{1:1} Breme koje vide prorok Avakum.
{1:2} Dokle ću, Gospode, vapiti a Ti nećeš da čuješ? Dokle ću Ti vikati: Nasilje! A Ti nećeš da izbaviš?
{1:3} Zašto puštaš da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom, i kako podižu svadju i raspru?
{1:4} Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbožnik opteče pravednika, zato sud izlazi izopačen.
{1:5} Pogledajte po narodima i vidite, i čudite se i divite se, jer ću učiniti delo u vaše dane kog nećete verovati kad se stane pripovedati.
{1:6} Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova.
{1:7} Žestok je i strašan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.
{1:8} Konji će mu biti brži od risova i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.
{1:9} Svi će doći na grabež, s lica će biti kao istočni vetar, pokupiće roblje kao pesak.
{1:10} I carevima će se rugati i knezovi će im biti podsmeh, smejaće se svakom gradu, nasuće zemlje, i uzeće ga.
{1:11} Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.
{1:12} Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.
{1:13} Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?
{1:14} I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?
{1:15} Izvlači ih sve udicom, hvata ih u mrežu svoju, i zgrće ih predjom svojom, zato se veseli i raduje.
{1:16} Zato prinosi žrtvu svojoj mreži, i kadi svojoj predji; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.
{1:17} Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju i jednako ubijati narode nemilice?
{2:1} Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
{2:2} I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.
{2:3} Jer će još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.
{2:4} Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.
{2:5} A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
{2:6} Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.
{2:7} Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?
{2:8} Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
{2:9} Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.
{2:10} Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
{2:11} Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.
{2:12} Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
{2:13} Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
{2:14} Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
{2:15} Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
{2:16} Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.
{2:17} Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš medju zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
{2:18} Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?
{2:19} Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
{2:20} A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!
{3:1} Molitva proroka Avakuma; za pevanje.
{3:2} Gospode, čuh reč Tvoju, i uplaših se; Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.
{3:3} Bog dodje od Temana i Svetac s gore Farana; slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.
{3:4} Svetlost Mu beše kao sunce, zraci izlažahu Mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila Njegova.
{3:5} Pred Njim idjaše pomor, i živo ugljevlje idjaše ispod nogu Njegovih.
{3:6} Stade, i izmeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoše se večne gore, slegoše se humovi večni; putevi su Mu večni.
{3:7} Videh šatore etiopske u muci, ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj.
{3:8} Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?
{3:9} Pomoli se luk Tvoj kao što si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za reke.
{3:10} Videše Te gore i uzdrhtaše, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podiže ruke svoje.
{3:11} Sunce i mesec stadoše u stanu svom, idoše prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.
{3:12} Srdito si išao po zemlji, gnevno si gazio narode.
{3:13} Izašao si na spasenje narodu svom, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kući bezbožničkoj do vrata otkrivši temelj.
{3:14} Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da će proždreti siromaha u potaji.
{3:15} Išao si po moru na konjima svojim, po gomili mnoge vode.
{3:16} Čuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtaše na glas, u kosti mi udje trulež, i ustresoh se na mestu svom; kako ću počivati u dan nevolje, kad dodje na narod koji će ga opustošiti.
{3:17} Jer smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti, i njive neće dati hrane, ovaca će nestati iz tora, i goveda neće biti u oboru.
{3:18} Ali ću se ja radovati u Gospodu, veseliću se u Bogu spasenja svog.
{3:19} Gospod je Gospod sila moja, i daće mi noge kao u košute, i vodiće me po visinama mojim. Načelniku pevačkom uz žice moje.