{1:1} Solomunova pesma nad pesmama.
{1:2} Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.
{1:3} Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.
{1:4} Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.
{1:5} Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi.
{1:6} Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam.
{1:7} Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala medju stadima drugova tvojih?
{1:8} Ako ne znaš, najlepša izmedju žena, podji tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.
{1:9} Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim.
{1:10} Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima.
{1:11} Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.
{1:12} Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.
{1:13} Dragi mi je moj kita smirne, koja medju dojkama mojim počiva.
{1:14} Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.
{1:15} Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.
{1:16} Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se.
{1:17} Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.
{2:1} Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.
{2:2} Šta je ljiljan medju trnjem, to je draga moja medju devojkama.
{2:3} Šta je jabuka medju drvetima šumskim, to je dragi moj medju momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.
{2:4} Uvede me u kuću gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.
{2:5} Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
{2:6} Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.
{2:7} Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.
{2:8} Glas dragog mog; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova.
{2:9} Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.
{2:10} Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
{2:11} Jer gle, zima prodje, minuše daždi, otidoše.
{2:12} Cveće se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji.
{2:13} Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
{2:14} Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
{2:15} Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.
{2:16} Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medju ljiljanima.
{2:17} Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenče po gorama razdeljenim.
{3:1} Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nadjoh.
{3:2} Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nadjoh.
{3:3} Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja?
{3:4} Malo ih zaminuh, i nadjoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.
{3:5} Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.
{3:6} Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadjena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?
{3:7} Gle, odar Solomunov, a oko njega šezdeset junaka izmedju junaka Izrailjevih:
{3:8} Svi imaju mačeve, vešti su boju, u svakog je mač o bedru radi straha noćnog.
{3:9} Odar je načinio sebi car Solomun od drveta livanskog;
{3:10} Stupce mu je načinio od srebra, uzglavlje od zlata, nebo od skerleta, a iznutra nastrt ljubavlju za kćeri jerusalimske.
{3:11} Izidjite, kćeri sionske, i gledajte cara Solomuna pod vencem kojim ga mati njegova okiti na dan svadbe njegove i na dan veselja srca njegovog.
{4:1} Lepa ti si, draga moja, lepa ti si, oči su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih; kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;
{4:2} Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.
{4:3} Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriška šipka jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih;
{4:4} Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oružje, gde vise hiljadama štitovi i svakojako oružje junačko;
{4:5} Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca, koji pasu medju ljiljanima.
{4:6} Dok dan zahladi i senke otidu, ići ću ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom.
{4:7} Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi.
{4:8} Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih.
{4:9} Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog.
{4:10} Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.
{4:11} S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski.
{4:12} Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen.
{4:13} Bilje je tvoje voćnjak od šipaka s voćem krasnim, od kipra i narda.
{4:14} Od narda i šafrana, od idjirota i cimeta sa svakojakim drvljem za kad, od smirne i aloja i sa svakim prekrasnim mirisima.
{4:15} Izvore vrtovima, studenče vode žive i koja teče s Livana!
{4:16} Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dodje dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.
{5:1} Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!
{5:2} Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.
{5:3} Svukla sam haljinu svoju, kako ću je obući? Oprala sam noge svoje, kako ću ih kaljati?
{5:4} Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a šta je u meni ustrepta od njega.
{5:5} Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteče smirna na držak od brave.
{5:6} Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne beše, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Tražih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.
{5:7} Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu, biše me, raniše me, uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.
{5:8} Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, šta ćete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.
{5:9} Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepša medju ženama? Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinješ?
{5:10} Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;
{5:11} Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
{5:12} Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;
{5:13} Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cveće mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka;
{5:14} Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost obložena safirima.
{5:15} Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.
{5:16} Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kćeri jerusalimske.
{6:1} Kuda otide dragi tvoj, najlepša medju ženama? Kuda zamače dragi tvoj, da ga tražimo s tobom?
{6:2} Dragi moj sidje u vrt svoj, k lehama mirisnog bilja, da pase po vrtovima i da bere ljiljane.
{6:3} Ja sam dragog svog, i moj je dragi moj, koji pase medju ljiljanima.
{6:4} Lepa si, draga moja, kao Tersa, krasna si kao Jerusalim, strašna kao vojska sa zastavama.
{6:5} Odvrati oči svoje od mene, jer me raspaljuju. Kosa ti je kao stado koza koje se vide na Galadu.
{6:6} Zubi su ti kao stado ovaca kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.
{6:7} Jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih kao kriška šipka.
{6:8} Šezdeset ima carica i osamdeset inoča, i devojaka bez broja;
{6:9} Ali je jedna golubica moja, bezazlena moja, jedinica u matere svoje, izabrana u roditeljke svoje. Videše je devojke i nazvaše je blaženom; i carice i inoče hvališe je.
{6:10} Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama?
{6:11} Sidjoh u orašje da vidim voće u dolu, da vidim cvate li vinova loza, pupe li šipci.
{6:12} Ne doznah ništa, a duša me moja posadi na kola Aminadavova.
{6:13} Vrati se, vrati se Sulamko, vrati se, vrati se, da te gledamo. Šta ćete gledati na Sulamci? Kao čete vojničke.
{7:1} Kako su lepe noge tvoje u obući, kćeri kneževska; sastavci su bedara tvojih kao grivne, delo ruku umetničkih.
{7:2} Pupak ti je kao čaša okrugla, koji nije nikad bez pića; trbuh ti je kao stog pšenice ogradjen ljiljanima;
{7:3} Dve dojke tvoje kao dva blizanca srnčeta;
{7:4} Vrat ti je kao kula od slonove kosti; oči su ti kao jezera u Esevonu na vratima vatravimskim; nos ti je kao kula livanska koja gleda prema Damasku;
{7:5} Glava je tvoja na tebi kao Karmil, i kosa na glavi tvojoj kao carska porfira u bore nabrana.
{7:6} Kako si lepa i kako si ljupka, o ljubavi u milinama!
{7:7} Uzrast ti je kao palma, i dojke kao grozdovi.
{7:8} Rekoh: Popeću se na palmu, dohvatiću grane njene; i biće dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi, i miris nosa tvog kao jabuke;
{7:9} I grlo tvoje kao dobro vino, koje ide pravo dragom mom i čini da govore usne onih koji spavaju.
{7:10} Ja sam dragog svog, i njega je želja za mnom.
{7:11} Hodi, dragi moj, da idemo u polje, da noćujemo u selima.
{7:12} Ranićemo u vinograde da vidimo cvate li vinova loza, zameće li se groždje, cvatu li šipci; onde ću ti dati ljubav svoju.
{7:13} Mandragore puštaju miris, i na vratima je našim svakojako krasno voće, novo i staro, koje za te dohranih, dragi moj.
{8:1} O da bi mi brat bio, da bi sao sise matere moje! Našavši te na polju poljubila bih te, i ne bih bila prekorna.
{8:2} Povela bih te i dovela bih te u kuću matere svoje; ti bi me učio, a ja bih te pojila vinom mirisavim, sokom od šipaka.
{8:3} Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.
{8:4} Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dokle joj ne bude volja.
{8:5} Ko je ona što ide gore od pustinje naslanjajući se na dragog svog? Pod jabukom probudih te, gde te rodi mati tvoja, gde te rodi roditeljka tvoja.
{8:6} Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.
{8:7} Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se.
{8:8} Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka. Šta ćemo činiti sa sestrom svojom kad bude reč o njoj?
{8:9} Ako je zid, zagradićemo na njemu dvor od srebra; ako li vrata, utvrdićemo ih daskama kedrovim.
{8:10} Ja sam zid i dojke su moje kao kule. Tada postah u očima njegovim kao ona koja nadje mir.
{8:11} Vinograd imaše Solomun u Valamonu; dade vinograd čuvarima da svaki donosi za rod njegov po hiljadu srebrnika.
{8:12} Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je. Neka tebi, Solomune, hiljada, i dve stotine onima koji čuvaju rod njegov.
{8:13} Koja nastavaš u vrtovima! Drugovi slušaju glas tvoj, daj mi da ga čujem.
{8:14} Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelenče na gorama mirisnim.