{1:1} Osmog meseca druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreći:
{1:2} Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše.
{1:3} Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
{1:4} Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu predjašnji proroci govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.
{1:5} Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?
{1:6} Ali reči moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? Te se oni obratiše i rekoše: Kako Gospod nad vojskama beše namislio učiniti nam prema putevima našim i po delima našim, tako nam učini.
{1:7} Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreći:
{1:8} Videh noću, a to čovek jahaše na konju ridjem, i stajaše medju mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridji, šareni i beli.
{1:9} I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj? A andjeo koji govoraše sa mnom reče mi: Ja ću ti pokazati šta je ovo.
{1:10} Tada čovek koji stajaše medju mirtama progovori i reče: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.
{1:11} I oni progovoriše andjelu Gospodnjem koji stajaše medju mirtama, i rekoše: Mi obidjosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i mirna je.
{1:12} Tada andjeo Gospodnji odgovori i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gneviš već sedamdeset godina?
{1:13} A Gospod odgovori andjelu koji govoraše sa mnom, dobrim rečima, milim rečima.
{1:14} I reče mi andjeo koji govoraše sa mnom: Viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
{1:15} I gnevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnevih, a oni pomogoše na zlo.
{1:16} Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošću, dom će se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže će se zategnuti preko Jerusalima.
{1:17} Još viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod će opet utešiti Sion i opet će izabrati Jerusalim.
{1:18} Tada podigoh oči svoje i videh, i gle, četiri roga.
{1:19} I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to? A on mi reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
{1:20} Potom pokaza mi Gospod četiri kovača.
{1:21} I rekoh: Šta su ti došli da rade? A on odgovori i reče: Ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dodjoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.
{2:1} Opet podigoh oči svoje i videh, i gle, čovek, i u ruci mu uže meračko.
{2:2} I rekoh: Kuda ideš? A on mi reče: Da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je širina i kolika mu je dužina.
{2:3} I gle, andjeo koji govoraše sa mnom izadje, i drugi andjeo izadje mu na susret.
{2:4} I reče mu: Trči. Govori onom mladiću i reci: Jerusalimljani će se naseliti po selima radi mnoštva ljudi i stoke što će biti u njemu.
{2:5} I ja ću mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i biću za slavu usred njega.
{2:6} Ej, ej, bežite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u četiri vetra nebeska, govori Gospod.
{2:7} Ej Sione, koji sediš kod kćeri vavilonske, izbavi se.
{2:8} Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka Njegovog.
{2:9} Jer evo, ja ću mahnuti rukom svojom na njih, i biće plen slugama svojim, i poznaćete da me je poslao Gospod nad vojskama.
{2:10} Pevaj i veseli se, kćeri sionska, jer evo ja idem i nastavaću usred tebe, govori Gospod.
{2:11} I mnogi će se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i biće mi narod, i ja ću nastavati usred tebe, i poznaćeš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama.
{2:12} I Gospod će naslediti Judu, svoj deo, u zemlji svetoj, i opet će izabrati Jerusalim.
{2:13} Neka ćuti svako telo pred Gospodom, jer usta iz svetog stana svog.
{3:1} Posle mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkog, koji stajaše pred andjelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre.
{3:2} A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li On glavnja istrgnuta iz ognja?
{3:3} A Isus beše obučen u haljine prljave, i stajaše pred andjelom.
{3:4} A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine.
{3:5} I rekoh mu: Neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a andjeo Gospodnji stajaše.
{3:6} I andjeo Gospodnji zasvedoči Isusu govoreći:
{3:7} Ovako veli Gospod nad vojskama: Ako uzideš mojim putevima, i ako uzdržiš šta sam naredio da se drži, tada ćeš ti suditi domu mom i čuvaćeš tremove moje, i daću ti da hodaš medju ovima što stoje.
{3:8} Čuj Isuse, poglavaru sveštenički, ti i drugovi tvoji što sede pred tobom, jer su ti ljudi čudo: evo ja ću dovesti slugu svog, klicu.
{3:9} Jer gle, kamen koji metnuh pred Isusa na tom je jednom kamenu sedam očiju; gle, ja ću ga otesati, govori Gospod nad vojskama, i uzeću bezakonje te zemlje u jedan dan.
{3:10} U taj dan, govori Gospod nad vojskama, zvaćete svaki bližnjeg svog pod vinovu lozu i pod smokvu.
{4:1} Potom vrati se andjeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.
{4:2} I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,
{4:3} I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.
{4:4} I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?
{4:5} A andjeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.
{4:6} A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.
{4:7} Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.
{4:8} I dodje mi reč Gospodnja govoreći:
{4:9} Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.
{4:10} Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.
{4:11} Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?
{4:12} I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su medju dva levka zlatna, koji toče zlato?
{4:13} I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.
{4:14} Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.
{5:1} Potom opet podigoh oči svoje i videh; a to knjiga lećaše.
{5:2} I on mi reče: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.
{5:3} Tada mi reče: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiće se po njoj s druge strane.
{5:4} Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.
{5:5} Potom izidje andjeo koji govoraše sa mnom, i reče mi: Podigni oči svoje i vidi šta je ovo što izlazi.
{5:6} A ja rekoh: Šta je? A on reče: To je efa što izlazi. I reče: To im je bezbožnost po svoj zemlji.
{5:7} I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena sedjaše usred efe.
{5:8} I on reče: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova odozgo na ždrelo joj.
{5:9} I podigoh oči svoje i videh, a to dve žene izlažahu, i vetar im beše bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoše efu medju zemlju i nebo.
{5:10} I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?
{5:11} A on mi reče: Da joj načine kuću u zemlji Senaru; i onde će se namestiti i postaviti na svoje podnožje.
{6:1} Potom opet podigoh oči svoje, i videh, a to četvora kola izlažahu izmedju dve gore, a te gore behu od bronze.
{6:2} U prvim kolima behu konji ridji, a u drugim kolima konji vrani,
{6:3} A u trećim kolima konji beli, a u četvrtim kolima konji šareni, jaki.
{6:4} I progovorivši rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj?
{6:5} A andjeo odgovori i reče mi: To su četiri vetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gde stajaše.
{6:6} Konji vrani što su u jednim, oni idu u severnu zemlju; a beli idu za njima, a šareni idu u zemlju južnu.
{6:7} I jaki izašavši hteše da idu i prolaze zemlju; i reče: Idite prolazite zemlju. I stadoše prolaziti zemlju.
{6:8} Tada me zovnu, i reče mi: Vidi, koji otidoše u zemlju severnu, umiriše duh moj u zemlji severnoj.
{6:9} Potom mi dodje reč Gospodnja govoreći:
{6:10} Uzmi od roblja, od Heldaja i od Tovije i od Jedaje, koji dodjoše iz vavilonske, pa dodji istog dana i udji u dom Josije, sina Sofonijinog.
{6:11} Uzmi srebra i zlata, i načini vence, i metni na glavu Isusu, sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom.
{6:12} I reci mu govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo čoveka, kome je ime Klica, koja će klijati s mesta svog i sagradiće crkvu Gospodnju.
{6:13} Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladati na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svom, i savet mirni biće medju obema.
{6:14} I venci neka budu Elemu i Toviji i Jedaji i Henu, sinu Sofonijinom za spomen u crkvi Gospodnjoj.
{6:15} I koji su daleko doći, će i gradiće crkvu Gospodnju, i poznaćete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. I to će biti ako uzaslušate glas Gospoda Boga svog.
{7:1} Potom četvrte godine cara Darija dodje reč Gospodnja Zahariji četvrtog dana devetog meseca, Hasleva,
{7:2} Kad poslaše u dom Božji Sarasara i Regemeleha i ljude svoje da mole Gospoda,
{7:3} I da govore sveštenicima, koji behu u domu Gospoda nad vojskama, i prorocima, i kažu: Hoćemo li plakati petog meseca odvajajući se, kako činismo već toliko godina?
{7:4} I dodje mi reč Gospodnja Govoreći:
{7:5} Kaži svemu narodu zemaljskom i sveštenicima, i reci: Kad postiste i tužiste petog i sedmog meseca za sedamdeset godina, eda li meni postiste?
{7:6} A kad jedete i pijete, ne jedete li i ne pijete li sami?
{7:7} Nisu li to reči koje je Gospod proglasio preko predjašnjih proroka, kad Jerusalim beše naseljen i miran i gradovi njegovi oko njega, i kad beše naseljen južni kraj i ravnica?
{7:8} Dodje reč Gospodnja Zahariji govoreći:
{7:9} Ovako govori Gospod nad vojskama: Sudite pravo i budite milostivi i žalostivi jedan drugom.
{7:10} I ne činite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni siromahu, i ne mislite zlo jedan drugom u srcu svom.
{7:11} Ali ne hteše slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju.
{7:12} I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka predjašnjih; zato dodje velik gnev od Gospoda nad vojskama.
{7:13} Zato kao što On vika, a oni ne slušaše, tako i oni vikaše a ja ih ne slušah, govori Gospod nad vojskama.
{7:14} Nego ih razmetnuh vihorom po svim narodima, kojih ne poznavaše, i zemlja opuste iza njih da niko u nju ne dohodjaše niti se iz nje vraćaše, i obratiše milu zemlju u pustoš.
{8:1} Opet dodje reč Gospoda nad vojskama govoreći:
{8:2} Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Sion velikom revnošću, i velikim gnevom revnujem za nj.
{8:3} Ovako veli Gospod: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati grad istiniti, i gora Gospoda nad vojskama sveta gora.
{8:4} Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će sedeti starci i starice po ulicama jerusalimskim, svako sa štakom u ruci od velike starosti.
{8:5} I ulice će gradske biti pune detića i devojaka, koje će se igrati po ulicama.
{8:6} Ovako veli Gospod nad vojskama: Ako je čudno u očima ostatku tog naroda u ovo vreme, eda li će biti čudno i u mojim očima? Govori Gospod nad vojskama.
{8:7} Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja ću izbaviti svoj narod iz zemlje istočne i zemlje zapadne.
{8:8} I dovešću ih, i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, istinom i pravdom.
{8:9} Ovako veli Gospod nad vojskama: Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva.
{8:10} Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednog na drugog.
{8:11} A sada neću biti kao pre ostatku tog naroda, govori Gospod nad vojskama.
{8:12} Nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će radjati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u nasledstvo ostatku tog naroda.
{8:13} I kao što bejaste uklin medju narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov, ne bojte se, neka vam se okrepe ruke.
{8:14} Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši, Veli Gospod nad vojskama, i ne raskajah se,
{8:15} Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinom; ne bojte se.
{8:16} Ovo je šta treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim;
{8:17} I ne mislite jedan drugom zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim, govori Gospod.
{8:18} Potom, dodje mi reč Gospoda nad vojskama govoreći;
{8:19} Ovako veli Gospod nad vojskama: Post četvrtog meseca, i post petog i post sedmog i post desetog obratiće se domu Judinom u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir.
{8:20} Ovako veli Gospod nad vojskama: Još će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova;
{8:21} Dolaziće stanovnici jednog u drugi govoreći. Hajdemo da se molimo Gospodu i da tražimo Gospoda nad vojskama; idem i ja.
{8:22} Tako će doći mnogi narodi i silni narodi da traže Gospoda nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Gospodu.
{8:23} Ovako veli Gospod nad vojskama: U to će vreme deset ljudi od svih jezika narodnih uhvatiti jednog Judejca za skut govoreći: Idemo s vama, jer čujemo da je Bog s vama.
{9:1} Breme reči Gospodnje zemlji Adrahu i Damasku, gde će počinuti, jer je Gospodnje oko na ljudima i na svim plemenima Izrailjevim.
{9:2} I Emat će zahvatiti, i Tir i Sidon, ako i jesu veoma mudri,
{9:3} I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu.
{9:4} Gle, Gospod će ga oterati i vrći će u more silu njegovu, i on će ognjem izgoreti.
{9:5} Askalon će videti i uplašiće se, i Gaza će se vrlo uzmučiti, i Akaron, što ga osramoti nadanje njegovo, i poginuće car u Gazi; i Askalon se neće naseliti.
{9:6} I u Azotu će sedeti tudjin, i ponos ću filistejski zatrti.
{9:7} I ukloniću krv njihovu od usta njihovih, i gadove njihove iz zuba njihovih, i ko ostane biće i on Boga našeg i biće kao poglavar u Judi, a Akaron kao Jevusejac.
{9:8} I postaviću logor kod doma svog suprot vojsci, suprot onima koji odlaze i dolaze, i nastojnik neće više prolaziti kroz njih, jer sada pogledah svojim očima.
{9:9} Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom.
{9:10} Jer ću istrebiti iz Jefrema kola i iz Jerusalima konje; i istrebiće se luk ubojiti; i On će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora i od reke do krajeva zemaljskih.
{9:11} A ti, za krv zaveta tvog pustih sužnje tvoje iz jame, gde nema vode.
{9:12} Vratite se ka gradu, sužnji, koji se nadate, još ti i danas javljam da ću ti platiti dvojinom.
{9:13} Jer zapeh sebi Judu kao luk, i napunih Jefrema, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje, Javane, i učinih te da si kao mač junački.
{9:14} I Gospod će se pokazati nad njima, i strela će Njegova izaći kao munja, i Gospod će Gospod zatrubiti u trubu i poći će s vihorima južnim.
{9:15} Gospod nad vojskama zaklanjaće ih, i oni će jesti pogazivši iz praće, i piće podvikujući kao od vina, i biće puni kao čaša, kao uglovi od oltara.
{9:16} I Gospod Bog njihov izbaviće ih u taj dan kao stado svog naroda, jer će se kamenje u vencu podignuti u zemlji njegovoj.
{9:17} Jer koliko će biti dobro njegovo i kolika lepota njegova! Od žita će rasti momci, a od slatkog vina devojke.
{10:1} Ištite od Gospoda dažda u vreme poznog dažda, Gospod će pustiti munje, i daće vam izobila dažda i svakome trave u polju.
{10:2} Jer likovi govore ništavilo i vrači vide laž i govore zaludne sne, teše taštinom; zato otidoše kao stado, i ojadiše se, jer ne beše pastira.
{10:3} Gnev se moj raspali na pastire, i pokarah jarce; jer Gospod nad vojskama obidje stado svoje, dom Judin, i učini da su mu kao konj okićen za boj.
{10:4} Od Njega je ugao, od Njega kolje, od Njega luk ubojiti, od Njega izlazi i svaki nastojnik.
{10:5} I oni će biti kao junaci, gaziće u boju kao blato po ulicama, i biće se, jer je Gospod s njima, i koji jašu na konjima osramotiće se.
{10:6} I ukrepiću dom Judin, i dom ću Josifov spasti, i dovešću ih natrag, jer mi ih je žao, i biće kao da ih nisam odbacio, jer sam ja Gospod Bog njihov i uslišiću ih.
{10:7} I oni od Jefrema biće kao junak, i srce će im biti celo kao od vina, i sinovi njihovi videće i veseliće se, i srce će im se radovati o Gospodu.
{10:8} Zazviždaću im i sabraću ih, jer ću ih izbaviti, i oni će se umnožiti kao što su se bili umnožili.
{10:9} I rasejaću ih medju narode da se u dalekim mestima opominju mene, i živeći sa sinovima svojim da se vrate.
{10:10} I dovešću ih natrag iz zemlje misirske, i sabraću ih iz asirske, i dovešću ih u zemlju galadsku i na Livan; i neće im biti dosta mesta.
{10:11} I od teskobe će preći preko mora, i razbiće vale u moru, i sve će dubine reci presahnuti, i oboriće se ponos asirski i palica će se misirska uzeti.
{10:12} I ukrepiću ih Gospodom, i oni će hodati u ime Njegovo, govori Gospod.
{11:1} Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka proždre kedre tvoje.
{11:2} Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoše; ridajte, hrastovi vasanski, jer se poseče šuma ogradjena.
{11:3} Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoši ponos jordanski.
{11:4} Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,
{11:5} Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali.
{11:6} Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego ću, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni će potrti zemlju, a ja je neću izbaviti iz ruku njihovih.
{11:7} I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevši dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.
{11:8} I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se duša moja ljućaše na njih, i duša njihova mržaše na me.
{11:9} I rekoh: Neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.
{11:10} I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji učinih sa svim narodima.
{11:11} I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da beše reč Gospodnja.
{11:12} I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika.
{11:13} I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.
{11:14} Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedju Jude i Izrailja.
{11:15} I Gospod mi reče: Uzmi jošte opravu bezumnog pastira.
{11:16} Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće obilaziti one koji ginu, neće tražiti nejake, niti će lečiti ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilih, i papke će im kidati.
{11:17} Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnim okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamneti.
{12:1} Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu:
{12:2} Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu.
{12:3} I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj.
{12:4} U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima.
{12:5} Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim.
{12:6} U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu.
{12:7} I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih.
{12:8} U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji medju njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao andjeo Gospodnji pred njima.
{12:9} I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dodju na Jerusalim;
{12:10} I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.
{12:11} U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom.
{12:12} I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanovog napose, i žene njihove napose;
{12:13} Porodica doma Levijevog napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose;
{12:14} Sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose.
{13:1} U taj će dan biti otvoren izvor domu Davidovom i stanovnicima jerusalimskim za greh i za nečistotu.
{13:2} I u taj ću dan, govori Gospod nad vojskama, istrebiti iz zemlje imena idolima da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniću iz zemlje.
{13:3} I ako ko još usprorokuje, reći će mu otac njegov i mati njegova, koji ga rodiše: Nećeš biti živ, jer si govorio laž u ime Gospodnje. I otac će ga njegov i mati njegova, koji ga rodiše, probosti, što prorokova.
{13:4} I u taj će se dan stideti proroci, svaki svoje utvare, kad bi prorokovao, i neće se ogrtati plaštem od kostreti da bi lagali.
{13:5} Nego će svaki reći: Nisam prorok, ratar sam, jer me čovek najmi od mladosti moje.
{13:6} I ako mu ko reče: Kakve su ti to rane na rukama? On će odgovoriti: Dopadoh ih u kući prijatelja svojih.
{13:7} Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima.
{13:8} I u svoj zemlji, govori Gospod, dva će se dela istrebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj;
{13:9} I tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato, oni će prizvati ime moje, i ja ću im se odazvati i reći ću: To je moj narod; a oni će reći: Gospod je Bog naš.
{14:1} Evo ide dan Gospodnji, i plen će se tvoj razdeliti usred tebe.
{14:2} Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće opleniti i žene osramotiti i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrebiti iz grada.
{14:3} Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj.
{14:4} I noge će Njegove stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sever a polovina na jug.
{14:5} I bežaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bežaćete kao što bežaste od trusa u vreme Ozije, cara Judinog; i doći će Gospod Bog moj, i svi će sveti biti s tobom.
{14:6} I u taj dan neće biti videlo svetlo i mračno;
{14:7} Nego će biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost.
{14:8} I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru a pola k zapadnom moru, i biće i leti i zimi.
{14:9} I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime Njegovo jedno.
{14:10} I sva će se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji će se podignuti i naseliti na svom mestu od vrata Venijaminovih do mesta gde su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do teska carevog.
{14:11} I oni će nastavati u njemu, i neće više biti prokletstva, i Jerusalim će stajati bez straha.
{14:12} A ovo će biti zlo kojim će Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo će svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oči će svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik će svakom posahnuti u ustima.
{14:13} I u to će vreme biti velika smetnja medju njima od Gospoda, i hvataće jedan drugog za ruku, i ruka će se jednog podignuti na ruku drugog.
{14:14} A i Juda će vojevati na Jerusalim, i blago svih naroda unaokolo sabraće se, zlato i srebro i odelo vrlo mnogo.
{14:15} I zlo kao to zlo snaći će konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom logoru.
{14:16} I ko god ostane od svih naroda koji dodju na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.
{14:17} I ako koje od plemena zemaljskih ne bi došlo u Jerusalim da se pokloni caru Gospodu nad vojskama, na njih neće biti dažda;
{14:18} I ako se pleme misirsko ne bi podiglo i došlo, na koje ne daždi, biće isto zlo kojim će Gospod udariti narode koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.
{14:19} Takav će biti greh Misircima i greh svim narodima koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.
{14:20} U taj će dan biti na zvoncima konjskim: Svetinja Gospodu; i lonci će u domu Gospodnjem biti kao zdele pred oltarom;
{14:21} I svi će lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Gospodu nad vojskama, i svi koji hoće da prinesu žrtvu dolazeći uzimaće ih i kuvati u njima; i u taj dan neće više biti Hananejca u domu Gospoda nad vojskama.