{1:1} Reči Amosa koji beše izmedju pastira iz Tekuje, što vide za Izrailja za vremena Ozije cara Judinog i za vremena Jerovoama sina Joasovog cara Izrailjevog, dve godine pre trusa.
{1:2} Reče dakle: Gospod će riknuti sa Siona, i iz Jerusalima će pustiti glas svoj, i tužiće stanovi pastirski i posušiće se vrh Karmilu.
{1:3} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Damask, neću mu oprostiti, jer vrhoše Galad gvozdenom branom.
{1:4} Nego ću pustiti oganj u dom Azailov, te će proždreti dvorove Ven-Adadove.
{1:5} I polomiću prevornice Damasku, i istrebiću stanovnike iz polja Avena, i onog koji drži palicu iz doma Edenovog, i otići će u ropstvo narod sirski u Kir, veli Gospod.
{1:6} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Gaza, neću joj oprostiti, jer ih zarobiše sasvim i predadoše Edomcima.
{1:7} Nego ću pustiti oganj u zidove Gazi, te će joj proždreti dvorove.
{1:8} I istrebiću stanovnike iz Azota i onog koji drži palicu iz Askalona, i okrenuću ruku svoju na Akaron, i izginuće ostatak filistejski, veli Gospod Gospod.
{1:9} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Tir, neću mu oprostiti, jer sasvim dadoše u ropstvo Edomcima i ne sećaše se bratske vere.
{1:10} Nego ću pustiti oganj u zidove Tiru, te će proždreti dvorove njegove.
{1:11} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Edom, neću mu oprostiti, jer goni brata svog mačem potrvši u sebi sve žaljenje, i gnev njegov razdire jednako, i srdnju svoju drži uvek.
{1:12} Nego ću pustiti oganj u Teman, i proždreće dvore u Vosori.
{1:13} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učiniše sinovi Amonovi, neću im oprostiti, jer paraše trudne žene u Galadu da rašire medju svoju.
{1:14} Nego ću zapaliti oganj u zidovima Ravi, te će joj proždreti dvorove s vikom u dan boja i s burom u dan vihora.
{1:15} I car će njihov otići u ropstvo, on i knezovi njegovi s njim, veli Gospod.
{2:1} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Moav, neću mu oprostiti, jer sažeže kosti cara edomskog u kreč.
{2:2} Nego ću pustiti oganj na Moava, te će proždreti dvorove u Kariotu, i Moav će poginuti s vrevom, s vikom i s glasom trubnim.
{2:3} I istrebiću sudiju iz njega i sve knezove njegove pobiću s njim, veli Gospod.
{2:4} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Juda, neću mu oprostiti, jer prezreše zakon Gospodnji i uredbe Njegove ne držaše, i prevariše se lažima svojim, za kojima hodiše oci njihovi.
{2:5} Nego ću pustiti oganj u Judu, te će proždreti dvore jerusalimske.
{2:6} Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Izrailj, neću mu oprostiti, jer prodavaše pravednika za novce i ubogog za jedne opanke.
{2:7} Čeznu za prahom zemaljskim na glavi siromasima, i prevraćaju put smernima; i sin i otac odlaze k jednoj devojci da skvrne sveto ime moje.
{2:8} I na haljinama u zalogu uzetim leže kod svakog oltara, i vino oglobljenih piju u kući bogova svojih.
{2:9} A ja istrebih ispred njih Amoreje, koji behu visoki kao kedri i jaki kao hrastovi, i potrh rod njihov ozgo i žile njihove ozdo.
{2:10} I ja vas izvedoh iz zemlje misirske, i vodih vas po pustinji četrdeset godina da biste nasledili zemlju amorejsku.
{2:11} I podizah izmedju sinova vaših proroke i izmedju mladića vaših nazireje. Nije li tako? Sinovi Izrailjevi, govori Gospod.
{2:12} A vi pojiste nazireje vinom, i prorocima zabranjivaste govoreći: Ne prorokujte.
{2:13} Evo, ja ću vas pritisnuti na mestu vašem kao što se pritiskaju kola puna snoplja.
{2:14} I neće biti bega brzome, i jaki neće utvrditi kreposti svoje, i hrabri neće spasti dušu svoje.
{2:15} I strelac neće se održati, i laki na nogu neće se izbaviti, niti će konjanik spasti duše svoje.
{2:16} Nego će najhrabriji medju junacima go pobeći u onaj dan, govori Gospod.
{3:1} Čujte reč koju govori Gospod za vas, sinovi Izrailjevi, za sve pleme koje sam izveo iz zemlje misirske, govoreći:
{3:2} Samo vas poznah izmedju svih plemena zemaljskih, zato ću vas pohoditi za sva bezakonja vaša.
{3:3} Hoće li dvojica ići zajedno, ako se ne sastanu?
{3:4} Hoće li riknuti lav u šumi, ako nema lova? Hoće li lavić pustiti glas svoj iz pećine svoje, ako ne uhvati šta?
{3:5} Hoće li ptica pasti u mrežu na zemlju, ako nema zamke? Hoće li se dignuti mreža sa zemlje, ako se ništa ne uhvati?
{3:6} Hoće li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotrči uplašen? Hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?
{3:7} Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.
{3:8} Kad lav rikne, ko se neće bojati? Kad Gospod reče, ko neće prorokovati?
{3:9} Oglasite po dvorovima azotskim i po dvorovima u zemlji misirskoj, i recite: Skupite se na gore samarijske i vidite velike nerede u njoj, i nasilje u njoj.
{3:10} Ne znaju činiti pravo, govori Gospod, sabiraju blago nasiljem i grabežom u dvorima svojim.
{3:11} Zato ovako veli Gospod Gospod: Neprijatelj je oko zemlje i oboriće ti silu tvoju, i opleniće se dvorovi tvoji.
{3:12} Ovako veli Gospod: Kao kad pastir istrgne iz usta lavu dve noge ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje.
{3:13} Čujte i zasvedočite u domu Jakovljevom, govori Gospod Gospod Bog nad vojskama.
{3:14} Kad pohodim Izrailja za grehe njegove, tada ću pohoditi i oltare vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju.
{3:15} I udariću kuću zimnu i letnju kuću, i propašće kuće od slonove kosti, i nestaće velikih kuća, govori Gospod.
{4:1} Čujte ovu reč, krave vasanske, koje ste u gori samarijskoj, koje krivo činite ubogima i satirete siromahe, koje govorite gospodarima svojim: Donesite da pijemo.
{4:2} Zakle se Gospod Gospod svetošću svojom da će vam evo doći dani, te će vas izvlačiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim.
{4:3} I kroz prolome ćete izaći, svaka na prema se, i pobacaćete šta bude u dvorovima, govori Gospod.
{4:4} Idite u Vetilj, i činite bezakonje, u Galgalu množite bezakonje svoje, i prinosite svako jutro žrtve svoje, treće godine desetke svoje;
{4:5} I palite žrtvu zahvalnu od hleba kiselog, i oglasite žrtve dragovoljne i razglasite, jer vam je tako milo, sinovi Izrailjevi, govori Gospod Gospod.
{4:6} I zato vam ja dadoh da su vam čisti zubi po svim gradovima vašim i da nema hleba nigde po svim mestima vašim; ali se ne obratiste k meni, govori Gospod.
{4:7} A ja vam ustegoh dažd, kad još tri meseca behu do žetve, i pustih dažd na jedan grad, a na drugi grad ne pustih dažda, jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj, na koji ne dažde, posuši se.
{4:8} Tako dva i tri grada idjahu u jedan grad da piju vode, i ne mogahu se napiti; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
{4:9} Bih vas sušom i medljikom; gusenice izjedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na smokvama vašim i na maslinama vašim; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
{4:10} Poslah u vas pomor kao u Misir, pobih mačem mladiće vaše i odvedoh konje vaše, i učinih te se podizaše smrad iz logora vašeg i u nozdrve vaše; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
{4:11} Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor, i bejaste kao glavnja istrgnuta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
{4:12} Zato ću ti tako učiniti, Izrailju; i što ću ti tako učiniti, pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svog.
{4:13} Jer eto Onog koji je sazidao gore i koji je stvorio vetar i javlja čoveku šta misli, čini od zore tamu, i hodi po visinama zemaljskim; ime Mu je Gospod Bog nad vojskama.
{5:1} Čujte ovu reč, naricanje koje podižem za vama, dome Izrailjev.
{5:2} Pade, neće više ustati devojka Izrailjeva; bačena je na zemlju svoju, nema nikoga da je podigne.
{5:3} Jer ovako veli Gospod Gospod: U gradu iz kog je izlazila hiljada ostaće stotina, a iz kog je izlazila stotina u njemu će ostati deset domu Izrailjevom.
{5:4} Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom: Tražite me, i bićete živi.
{5:5} A ne tražite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer će Galgal otići u ropstvo, a Vetilj će se obratiti u ništa.
{5:6} Tražite Gospoda i bićete živi, da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
{5:7} Koji obraćate sud u pelen, i pravdu na zemlji obarate.
{5:8} Onog tražite koji je stvorio zvezde, kola i štape, i koji pretvara sen smrtni u jutro, a dan u tamnu noć, koji doziva vode morske i proliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
{5:9} Koji podiže pogibao na jakoga, te pogibao dodje na grad.
{5:10} Mrze na onog koji kara na vratima, i gade se na onog koji govori pravo.
{5:11} Zato što gazite siromaha i uzimate od njega žito u danak, sagradiste kuće od tesanog kamena, ali nećete sedeti u njima; nasadiste lepe vinograde, ali nećete piti vino iz njih.
{5:12} Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo, i grehe vaše, koji su veliki, koji mučite pravednika, primate poklone i izvrćete pravdu ubogima na vratima.
{5:13} Zato će pravedni ćutati u ovo vreme, jer je zlo vreme.
{5:14} Tražite dobro a ne zlo, da biste bili živi; i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste.
{5:15} Mrzite na zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
{5:16} Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod: Biće tužnjava po svim ulicama, i po svim putevima govoriće: Jaoh! Jaoh! I zvaće ratare na žalost i na tužnjavu one koji umeju naricati.
{5:17} I po svim će vinogradima biti tužnjava, jer ću proći posred tebe, govori Gospod.
{5:18} Teško onima koji žele dan Gospodnji! Šta će vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo.
{5:19} Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved; ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela.
{5:20} Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo? I tama, bez svetlosti?
{5:21} Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših.
{5:22} Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neću ih primiti, i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše.
{5:23} Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih, neću da čujem.
{5:24} Nego sud neka teče kao voda i pravda kao silan potok.
{5:25} Jeste li meni prinosili žrtve i dare u pustinji četrdeset godina, dome Izrailjev?
{5:26} Nego ste nosili šator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi načiniste.
{5:27} Zato ću vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.
{6:1} Teško bezbrižnima u Sionu i onima koji su bez straha u gori samarijskoj, koji su na glasu izmedju poglavica narodima, ka kojima dolazi dom Izrailjev.
{6:2} Prodjite u Halnu i vidite, i odande idite u veliki Emat, posle sidjite u Gat filistejski; je li koje carstvo bolje od ovih? Jesu li im medje prostranije od vaših medja?
{6:3} Teško vama koji mislite da je daleko zli dan, a primičete stolicu na kojoj je nasilje;
{6:4} Koji ležete na odrima od slonove kosti i pružate se na posteljama svojim, i jedete jaganjce iz stada i teoce ugojene;
{6:5} Koji pevate uza psaltire, i izmišljate sprave muzičke kao David;
{6:6} Koji pijete vino velikim čašama, i mažete se skupocenim mirisima, a ne marite za polom Josifov.
{6:7} Zato će sada otići u ropstvo medju prvima koji će otići u ropstvo, i prestaće radost onih koji se goste.
{6:8} Zakle se Gospod Gospod sobom, govori Gospod Bog nad vojskama; ja se gadim na ponos Jakovljev i mrzim na dvorove njegove; zato ću predati grad i sve što je u njemu.
{6:9} I ako deset ljudi ostane u jednoj kući, umreće.
{6:10} I kad uzme koga stric mu ili koji će ga spaliti da iznese kosti njegove iz kuće, reći će onome koji bude u kutu u kući: Ima li jošte ko kod tebe? A on će reći: Nema nikoga. A on će reći: Ćuti; jer ne pominjaše ime Gospodnje.
{6:11} Jer evo, Gospod zapoveda i udariće dom veliki da se razvali i mali dom da popuca.
{6:12} Trče li konji po steni i ore li se volovima? Jer vi pretvoriste sud u žuč, i plod od pravde u pelen.
{6:13} Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: Nismo li svojom snagom dobili rogove?
{6:14} Jer, gle, ja ću podignuti na vas dome Izrailjev, govori Gospod Bog nad vojskama, narod, koji će vas pritesniti od ulaska u Emat do potoka u pustinji.
{7:1} Ovo mi pokaza Gospod Gospod: Gle, sazdavaše skakavce, kad počinjaše nicati otava, i gle, beše otava po carevoj kosidbi.
{7:2} A kad pojedoše travu zemaljsku, tada rekoh: Gospode, Gospode, smiluj se; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.
{7:3} Gospod se raskaja zato: Neće biti, reče Gospod.
{7:4} Tada mi pokaza Gospod Gospod, i gle, Gospod Gospod povika da će suditi ognjem; i oganj proždre veliku bezdanu i proždre deo zemlje.
{7:5} A ja rekoh: Gospode, Gospode, prestani; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.
{7:6} Gospod se raskaja zato: Ni to neće biti, reče Gospod Gospod.
{7:7} Tada mi pokaza, i gle, Gospod stajaše na zidu sazidanom po merilima, i u ruci Mu behu merila.
{7:8} I reče mi Gospod: Šta vidiš, Amose? I rekoh: Merila. A Gospod mi reče: Evo, ja ću metnuti merila posred naroda svog Izrailja, neću ga više prolaziti.
{7:9} Jer će se razoriti visine Isakove, i svetinje će Izrailjeve opusteti, i ustaću na dom Jerovoamov s mačem.
{7:10} Tada Amasija sveštenik vetiljski posla k Jerovoamu caru Izrailjevom i poruči mu: Amos diže bunu na te usred doma Izrailjevog, zemlja ne može podneti sve reči njegove.
{7:11} Jer ovako govori Amos: Jerovoam će poginuti od mača, a Izrailj će se odvesti iz zemlje svoje u ropstvo.
{7:12} Potom reče Amasija Amosu: Videoče, idi, beži u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i onde prorokuj;
{7:13} A u Vetilju više ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski.
{7:14} A Amos odgovori i reče Amasiji: Ne bejah prorok ni proročki sin, nego beh govedar i brah dudove;
{7:15} A Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: Idi, prorokuj narodu mom Izrailju.
{7:16} Sada dakle čuj reč Gospodnju. Ti kažeš: Ne prorokuj u Izrailju, i ne kropi po domu Isakovom.
{7:17} Zato ovako veli Gospod: Žena će ti se kurvati u gradu, i sinovi će tvoji i kćeri tvoje pasti od mača, i zemlja će se tvoja razdeliti užem, i ti ćeš umreti u nečistoj zemlji, a Izrailj će se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo.
{8:1} Ovo mi pokaza Gospod: Gle, kotarica letnjeg voća.
{8:2} I reče: Šta vidiš, Amose? A ja rekoh: Kotaricu letnjeg voća. A Gospod mi reče: Dodje kraj narodu mom Izrailju, neću ga više prolaziti.
{8:3} I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod; biće mnoštvo mrtvih telesa, koja će se svuda pobacati ćuteći.
{8:4} Čujte ovo, koji proždirete uboge i satirete siromahe u zemlji,
{8:5} Govoreći: Kad će proći mladina da prodajemo žito? I subota da otvorimo pšenicu? Umanjujući efu i povećavajući sikal i varajući lažnim merilima;
{8:6} Da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, i da prodajemo očinke od pšenice.
{8:7} Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: Neću nikada zaboraviti nijedno delo njihovo.
{8:8} Neće li se zemlja potresti od toga, i protužiti svaki koji živi na njoj? I neće li se sva razliti kao reka? I neće li se odneti i potopiti kao od reke misirske?
{8:9} I u onaj dan, govori Gospod Gospod, učiniću da sunce zadje u podne, i pomračiću zemlju za belog dana.
{8:10} I pretvoriću praznike vaše u žalost i sve pesme vaše u plač, i metnuću kostret oko svih bedara, i učiniću da svaka glava oćelavi i da bude žalost kao za jedincem, i kraj će joj biti kao gorak dan.
{8:11} Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žedj vode, nego slušanja reči Gospodnjih.
{8:12} I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći reč Gospodnju, i neće je naći.
{8:13} U to će vreme obamirati lepe devojke i mladići od žedji,
{8:14} Koji se kunu krivicom samarijskom i govore: Tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put u Virsaveju. I pašće, i neće više ustati.
{9:1} Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i reče: Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici, i rascepi ih sve od vrha njihova; a šta ostane iza njih pobiću mačem; neće uteći izmedju njih nijedan, niti će se koji spasti.
{9:2} Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje, odande će ih uzeti ruka moja; i da izadju na nebo, odande ću ih skinuti;
{9:3} I da se sakriju na vrh Karmila, naći ću ih i uzeću ih odande; i da se sakriju ispred mojih očiju na dno morsko, onde ću zapovedati zmiji da ih ujede;
{9:4} Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde ću zapovedati maču da ih pobije, i obratiću oči svoje njima na zlo a ne na dobro.
{9:5} Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke misirske.
{9:6} On je sagradio sebi kleti na nebu i svod svoj osnovao na zemlji; zove vode morske i izliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
{9:7} Niste li mi, sinovi Izrailjevi, kao sinovi etiopski? Govori Gospod; ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske, a Filisteje iz Kaftora i Sirce iz Kira?
{9:8} Gle, oči su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo da ga zatresem sa zemlje; ali neću sasvim zatrti dom Jakovljev, govori Gospod.
{9:9} Jer, evo, ja ću zapovediti i razmetaću medju svim narodima dom Izrailjev kao što se razmeće žito u rešetu da ni zrno ne padne na zemlju.
{9:10} Od mača će poginuti svi grešnici izmedju mog naroda, koji govore: Neće doći, niti će nas zadesiti zlo.
{9:11} U to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu šta je razvaljeno, i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre,
{9:12} Da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji čini ovo.
{9:13} Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi groždje sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati.
{9:14} I povratiću roblje naroda svog Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih.
{9:15} I posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.