zakona Tvog, i čuvati ga svim srcem.
{119:35} Postavi me na stazu zapovesti svojih, jer mi je ona omilela.
{119:36} Privij srce moje k otkrivenjima svojim, a ne k lakomstvu.
{119:37} Odvrati oči moje da ne gledaju ništavila, putem svojim oživi me.
{119:38} Ispuni sluzi svom reč svoju da Te se boji.
{119:39} Ukloni rug moj, kog se plašim; jer su sudovi Tvoji blagi.
{119:40} Mile su mi zapovesti Tvoje, pravdom svojom oživi me.
{119:41} Neka dodje na me milost Tvoja, Gospode, pomoć Tvoja po reči Tvojoj.
{119:42} I ja ću odgovoriti onome koji me ruži; jer se uzdam u reč Tvoju.
{119:43} Nemoj uzeti nikad od usta mojih reči istine, jer čekam sudove Tvoje.
{119:44} I čuvaću zakon Tvoj svagda, doveka i bez prestanka.
{119:45} Hodiću slobodno, jer tražim zapovesti Tvoje.
{119:46} Govoriću o otkrivenjima Tvojim pred carevima, i neću se stideti.
{119:47} Tešiću se zapovestima Tvojim, koje ljubim.
{119:48} Ruke svoje pružam k zapovestima Tvojim, koje ljubim, i razmišljam o naredbama Tvojim.
{119:49} Opomeni se reči svoje k sluzi svom, na koju si mi zapovedio da se oslanjam.
{119:50} U nevolji mojoj teši me što me reč Tvoja oživljava.
{119:51} Oholi mi se rugaju veoma; ali ja ne odstupam od zakona Tvog.
{119:52} Pamtim sudove Tvoje od iskona, Gospode, i tešim se.
{119:53} Gnev me obuzima na bezbožnike, koji ostavljaju zakon Tvoj.
{119:54} Naredbe su Tvoje pesma moja u putničkom stanu mom.
{119:55} Noću pominjem ime Tvoje, Gospode, i čuvam zakon Tvoj.
{119:56} To je moje, da čuvam zapovesti Tvoje.
{119:57} Deo moj Ti si, Gospode; naumio sam čuvati reči Tvoje.
{119:58} Molim Ti se iz svega srca, smiluj se na me po reči svojoj.
{119:59} Razmatram puteve svoje, i obraćam noge svoje k otkrivenjima Tvojim.
{119:60} Hitim, i ne zatežem se čuvati zapovesti Tvoje.
{119:61} Mreže bezbožničke opkoliše me, ali zakon Tvoj ne zaboravljam.
{119:62} U po noći ustajem da Te slavim za pravedne sudove Tvoje.
{119:63} U zajednici sam sa svima koji se Tebe boje i koji čuvaju zapovesti Tvoje.
{119:64} Dobrote je Tvoje, Gospode, puna sva zemlja; naredbama svojim nauči me.
{119:65} Učinio si dobro sluzi svom, Gospode, po reči svojoj.
{119:66} Dobroj misli i znanju nauči me, jer zapovestima Tvojim verujem.
{119:67} Pre stradanja svog lutah, a sad čuvam reč Tvoju.
{119:68} Ti si dobar, i dobro činiš; nauči me naredbama svojim.
{119:69} Oholi pletu na mene laž, ali se ja svim srcem držim zapovesti Tvojih.
{119:70} Zadriglo je srce njihovo kao salo, a ja se tešim zakonom Tvojim.
{119:71} Dobro mi je što stradam, da se naučim naredbama Tvojim.
{119:72} Miliji mi je zakon usta Tvojih nego hiljade zlata i srebra.
{119:73} Ruke Tvoje stvorile su me i načinile me; urazumi me, i naučiću se zapovestima Tvojim.
{119:74} Koji se Tebe boje, videće me, i radovaće se što se uzdam u Tvoju reč.
{119:75} Znam da su sudovi Tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi me karaš.
{119:76} Neka bude dobrota Tvoja uteha moja, kao što si rekao sluzi svom.
{119:77} Neka dodje k meni milosrdje Tvoje, i oživim; jer je zakon Tvoj uteha moja.
{119:78} Nek se postide oholi; jer me bez krivice oboriše. Ja razmišljam o zapovestima Tvojim.
{119:79} Nek se obrate k meni koji se Tebe boje, i koji znaju otkrivenja Tvoja.
{119:80} Srce moje neka bude savršeno u naredbama Tvojim, da se ne postidim.
{119:81} Čezne duša moja za spasenjem Tvojim, reč Tvoju čekam.
{119:82} Čeznu oči moje za rečju Tvojom; govorim: Kad ćeš me utešiti?
{119:83} Postadoh kao meh u dimu, ali Tvojih naredaba ne zaboravih.
{119:84} Koliko će biti dana sluge Tvog? Kad ćeš suditi onima koji me gone?
{119:85} Oholi iskopaše mi jamu nasuprot zakonu Tvom.
{119:86} Sve su zapovesti Tvoje istina; bez krivice me gone, pomozi mi.
{119:87} Umalo me ne ubiše na zemlji, ali ja ne ostavljam zapovesti Tvoje.
{119:88} Po milosti svojoj oživi me, i čuvaću otkrivenja usta Tvojih.
{119:89} Doveka je, Gospode, reč Tvoja utvrdjena na nebesima,
{119:90} Od kolena do kolena istina Tvoja; Ti si postavio zemlju, i stoji.
{119:91} Po Tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve služi Tebi.
{119:92} Da nije zakon Tvoj bio uteha moja, poginuo bih u nevolji svojoj.
{119:93} Zapovesti Tvoje neću zaboraviti doveka, jer me njima oživljavaš.
{119:94} Ja sam Tvoj, pomozi mi, jer tražim zapovesti Tvoje.
{119:95} Bezbožnici gledaju da me ubiju; a ja razmišljam o Tvojim otkrivenjima.
{119:96} Svemu savršenom videh kraj; ali je zapovest Tvoja veoma široka.
{119:97} Kako ljubim zakon tvoj! Sav dan mislim o njemu.
{119:98} Zapovest Tvoja čini me mudrijeg od neprijatelja mojih; jer je sa mnom uvek.
{119:99} Razumniji postah od svih učitelja svojih; jer razmišljam o Tvojim otkrivenjima.
{119:100} Mudriji sam od staraca; jer zapovesti Tvoje čuvam.
{119:101} Od svakog zlog puta zaustavljam noge svoje, da bih čuvao reč Tvoju.
{119:102} Od naredaba Tvojih ne odstupam; jer si me Ti naučio.
{119:103} Kako su slatke jeziku mom reči Tvoje, sladje od meda ustima mojim!
{119:104} Od zapovesti Tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.
{119:105} Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.
{119:106} Zakleh se da ću čuvati naredbe pravde Tvoje, i izvršiću.
{119:107} Poništen sam veoma, Gospode, oživi me po reči svojoj.
{119:108} Neka Ti bude ugodna, Gospode, dobrovoljna žrtva usta mojih, i sudovima svojim nauči me.
{119:109} Duša je moja u ruci mojoj neprestano u nevolji; ali zakon Tvoj ne zaboravljam.
{119:110} Bezbožnici su mi metnuli zamku; ali od zapovesti Tvojih ne zastranih.
{119:111} Prisvojih otkrivenja Tvoja zavavek; jer su radost srcu mom.
{119:112} Privoleo sam srce svoje da tvori naredbe Tvoje navek, do kraja.
{119:113} Koji prestupaju zakon, ja na njih mrzim, a zakon Tvoj ljubim.
{119:114} Ti si zaklon moj i štit moj; reč Tvoju čekam.
{119:115} Idite od mene, bezakonici! I čuvaću zapovesti Boga svog.
{119:116} Ukrepi me po reči svojoj i biću živ, i nemoj me osramotiti u nadanju mom.
{119:117} Utvrdi me, i spašću se, i razmišljaću o naredbama Tvojim bez prestanka.
{119:118} Obaraš sve koji odstupaju od naredaba Tvojih; jer su pomisli njihove laž.
{119:119} Kao gar bacaš sve bezbožnike na zemlji; toga radi omileše mi otkrivenja Tvoja.
{119:120} Drhće od straha Tvog telo moje, i sudova Tvojih bojim se.
{119:121} Činim sud i pravdu, ne daj me onima koji me gone.
{119:122} Odbrani slugu svog na dobro Njegovo, da mi ne čine sile oholi.
{119:123} Oči moje čeznu za spasenjem Tvojim i za rečju pravde Tvoje.
{119:124} Učini sluzi svom po milosti svojoj, i naredbama svojim nauči me.
{119:125} Ja sam sluga Tvoj; urazumi me, i poznaću otkrivenja Tvoja.
{119:126} Vreme je da Gospod radi; oboriše zakon Tvoj.
{119:127} Toga radi ljubim zapovesti Tvoje većma nego zlato i drago kamenje.
{119:128} Toga radi zapovesti Tvoje držim da su verne, na svaki put lažni mrzim.
{119:129} Divna su otkrivenja Tvoja; zato ih čuva duša moja.
{119:130} Reči Tvoje kad se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.
{119:131} Otvaram usta svoja da odahnem, jer sam žedan zapovesti Tvojih.
{119:132} Pogledaj na me i smiluj se na me, kao što radiš s onima koji ljube ime Tvoje.
{119:133} Utvrdi stope moje u reči svojoj, i ne daj nikakvom bezakonju da ovlada mnom.
{119:134} Izbavi me od nasilja ljudskog, i čuvaću zapovesti Tvoje.
{119:135} Svetlošću lica svog obasjaj slugu svog, i nauči me naredbama svojim.
{119:136} Oči moje liju potoke, zato što ne čuvaju zakon Tvoj.
{119:137} Pravedan si, Gospode, i pravi su sudovi Tvoji.
{119:138} Javio si pravdu u otkrivenjima svojim, i istinu celu.
{119:139} Revnost moja jede me, zato što moji neprijatelji zaboraviše reči Tvoje.
{119:140} Reč je Tvoja veoma čista, i sluga je Tvoj veoma ljubi.
{119:141} Ja sam malen i poništen, ali zapovesti Tvoje ne zaboravljam.
{119:142} Pravda je Tvoja pravda večna, i zakon Tvoj istina.
{119:143} Tuga i nevolja nadje me, zapovesti su Tvoje uteha moja.
{119:144} Večna je pravda u otkrivenjima Tvojim; urazumi me, i biću živ.
{119:145} Vičem iz svega srca: Usliši me, Gospode; sačuvaću naredbe Tvoje.
{119:146} Prizivam Te, pomozi mi; držaću se otkrivenja Tvojih.
{119:147} Pretečem svanuće, i vičem; reč Tvoju čekam.
{119:148} Preteču oči moje jutarnju stražu, da bih razmišljao o reči Tvojoj.
{119:149} Čuj glas moj po milosti svojoj, Gospode; po sudu svom oživi me.
{119:150} Prikučuju se koji ljube bezakonje; udaljili su se od zakona Tvog.
{119:151} Ti si blizu, Gospode, i sve su zapovesti Tvoje istina.
{119:152} Odavna znam za otkrivenja Tvoja, da si ih postavio zavavek.
{119:153} Pogledaj nevolju moju, i izbavi me, jer ne zaboravljam zakon Tvoj.
{119:154} Primi se stvari moje, i odbrani me; po reči svojoj oživi me.
{119:155} Daleko je od bezbožnika spasenje, jer se ne drže naredaba Tvojih.
{119:156} Milosrdje je Tvoje, Gospode, veliko; po pravom sudu svom oživi me.
{119:157} Mnogo je protivnika mojih i neprijatelja mojih; ali ja ne odstupam od otkrivenja Tvojih.
{119:158} Vidim odmetnike, i mrsko mi je; jer ne čuvaju reči Tvoje.
{119:159} Gledaj, kako ljubim zapovesti Tvoje, Gospode, po milosti svojoj oživi me.
{119:160} Osnova je reči Tvoje istina, i večan je svaki sud pravde Tvoje.
{119:161} Knezovi me gone nizašta, ali se srce moje boji reči Tvoje.
{119:162} Radujem se reči Tvojoj kao onaj koji zadobije velik plen.
{119:163} Mrzim na laž i gadim se na nju, ljubim zakon Tvoj.
{119:164} Sedam puta na dan hvalim Te za sudove pravde Tvoje.
{119:165} Velik mir imaju oni koji ljube zakon Tvoj, i u njih nema spoticanja.
{119:166} Čekam spasenje Tvoje, Gospode, i zapovesti Tvoje izvršujem.
{119:167} Duša moja čuva otkrivenja Tvoja, i ja ih ljubim veoma.
{119:168} Čuvam zapovesti Tvoje i otkrivenja; jer su svi putevi moji pred Tobom.
{119:169} Neka izadje tužnjava moja preda Te, Gospode! Po reči svojoj urazumi me.
{119:170} Neka dodje moljenje moje preda Te! Po reči svojoj izbavi me.
{119:171} Usta će moja pevati hvalu, kad me naučiš naredbama svojim.
{119:172} Jezik će moj kazivati reč Tvoju, jer su sve zapovesti Tvoje pravedne.
{119:173} Neka mi bude ruka Tvoja u pomoći; jer mi omileše zapovesti Tvoje;
{119:174} Žedan sam spasenja Tvog, Gospode, i zakon je Tvoj uteha moja.
{119:175} Neka živi duša moja i Tebe hvali, i sudovi Tvoji neka mi pomognu.
{119:176} Zadjoh kao ovca izgubljena: traži slugu svog; jer zapovesti Tvoje ne zaboravih.
{120:1} Ka Gospodu zavikah u nevolji svojoj, i usliši me.
{120:2} Gospode! Izbavi dušu moju od usta lažljivih i od jezika lukavog.
{120:3} Šta će Ti dati i šta će Ti prineti jezik lukavi?
{120:4} On je kao oštre strele u jakoga, kao ugljevlje smrekovo.
{120:5} Teško meni kad sam tudjin kod Meseha, živim kod šatora kidarskih.
{120:6} Dugo je živela duša moja s onima koji mrze na mir.
{120:7} Ja sam miran; ali kad stanem govoriti u njih je rat.
{121:1} Podižem oči svoje ka gorama; odakle mi dolazi pomoć?
{121:2} Pomoć je meni od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju.
{121:3} Neće dati da popuzne noga tvoja; ne dremlje čuvar tvoj.
{121:4} Gle, ne dremlje i ne spava čuvar Izrailjev.
{121:5} Gospod je čuvar tvoj, Gospod je sen tvoj, On ti je s desne strane.
{121:6} Danju te neće sunce ubiti ni mesec noću.
{121:7} Gospod će te sačuvati od svakog zla, sačuvaće dušu tvoju Gospod.
{121:8} Gospod će čuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, odsad i doveka.
{122:1} Obradovah se kad mi rekoše: Hajdemo u dom Gospodnji!
{122:2} Evo, stoje noge naše na vratima tvojim, Jerusalime!
{122:3} Jerusalim je izidan, kao grad sliven u jednu zgradu.
{122:4} Onamo idu plemena, plemena Gospodnja, po naredbi Izrailjevoj da slave ime Gospodnje.
{122:5} Onde stoje prestoli sudski, prestoli doma Davidovog.
{122:6} Ištite mira Jerusalimu; neka bude dobro onima koji ljube Tebe!
{122:7} Neka bude mir oko zidova tvojih, i čestitost u dvorima tvojim!
{122:8} Radi braće svoje, i prijatelja svojih govorim: Mir ti!
{122:9} Radi doma Gospoda Boga našeg želim ti dobro.
{123:1} K Tebi podižem oči svoje, koji živiš na nebesima!
{123:2} Kao što su oči slugama uprte u ruku gospodara njihovih, kao oči sluškinjine u ruku gospodje njene, tako su oči naše u Gospoda Boga našeg, dok se smiluje na nas.
{123:3} Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas, jer smo se dovoljno nasitili sramote;
{123:4} Dovoljno se nasitila duša naša ruga od ponositih, i sramote od oholih.
{124:1} Da nije bio Gospod s nama, neka reče Izrailj,
{124:2} Da nije bio Gospod s nama, kad ljudi ustaše na nas,
{124:3} Žive bi nas proždrli, kad se raspali gnev njihov na nas;
{124:4} Potopila bi nas voda, reka bi pokrila dušu našu;
{124:5} Pokrila bi dušu našu silna voda.
{124:6} Blagosloven Gospod, koji nas ne dade zubima njihovim da nas rastržu!
{124:7} Duša se naša izbavi kao ptica iz zamke lovačke; zamka se raskide, i mi se izbavismo.
{124:8} Pomoć je naša u imenu Gospodnjem, koji je stvorio nebo i zemlju.
{125:1} Ko se uzda u Gospoda, on je kao gora Sion, ne pomeša se, ostaje doveka.
{125:2} Oko Jerusalima su gore, i Gospod je oko naroda svog odsad i doveka.
{125:3} Jer neće ostati skiptar bezbožnički nad delom pravedničkim, da ne bi pravednici pružili ruke svoje na bezakonje.
{125:4} Učini, Gospode, dobro dobrima i onima koji su prava srca.
{125:5} A koji svrću na krive pute, oteraće Gospod s onima koji čine bezakonje. Mir Izrailju!
{126:1} Kad vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo kao u snu.
{126:2} Tada usta naša behu puna radosti, i jezik naš pevanja. Tada govorahu po narodima: Veliko delo čini Gospod na njima.
{126:3} Veliko delo čini Gospod na nama; razveselismo se.
{126:4} Vraćaj, Gospode, roblje naše, kao potoke na sasušenu zemlju.
{126:5} Koji su sa suzama sejali, neka žanju s pevanjem.
{126:6} Ide i plače koji nosi seme da seje; poći će s pesmom noseći snopove svoje.
{127:1} Ako Gospod neće graditi dom, uzalud se muče koji ga grade; ako neće Gospod čuvati grad, uzalud ne spava stražar.
{127:2} Uzalud ranite, kasno ležete, jedete hleb umorni; milom svom On daje san.
{127:3} Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od Njega.
{127:4} Šta su strele u ruci jakome, to su sinovi mladi.
{127:5} Blago čoveku koji je njima napunio tul svoj! Neće se osramotiti kad se stanu razgovarati s neprijateljima na vratima.
{128:1} Blago svakome, koji se boji Gospoda, koji hodi putevima Njegovim!
{128:2} Jer će jesti od trudova ruku svojih. Blago tebi, i dobro ti je.
{128:3} Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvog; sinovi tvoji kao grane maslinove oko stola tvog.
{128:4} Gle, tako će biti blagosloven čovek koji se boji Gospoda.
{128:5} Blagosloviće te Gospod sa Siona, i gledaćeš dobro jerusalimsko u sve dane života svog;
{128:6} Videćeš sinove u sinova svojih. Mir Izrailju!
{129:1} Mnogo mi dosadjivaše od mladosti moje neka reče Izrailj,
{129:2} Mnogo mi dosadjivaše od mladosti moje, ali me ne svladaše.
{129:3} Na ledjima mojim oraše orači, i vodiše duge brazde svoje.
{129:4} Gospod je pravedan; iseče konopce bezbožničke.
{129:5} Postideće se, odbiće se svi koji nenavide Sion.
{129:6} Biće kao trava na krovovima, koja se sasušuje pre nego se počupa,
{129:7} Od koje neće žetelac napuniti ruke svoje, niti naručja svoja vezilac;
{129:8} I koji prolaze neće reći: "Blagoslov Gospodnji na vama! Blagosiljamo vas imenom Gospodnjim."
{130:1} Iz dubine vičem k Tebi, Gospode!
{130:2} Gospode! Čuj glas moj. Neka paze uši Tvoje na glas moljenja mog.
{130:3} Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode, Gospode, ko će ostati?
{130:4} Ali je u Tebe praštanje, da bi Te se bojali.
{130:5} Čekam Gospoda; čeka duša moja; uzdam se u reč Njegovu.
{130:6} Duša moja čeka Gospoda većma nego straže jutarnje, koje straže jutrom.
{130:7} Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup.
{130:8} I On će otkupiti Izrailja od svih bezakonja Njegovih.
{131:1} Gospode! Ne nadima se srce moje, niti se uznose oči moje; niti idem na veliko, ni na ono što je više od mene.
{131:2} Smeran sam i krotak dušom svojom, kao dete kraj matere; kao dete duša je moja u meni.
{131:3} Nek se uzda Izrailj u Gospoda odsad i doveka.
{132:1} Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,
{132:2} Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:
{132:3} "Neću ući u šator doma svog, niti ću leći na postelju odra svog;
{132:4} Neću dati sna očima svojim, ni vedjama svojim drema;
{132:5} Dok ne nadjem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."
{132:6} Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadjosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.
{132:7} Udjimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.
{132:8} Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje.
{132:9} Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.
{132:10} Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.
{132:11} Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.
{132:12} Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.
{132:13} Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.
{132:14} Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.
{132:15} Hranu ću njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiću hleba.
{132:16} Sveštenike ću njegove obući u spasenje, i sveti će se njegovi radovati.
{132:17} Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću videlo pomazaniku svom.
{132:18} Neprijatelje ću njegove obući u sramotu; a na njemu će cvetati venac njegov.
{133:1} Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno!
{133:2} Kao dobro ulje na glavi, koje se stače na bradu, bradu Aronovu, koje se stače na skut od haljine njegove;
{133:3} Kao rosa na Ermonu, koja silazi na gore sionske; jer je onde utvrdio Gospod blagoslov i život doveka.
{134:1} Sad blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje, koje stojite u domu Gospodnjem noću.
{134:2} Podignite ruke svoje k svetinji, i blagosiljajte Gospoda.
{134:3} Blagosloviće te sa Siona Gospod, koji je stvorio nebo i zemlju.
{135:1} Hvalite ime Gospodnje, hvalite, sluge Gospodnje,
{135:2} Koji stojite u domu Gospodnjem; u dvorima doma Boga našeg.
{135:3} Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod; pojte imenu Njegovom, jer je slatko.
{135:4} Jer Jakova izabra sebi Gospod, Izrailja za dostojanje svoje.
{135:5} Jer poznah da je velik Gospod, i Gospod naš svrh svih bogova.
{135:6} Šta god hoće, sve Gospod čini, na nebesima i na zemlji, u morima i u svim bezdanima.
{135:7} Izvodi oblake od kraja zemlje, munje čini usred dažda, izvodi vetar iz staja njegovih.
{135:8} On pobi prvence u Misiru od čoveka do živinčeta.
{135:9} Pokaza znake i čudesa usred tebe, Misire, na Faraonu i na svim slugama njegovim.
{135:10} Pobi narode velike, i izgubi careve jake:
{135:11} Siona, cara amorejskog i Oga, cara vasanskog, i sva carstva hananska;
{135:12} I dade zemlju njihovu u dostojanje, u dostojanje Izrailju, narodu svom.
{135:13} Gospode! Ime je Tvoje večno; Gospode! Spomen je Tvoj od kolena do kolena.
{135:14} Jer će suditi Gospod narodu svom, i na sluge svoje smilovaće se.
{135:15} Idoli su neznabožački srebro i zlato, delo ruku čovečijih;
{135:16} Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide;
{135:17} Uši imaju, a ne čuju; niti ima dihanja u ustima njihovim.
{135:18} Kakvi su oni onakvi su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
{135:19} Dome Izrailjev, blagosiljaj Gospoda; dome Aronov, blagosiljaj Gospoda;
{135:20} Dome Levijev, blagosiljaj Gospoda; koji se bojite Gospoda, blagosiljajte Gospoda.
{135:21} Blagosloven Gospod na Sionu, koji živi u Jerusalimu! Aliluja!
{136:1} Slavite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova;
{136:2} Slavite Boga nad bogovima; jer je doveka milost Njegova.
{136:3} Slavite Gospodara nad gospodarima; jer je doveka milost Njegova;
{136:4} Onog, koji jedan tvori čudesa velika; jer je doveka milost Njegova;
{136:5} Koji je stvorio nebesa premudro; jer je doveka milost Njegova;
{136:6} Utvrdio zemlju na vodi; jer je doveka milost Njegova;
{136:7} Stvorio velika videla; jer je doveka milost Njegova;
{136:8} Sunce, da upravlja danom; jer je doveka milost Njegova;
{136:9} Mesec i zvezde, da upravljaju noću; jer je doveka milost Njegova;
{136:10} Koji pobi Misir u prvencima njegovim; jer je doveka milost Njegova;
{136:11} Izvede iz njega Izrailja; jer je doveka milost Njegova;
{136:12} Rukom krepkom i mišicom podignutom; jer je doveka milost Njegova;
{136:13} Koji razdvoji Crveno More; jer je doveka milost Njegova;
{136:14} I provede Izrailja kroz sred njega; jer je doveka milost Njegova;
{136:15} A Faraona i vojsku njegovu vrže u more crveno; jer je doveka milost Njegova;
{136:16} Prevede narod svoj preko pustinje; jer je doveka milost Njegova;
{136:17} Pobi careve velike; jer je doveka milost Njegova;
{136:18} I izgubi careve znatne; jer je doveka milost Njegova;
{136:19} Siona, cara amorejskog; jer je doveka milost Njegova;
{136:20} I Oga, cara vasanskog; jer je doveka milost Njegova;
{136:21} I dade zemlju njihovu u dostojanje; jer je doveka milost Njegova;
{136:22} U dostojanje Izrailju, sluzi svom; jer je doveka milost Njegova;
{136:23} Koji nas se opomenu u poniženju našem; jer je doveka milost Njegova;
{136:24} I izbavi nas od neprijatelja naših; jer je doveka milost Njegova;
{136:25} Koji daje hranu svakom telu; jer je doveka milost Njegova;
{136:26} Slavite Boga nebeskog; jer je doveka milost Njegova.
{137:1} Na vodama vavilonskim sedjasmo i plakasmo opominjući se Siona.
{137:2} O vrbama sred njega vešasmo harfe svoje.
{137:3} Onde iskahu koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da se veselimo: "Pevajte nam pesmu sionsku."
{137:4} Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudjoj?
{137:5} Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja.
{137:6} Neka prione jezik moj za usta moja, ako tebe ne uspamtim, ako ne uzdržim Jerusalima svrh veselja svog.
{137:7} Napomeni, Gospode, sinovima Edomovim dan jerusalimski, kad govoriše: Raskopajte, raskopajte ga do temelja.
{137:8} Kćeri vavilonska, krvnico, blago onome ko ti plati za delo koje si nama učinila!
{137:9} Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen.
{138:1} Slavim Te, Gospode, od svega srca svog, pred bogovima pevam Tebi.
{138:2} Poklanjam se pred svetom crkvom Tvojom, i slavim ime Tvoje, za dobrotu Tvoju i za istinu Tvoju; jer si po svakom imenu svom podigao reč svoju.
{138:3} U dan, u koji zazvah, Ti si me uslišio, dunuo slobodu u dušu moju.
{138:4} Slaviće Te, Gospode, svi carevi zemaljski, kad čuju reči usta Tvojih;
{138:5} I pevaće puteve Gospodnje, jer je velika slava Gospodnja.
{138:6} Jer je visok Gospod, i vidi niskog, i visokog izdaleka poznaje.
{138:7} Ako podjem u tuzi, Ti ćeš me oživeti; na zloću neprijatelja mojih pružićeš ruku svoju i zakloniće me desnica Tvoja.
{138:8} Gospod će svršiti za mene. Gospode! Milost je Tvoja doveka; dela ruku svojih ne ostavljaj.
{139:1} Gospode! Ti me kušaš i znaš.
{139:2} Ti znaš kad sedam i kad ustanem; Ti znaš pomisli moje izdaleka;
{139:3} Kad hodim i kad se odmaram, Ti si oko mene, i sve puteve moje vidiš.
{139:4} Još nema reči na jeziku mom, a Ti, Gospode, gle, već sve znaš.
{139:5} Sastrag i spred Ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju.
{139:6} Čudno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokučim.
{139:7} Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao?
{139:8} Da izadjem na nebo, Ti si onde. Da sidjem u pakao, onde si.
{139:9} Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora:
{139:10} I onde će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja.
{139:11} Da kažem: Da ako me mrak sakrije; ali je i noć kao videlo oko mene.
{139:12} Ni mrak neće zamračiti od Tebe, i noć je svetla kao dan: mrak je kao videlo.
{139:13} Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje.
{139:14} Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro.
{139:15} Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj.
{139:16} Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.
{139:17} Kako su mi nedokučive pomisli Tvoje, Bože! Kako im je velik broj!
{139:18} Da ih brojim, više ih je nego peska. Kad se probudim, još sam s Tobom.
{139:19} Da hoćeš, Bože, ubiti bezbožnika! Krvopije, idite od mene.
{139:20} Oni govore ružno na Tebe; uzimaju ime Tvoje uzalud neprijatelji Tvoji.
{139:21} Zar da ne mrzim na one, koji na Te mrze, Gospode, i da se ne gadim na one koji ustaju na Tebe?
{139:22} Punom mrzošću mrzim na njih; neprijatelji su mi.
{139:23} Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje.
{139:24} I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put večni.
{140:1} Izbavi me, Gospode, od čoveka zlog, sačuvaj me od nasilnika,
{140:2} Koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat;
{140:3} Oštre jezik svoj kao zmija, jed je aspidin u ustima njihovim.
{140:4} Sačuvaj me, Bože, od ruku bezbožničkih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje.
{140:5} Oholi mi namestiše zamke i prugla, metnuše mi mrežu na put, predju razapeše mi.
{140:6} Rekoh Gospodu: Ti si Bog moj, usliši, Gospode, glas moljenja mog.
{140:7} Gospode, Gospode, krepki Spasitelju moj, zakloni glavu moju u dan ratni!
{140:8} Ne daj, Gospode, bezbožniku šta želi, ne daj mu da dokuči šta je naumio, da se ne uznose.
{140:9} Otrov onih što su oko mene, pogibao usta njihovih neka se obrati na njih.
{140:10} Neka padne na njih živo ugljevlje; neka ih On baci u oganj, u propasti, da ne ustanu.
{140:11} Čovek jezičan neće se utvrditi na zemlji, nepravednog će zloća uvaliti u pogibao.
{140:12} Znam da će Gospod pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima.
{140:13} Da! Pravedni će slaviti ime Tvoje, pravi će ostati pred licem Tvojim.
{141:1} Gospode, vičem k Tebi, pohitaj k meni, čuj glas moljenja mog, kad vičem k Tebi.
{141:2} Nek izadje molitva moja kao kad pred lice Tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos, večernji.
{141:3} Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog, čuvaj vrata usta mojih.
{141:4} Ne daj srcu mom da zastrani na zle pomisli, da čini dela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihove.
{141:5} Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neće odbaciti, ako će i više; nego je molitva moja protiv zloće njihove.
{141:6} Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove, i čuše reči moje kako su blage.
{141:7} Kao kad ko seče i teše, tako se razleteše kosti naše do čeljusti paklenih.
{141:8} Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oči moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti dušu moju.
{141:9} Sačuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onih, koji čine bezakonje.
{141:10} Pašće u mreže svoje bezbožnici, a ja ću jedan proći.
{142:1} Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim.
{142:2} Izlivam pred Njim moljenje svoje, tugu svoju pred Njim kazujem,
{142:3} Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku.
{142:4} Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utočišta, niko ne mari za dušu moju.
{142:5} Vičem k Tebi, Gospode; velim: Ti si utočište moje, deo moj na zemlji živih.
{142:6} Čuj tužnjavu moju; jer se mučim veoma. Izbavi me od onih koji me gone, jer su jači od mene.
{142:7} Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime Tvoje. Oko mene će se skupiti pravednici, kad mi učiniš dobro.
{143:1} Gospode, usliši molitvu moju, primi moljenje moje po istini svojoj, usliši me po pravdi svojoj.
{143:2} I ne idi na sud sa slugom svojim, jer se neće opravdati pred Tobom niko živ.
{143:3} Neprijatelj goni dušu moju, gazi u prah život moj, posadjuje me u mrak, kao davno pomrle.
{143:4} Trne u meni duh moj, nestaje u meni srca mog.
{143:5} Pominjem dane stare, prebrajam sve poslove Tvoje, razmišljam o delima ruku Tvojih.
{143:6} Pružam k Tebi ruke svoje; duša je moja kao suva zemlja pred Tobom.
{143:7} Pohitaj, usliši me; Gospode, nestaje duha mog, nemoj odvratiti lice svoje od mene; jer ću biti kao oni koji odlaze u grob.
{143:8} Rano mi javi milost svoju, jer se u Tebe uzdam. Pokaži mi put, kojim da idem, jer k Tebi podižem dušu svoju.
{143:9} Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, k Tebi pritečem.
{143:10} Nauči me Tvoriti volju Tvoju, jer si Ti Bog moj; duh Tvoj blagi neka me vodi po stazi pravoj.
{143:11} Imena radi svog, Gospode, oživi me, po pravdi svojoj izvedi iz muke dušu moju.
{143:12} I po milosti svojoj istrebi neprijatelje moje, i pogubi sve koji muče dušu moju, jer sam Tvoj sluga.
{144:1} Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,
{144:2} Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj.
{144:3} Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?
{144:4} Čovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi.
{144:5} Gospode! Savij nebesa svoja, i sidji; dotakni se gora, i zadimiće se.
{144:6} Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.
{144:7} Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tudjinaca,
{144:8} Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.
{144:9} Bože! Pesmu novu pevaću Ti, u psaltir od deset žica udaraću Tebi,
{144:10} Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.
{144:11} Izbavi me i otmi me iz ruke tudjinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.
{144:12} Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stupovi prekrasno izradjeni u dvoru;
{144:13} Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.
{144:14} Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.
{144:15} Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!
{145:1} Uzvišavaću Te, Bože moj, care moj, blagosiljaću ime Tvoje od veka do veka.
{145:2} Svaki ću Te dan blagosiljati, i hvaliću ime Tvoje doveka i bez prestanka.
{145:3} Velik je Gospod, i valja Ga slaviti, i veličanstvo Njegovo ne može se dosegnuti.
{145:4} Od kolena do kolena hvaliće dela Tvoja, i silu Tvoju kazivati.
{145:5} O visokoj slavi Tvog veličanstva, i o divnim delima Tvojim razmišljam.
{145:6} Pripovedaće silu čudesa Tvojih, i ja ću veličanstvo Tvoje kazivati.
{145:7} Hvaliće veliku dobrotu Tvoju i pravdu Tvoju pevaće.
{145:8} Podatljiv je i milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti.
{145:9} Dobar je Gospod prema svima, i žalostiv na sva dela svoja.
{145:10} Neka Te slave, Gospode, sva dela Tvoja, i sveci Tvoji neka Te blagosiljaju.
{145:11} Neka kazuju slavu carstva Tvog, i silu Tvoju pripovedaju.
{145:12} Da bi javili sinovima ljudskim silu Tvoju, i visoku slavu carstva Tvog.
{145:13} Carstvo je Tvoje carstvo svih vekova, i vlada Tvoja na sva kolena.
{145:14} Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute.
{145:15} Oči su svih k Tebi upravljene, i Ti im daješ hranu na vreme;
{145:16} Otvaraš ruku svoju, i sitiš svašta živo po želji.
{145:17} Pravedan je Gospod u svim putevima svojim, i svet u svim delima svojim.
{145:18} Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju, svih, koji Ga prizivaju u istini.
{145:19} Želju ispunja onima koji Ga se boje, tužnjavu njihovu čuje, i pomaže im.
{145:20} Čuva Gospod sve koji Ga ljube, a bezbožnike sve će istrebiti.
{145:21} Hvalu Gospodu neka govore usta moja, i neka blagosilja svako telo sveto ime Njegovo uvek i bez prestanka.
{146:1} Hvali, dušo moja, Gospoda.
{146:2} Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god.
{146:3} Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.
{146:4} Izidje iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.
{146:5} Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,
{146:6} Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek,
{146:7} Čini sud onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospod dreši svezane,
{146:8} Gospod otvara oči slepcima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike.
{146:9} Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici; a put bezbožnički prevraća.
{146:10} Gospod je car doveka, Bog tvoj, Sione, od kolena do kolena. Aliluja.
{147:1} Hvalite Gospoda, jer je slatko pevati Boga našeg, jer Blagome prilikuje hvala.
{147:2} Gospod zida Jerusalim, sabira rasejane sinove Izrailjeve;
{147:3} Isceljuje one koji su skrušenog srca, i leči tuge njihove;
{147:4} Izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom.
{147:5} Velik je Gospod naš i velika je krepost Njegova, i razumu Njegovom nema mere.
{147:6} Prihvata smerne Gospod, a bezbožne ponižava do zemlje.
{147:7} Redom pevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu našem u gusle.
{147:8} On zastire nebo oblacima, sprema zemlji dažd, čini te raste na gorama trava;
{147:9} Daje stoci piću njenu, i vranićima, koji viču k Njemu.
{147:10} Ne mari za silu konjsku, niti su Mu mili kraci čovečiji.
{147:11} Mili su Gospodu oni koji Ga se boje, koji se uzdaju u milost Njegovu.
{147:12} Slavi, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga svog, Sione!
{147:13} Jer On utvrdjuje prevornice vrata tvojih, blagosilja sinove tvoje u tebi.
{147:14} Ogradjuje medje tvoje mirom, nasićava te jedre pšenice.
{147:15} Šalje govor svoj na zemlju, brzo teče reč Njegova.
{147:16} Daje sneg kao vunu, sipa inje kao pepeo.
{147:17} Baca grad svoj kao zalogaje, pred mrazom Njegovim ko će ostati?
{147:18} Pošalje reč svoju, i sve se raskravi; dune duhom svojim, i poteku vode.
{147:19} On je javio reč svoju Jakovu, naredbe i sudove svoje Izrailju.
{147:20} Ovo nije učinio ni jednom drugom narodu, i sudova Njegovih oni ne znaju. Aliluja!
{148:1} Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite Ga na visini.
{148:2} Hvalite Ga, svi andjeli Njegovi, hvalite Ga, sve vojske Njegove!
{148:3} Hvalite Ga, sunce i meseče, hvalite Ga, sve zvezde sjajne!
{148:4} Hvalite Ga, nebesa nad nebesima i vodo nad nebesima!
{148:5} Neka hvale ime Gospodnje, jer On zapovedi i stvoriše se.
{148:6} Postavi ih zasvagda i zavavek, dade naredbu, koja neće proći.
{148:7} Hvalite Gospoda na zemlji, velike ribe i sve bezdane;
{148:8} Oganj i grad, sneg i magla, vetar silni, koji izvršuje reč Njegovu.
{148:9} Gore i svi humovi, rodna drveta i svi kedri,
{148:10} Zveri i sva stoka, bubine i ptice krilate,
{148:11} Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske,
{148:12} Momci i devojke, starci i deca
{148:13} Neka hvale ime Gospodnje; jer je samo Njegovo ime uzvišeno, slava Njegova na zemlji i na nebu.
{148:14} On je uzvisio rog naroda svog, slavu svih svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu Njega.
{149:1} Pojte Gospodu pesmu novu; hvala da Mu je na saboru svetih.
{149:2} Neka se veseli Izrailj o Stvoritelju svom, sinovi sionski nek se raduju o caru svom.
{149:3} Neka hvale ime Njegovo poklikujući, u bubanj i gusle neka Mu udaraju.
{149:4} Jer je mio Gospodu narod Njegov, ukrašava smerne spasavajući ih.
{149:5} Nek se vesele sveci u slavi, i nek se raduju na posteljama svojim.
{149:6} Slava je Božija u ustima njihovim, i mač s obe strane oštar u ruci njihovoj,
{149:7} Da se osvete narodima, i pokaraju plemena;
{149:8} Da svežu careve njihove u lance, i vlastelu njihovu u okove gvozdene,
{149:9} I izvrše na njima napisani sud. Ova je čast svima svecima Njegovim. Aliluja!
{150:1} Hvalite Boga u svetinji Njegovoj, hvalite Ga na tvrdji slave Njegove.
{150:2} Hvalite Ga prema sili Njegovoj, hvalite Ga prema visokom veličanstvu Njegovom.
{150:3} Hvalite Ga uz glas trubni, hvalite Ga uz psaltir i gusle.
{150:4} Hvalite Ga s bubnjem i veseljem, hvalite Ga uz žice i organ.
{150:5} Hvalite Ga uz jasne kimvale, hvalite Ga uz kimvale gromovne.
{150:6} Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja!