{1:1} Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avramovog sina.
{1:2} Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.
{1:3} A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama.
{1:4} A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona.
{1:5} A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja.
{1:6} A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s Urijinicom.
{1:7} A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.
{1:8} A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju.
{1:9} A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Ezekiju.
{1:10} A Ezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju.
{1:11} A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.
{1:12} A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela.
{1:13} A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora.
{1:14} A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.
{1:15} A Eliud rodi Eleazara, a Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova.
{1:16} A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista.
{1:17} Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, kolena četrnaest, a od seobe vavilonske do Hrista, kolena četrnaest.
{1:18} A rodjenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nadje se da je ona trudna od Duha Svetog.
{1:19} A Josif muž njen, budući pobožan i ne htevši je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.
{1:20} No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu andjeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.
{1:21} Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.
{1:22} A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:
{1:23} Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama Bog.
{1:24} Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio andjeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.
{1:25} I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.
{2:1} A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dodju mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:
{2:2} Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.
{2:3} Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.
{2:4} I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos?
{2:5} A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao:
{2:6} I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovodja koji će pasti narod moj Izrailja.
{2:7} Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda.
{2:8} I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nadjete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.
{2:9} I oni saslušavši cara, podjoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, idjaše pred njima dok ne dodje i stade odozgo gde beše dete.
{2:10} A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.
{2:11} I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.
{2:12} I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.
{2:13} A pošto oni otidu, a to andjeo Gospodnji javi se Josifu u snu i kaza mu: Ustani, uzmi dete i mater Njegovu pa beži u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dete da Ga pogubi.
{2:14} I on ustavši uze dete i mater Njegovu noću i otide u Misir.
{2:15} I bi tamo do smrti Irodove: da se izvrši šta je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog.
{2:16} Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca.
{2:17} Tada se zbi šta je kazao prorok Jeremija govoreći:
{2:18} Glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.
{2:19} A po smrti Irodovoj, gle, andjeo Gospodnji u snu javi se Josifu u Misiru.
{2:20} I reče: Ustani, i uzmi dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji su tražili dušu detinju.
{2:21} I on ustavši, uze dete i mater Njegovu, i dodje u zemlju Izrailjevu.
{2:22} Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mesto Iroda oca svog, poboja se onamo ići; nego primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske.
{2:23} I došavši onamo, namesti se u gradu koji se zove Nazaret, da se zbude kao što su kazali proroci da će se Nazarećanin nazvati.
{3:1} U ono pak doba dodje Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.
{3:2} I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.
{3:3} Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.
{3:4} A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.
{3:5} Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.
{3:6} I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.
{3:7} A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?
{3:8} Rodite dakle rod dostojan pokajanja.
{3:9} I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.
{3:10} Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne radja dobar rod, seče se i u oganj baca.
{3:11} Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
{3:12} Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.
{3:13} Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.
{3:14} A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?
{3:15} A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.
{3:16} I krstivši se Isus izidje odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dodje na Njega.
{3:17} I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
{4:1} Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga djavo kuša.
{4:2} I postivši se dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladne.
{4:3} I pristupi k Njemu kušač i reče: Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu.
{4:4} A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.
{4:5} Tada odvede Ga djavo u sveti grad i postavi Ga navrh crkve;
{4:6} Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će andjelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
{4:7} A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svog.
{4:8} Opet Ga uze djavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu;
{4:9} I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.
{4:10} Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.
{4:11} Tada ostavi Ga djavo, i gle, andjeli pristupiše i služahu Mu.
{4:12} A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.
{4:13} I ostavivši Nazaret dodje i namesti se u Kapernaumu primorskom na medji Zavulonovoj i Neftalimovoj.
{4:14} Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći:
{4:15} Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka.
{4:16} Ljudi koji sede u tami, videše videlo veliko, i onima što sede na strani i u senu smrtnom, zasvetli videlo.
{4:17} Otada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.
{4:18} I idući pokraj mora galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer behu ribari.
{4:19} I reče im: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
{4:20} A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.
{4:21} I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog, u ladji sa Zevedejem ocem njihovim gde krpe mreže svoje, i pozva ih.
{4:22} A oni taj čas ostaviše ladju i oca svog i za Njim otidoše.
{4:23} I prohodjaše po svoj Galileji Isus učeći po zbornicama njihovim, i propovedajući jevandjelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.
{4:24} I otide glas o Njemu po svoj Siriji i privedoše Mu sve bolesne od različnih bolesti i s različnim mukama, i besne, i mesečnjake, i uzete, i isceli ih.
{4:25} I za Njim idjaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Deset Gradova, i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.
{5:1} A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.
{5:2} I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:
{5:3} Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;
{5:4} Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
{5:5} Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
{5:6} Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
{5:7} Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
{5:8} Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
{5:9} Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
{5:10} Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.
{5:11} Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rdjave reči lažući, mene radi.
{5:12} Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.
{5:13} Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti nizašta, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.
{5:14} Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.
{5:15} Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.
{5:16} Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima.
{5:17} Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.
{5:18} Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
{5:19} Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.
{5:20} Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.
{5:21} Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.
{5:22} A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.
{5:23} Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,
{5:24} Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj.
{5:25} Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.
{5:26} Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.
{5:27} Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube.
{5:28} A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.
{5:29} A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.
{5:30} I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.
{5:31} Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.
{5:32} A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme preljubu čini.
{5:33} Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo.
{5:34} A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;
{5:35} Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikog Cara.
{5:36} Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš dlake jedne bele ili crne učiniti.
{5:37} Dakle neka bude vaša reč: da - da; ne - ne; a šta je više od ovog, oda zla je.
{5:38} Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.
{5:39} A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi;
{5:40} I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
{5:41} I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.
{5:42} Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.
{5:43} Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog.
{5:44} A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
{5:45} Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.
{5:46} Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?
{5:47} I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?
{5:48} Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.
{6:1} Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače platu nemate od Oca svog koji je na nebesima.
{6:2} Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kažem: primili su platu svoju.
{6:3} A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.
{6:4} Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
{6:5} I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
{6:6} A ti kad se moliš, udji u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
{6:7} A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni.
{6:8} Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše;
{6:9} Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje;
{6:10} Da dodje carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
{6:11} Hleb naš potrebni daj nam danas;
{6:12} I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;
{6:13} I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek. Amin.
{6:14} Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.
{6:15} Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.
{6:16} A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
{6:17} A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,
{6:18} Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
{6:19} Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rdja kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu;
{6:20} Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rdja ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu.
{6:21} Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.
{6:22} Sveća je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.
{6:23} Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je dakle videlo što je u tebi tama, a kamoli tama?
{6:24} Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.
{6:25} Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?
{6:26} Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?
{6:27} A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
{6:28} I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.
{6:29} Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.
{6:30} A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
{6:31} Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?
{6:32} Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.
{6:33} Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.
{6:34} Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.
{7:1} Ne sudite da vam se ne sudi;
{7:2} Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.
{7:3} A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?
{7:4} Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?
{7:5} Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
{7:6} Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera svog pred svinje, da ga ne pogaze nogama svojim, i vrativši se ne rastrgnu vas.
{7:7} Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.
{7:8} Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
{7:9} Ili koji je medju vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba kamen da mu da?
{7:10} Ili ako ribe zaište da mu da zmiju?
{7:11} Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?
{7:12} Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.
{7:13} Udjite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu.
{7:14} Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.
{7:15} Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.
{7:16} Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja groždje, ili s čička smokve?
{7:17} Tako svako drvo dobro rodove dobre radja, a zlo drvo rodove zle radja.
{7:18} Ne može drvo dobro rodova zlih radjati, ni drvo zlo rodova dobrih radjati.
{7:19} Svako dakle drvo koje ne radja rod dobar, seku i u oganj bacaju.
{7:20} I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.
{7:21} Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima.
{7:22} Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom djavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?
{7:23} I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.
{7:24} Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:
{7:25} I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrdjena na kamenu.
{7:26} A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku:
{7:27} I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno.
{7:28} I kad svrši Isus reči ove, divljaše se narod nauci Njegovoj.
{7:29} Jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
{8:1} A kad sidje s gore, za Njim idjaše naroda mnogo.
{8:2} I gle, čovek gubav dodje i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.
{8:3} I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.
{8:4} I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.
{8:5} A kad udje u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga
{8:6} I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo.
{8:7} A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.
{8:8} I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj udješ; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
{8:9} Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Učini to, i učini.
{8:10} A kad ču Isus, udivi se i reče onima što idjahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
{8:11} I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
{8:12} A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
{8:13} A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
{8:14} I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.
{8:15} I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.
{8:16} A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:
{8:17} Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.
{8:18} A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.
{8:19} I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.
{8:20} Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.
{8:21} A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.
{8:22} A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.
{8:23} I kad udje u ladju, za Njim udjoše učenici Njegovi.
{8:24} I gle, oluja velika postade na moru da se ladja pokri valovima; a On spavaše.
{8:25} I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.
{8:26} I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.
{8:27} A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?
{8:28} A kad dodje na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.
{8:29} I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?
{8:30} A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.
{8:31} I djavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.
{8:32} I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.
{8:33} A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.
{8:34} I gle, sav grad izidje na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.
{9:1} I ušavši u ladju predje i dodje u svoj grad.
{9:2} I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.
{9:3} I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
{9:4} I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?
{9:5} Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?
{9:6} Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
{9:7} I ustavši otide doma.
{9:8} A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.
{9:9} I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.
{9:10} I kad jedjaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dodjoše i jedjahu s Isusom i s učenicima Njegovim.
{9:11} I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?
{9:12} A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
{9:13} Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
{9:14} Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
{9:15} A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.
{9:16} Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.
{9:17} Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.
{9:18} Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dodje i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dodji i metni na nju ruku svoju, i oživeće.
{9:19} I ustavši Isus za njim podje i učenici Njegovi.
{9:20} I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
{9:21} Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.
{9:22} A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.
{9:23} I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene
{9:24} Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.
{9:25} A kad istera ljude, udje, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
{9:26} I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
{9:27} A kad je Isus odlazio odande, za Njim idjahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
{9:28} A kad dodje u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.
{9:29} Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.
{9:30} I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.
{9:31} A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.
{9:32} Kad oni pak izidjoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.
{9:33} I pošto izgna djavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
{9:34} A fariseji govorahu: Pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.
{9:35} I prohodjaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevandjelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.
{9:36} A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
{9:37} Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
{9:38} Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
{10:1} I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.
{10:2} A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov Zevedejev, i Jovan brat njegov;
{10:3} Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;
{10:4} Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji Ga i predade.
{10:5} Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite.
{10:6} Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
{10:7} A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko.
{10:8} Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, djavole izgonite; za badava ste dobili, za badava i dajite.
{10:9} Ne nosite zlata ni srebra ni bronze u pojasima svojim,
{10:10} Ni torbe na put, ni dve haljine ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan svog jela.
{10:11} A kad u koji grad ili selo udjete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde ostanite dok ne izidjete.
{10:12} A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj.
{10:13} I ako bude kuća dostojna, doći će mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, mir će se vaš k vama vratiti.
{10:14} A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće ili iz grada onog, otresite prah s nogu svojih.
{10:15} Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnog suda nego li gradu onom.
{10:16} Eto, ja vas šaljem kao ovce medju vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
{10:17} A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim biće vas.
{10:18} I pred vlastelje i careve vodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima.
{10:19} A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati.
{10:20} Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.
{10:21} A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
{10:22} I svi će mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
{10:23} A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dodje Sin čovečiji.
{10:24} Nema učenika nad učiteljem svojim ni sluge nad gospodarom svojim.
{10:25} Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali Veelzevulom, a kamo li domaće njegove?
{10:26} Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.
{10:27} Šta vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i šta vam se šapće na uši, propovedajte s krovova.
{10:28} I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
{10:29} Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ni jedan od njih ne može pasti na zemlju bez oca vašeg.
{10:30} A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.
{10:31} Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
{10:32} A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
{10:33} A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
{10:34} Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.
{10:35} Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene:
{10:36} I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.
{10:37} Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.
{10:38} I koji ne uzme krst svoj i ne podje za mnom, nije mene dostojan.
{10:39} Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
{10:40} Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima Onog koji me je poslao.
{10:41} Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće.
{10:42} I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.
{11:1} I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.
{11:2} A Jovan čuvši u tamnici dela Hristova posla dvojicu učenika svojih,
{11:3} I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
{11:4} A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite:
{11:5} Slepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propoveda se jevandjelje.
{11:6} I blago onome koji se ne sablazni o mene.
{11:7} A kad ovi otidoše, poče Isus ljudima govoriti o Jovanu: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
{11:8} Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.
{11:9} Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.
{11:10} Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
{11:11} Zaista vam kažem: Ni jedan izmedju rodjenih od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.
{11:12} A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga.
{11:13} Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.
{11:14} I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći.
{11:15} Koji ima uši da čuje neka čuje.
{11:16} Ali kakav ću kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i viču svojim drugovima,
{11:17} I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste.
{11:18} Jer Jovan dodje, koji ni jede ni pije, a oni kažu: Djavo je u njemu.
{11:19} Dodje Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.
{11:20} Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa Njegova, pa se nisu pokajali:
{11:21} Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali.
{11:22} Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama.
{11:23} I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.
{11:24} Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi.
{11:25} U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.
{11:26} Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.
{11:27} Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.
{11:28} Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.
{11:29} Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.
{11:30} Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.
{12:1} U to vreme idjaše Isus u subotu kroz useve: a učenici Njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti.
{12:2} A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, učenici tvoji čine šta ne valja činiti u subotu.
{12:3} A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
{12:4} Kako udje u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.
{12:5} Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?
{12:6} A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve.
{12:7} Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoću a ne priloga, nikad ne biste osudjivali prave;
{12:8} Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.
{12:9} I otišavši odande dodje u zbornicu njihovu.
{12:10} I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.
{12:11} A On reče im: Koji je medju vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?
{12:12} A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.
{12:13} Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.
{12:14} A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.
{12:15} I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.
{12:16} I zapreti im da Ga ne razglašuju:
{12:17} Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći:
{12:18} Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.
{12:19} Neće se svadjati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.
{12:20} Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.
{12:21} I u ime Njegovo uzdaće se narodi.
{12:22} Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.
{12:23} I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?
{12:24} A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni djavola do pomoću Veelzevula kneza djavolskog.
{12:25} A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
{12:26} I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?
{12:27} I ako ja pomoću Veelzevula izgonim djavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
{12:28} A ako li ja Duhom Božijim izgonim djavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.
{12:29} Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.
{12:30} Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.
{12:31} Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.
{12:32} I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.
{12:33} Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.
{12:34} Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.
{12:35} Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.
{12:36} A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.
{12:37} Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.
{12:38} Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.
{12:39} A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.
{12:40} Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
{12:41} Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.
{12:42} Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dodje s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.
{12:43} A kad nečisti duh izidje iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nadje ga.
{12:44} Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nadje prazan, pometen i ukrašen.
{12:45} Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog. Tako će biti i ovome rodu zlome.
{12:46} Dok On još govoraše s ljudima, gle, mati Njegova i braća Njegova stajahu napolju i čekahu da govore s Njime.
{12:47} I neko Mu reče: Evo mati Tvoja i braća Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.
{12:48} A On odgovori i reče onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?
{12:49} I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja.
{12:50} Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.
{13:1} I onaj dan izišavši Isus iz kuće sedjaše kraj mora.
{13:2} I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u ladju i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
{13:3} I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, izidje sejač da seje.
{13:4} I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ih;
{13:5} A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
{13:6} I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
{13:7} A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
{13:8} A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
{13:9} Ko ima uši da čuje neka čuje.
{13:10} I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?
{13:11} A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
{13:12} Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
{13:13} Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.
{13:14} I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.
{13:15} Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
{13:16} A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.
{13:17} Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.
{13:18} Vi pak čujte priču o sejaču:
{13:19} Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
{13:20} A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,
{13:21} Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.
{13:22} A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.
{13:23} A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.
{13:24} Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,
{13:25} A kad ljudi pospaše, dodje njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.
{13:26} A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
{13:27} Tada dodjoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
{13:28} A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?
{13:29} A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.
{13:30} Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.
{13:31} Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,
{13:32} Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.
{13:33} Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.
{13:34} Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:
{13:35} Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.
{13:36} Tada ostavi Isus ljude, i dodje u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.
{13:37} A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;
{13:38} A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
{13:39} A neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su andjeli.
{13:40} Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.
{13:41} Poslaće Sin čovečiji andjele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.
{13:42} I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
{13:43} Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.
{13:44} Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.
{13:45} Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,
{13:46} Pa kad nadje jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.
{13:47} Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;
{13:48} Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.
{13:49} Tako će biti na poletku veka: izići će andjeli i odlučiće zle od pravednih.
{13:50} I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
{13:51} Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.
{13:52} A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
{13:53} I kad svrši Isus priče ove, otide odande.
{13:54} I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?
{13:55} Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?
{13:56} I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
{13:57} I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
{13:58} I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.
{14:1} U to vreme dodje glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;
{14:2} I reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.
{14:3} Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
{14:4} Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
{14:5} I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
{14:6} A kad beše dan rodjenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
{14:7} Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.
{14:8} A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
{14:9} I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.
{14:10} I posla te posekoše Jovana u tamnici.
{14:11} I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
{14:12} I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dodjoše Isusu te javiše.
{14:13} I čuvši Isus, otide odande u ladji u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
{14:14} I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
{14:15} A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
{14:16} A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
{14:17} A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
{14:18} A On reče: Donesite mi ih ovamo.
{14:19} I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.
{14:20} I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
{14:21} A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
{14:22} I odmah natera Isus učenike svoje da udju u ladju i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
{14:23} I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.
{14:24} A ladja beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
{14:25} A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.
{14:26} I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.
{14:27} A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
{14:28} A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dodjem k Tebi po vodi.
{14:29} A On reče: Hodi. I izišavši iz ladje Petar idjaše po vodi da dodje k Isusu.
{14:30} No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!
{14:31} I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
{14:32} I kad udjoše u ladju, presta vetar.
{14:33} A koji behu u ladji pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.
{14:34} I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku.
{14:35} I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
{14:36} I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.
{15:1} Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:
{15:2} Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
{15:3} A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?
{15:4} Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
{15:5} A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;
{15:6} Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.
{15:7} Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:
{15:8} Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
{15:9} No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.
{15:10} I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.
{15:11} Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.
{15:12} Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?
{15:13} A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.
{15:14} Ostavite ih: oni su slepe vodje slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.
{15:15} A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.
{15:16} A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?
{15:17} Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
{15:18} A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.
{15:19} Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lažna svedočanstva, hule na Boga.
{15:20} I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.
{15:21} I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
{15:22} I gle, žena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči djavo.
{15:23} A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.
{15:24} A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
{15:25} A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!
{15:26} A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
{15:27} A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
{15:28} Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.
{15:29} I otišavši Isus odande, dodje k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
{15:30} I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
{15:31} Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
{15:32} A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
{15:33} I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
{15:34} I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.
{15:35} I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
{15:36} I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.
{15:37} I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.
{15:38} A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
{15:39} I otpustivši narod udje u ladju, i dodje u okoline magdalske.
{16:1} I pristupiše k Njemu fariseji i sadukeji, i kušajući Ga iskahu da im pokaže znak s neba.
{16:2} A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.
{16:3} I ujutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri! Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?
{16:4} Rod zli i kurvarski traži znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.
{16:5} I polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba.
{16:6} A Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.
{16:7} A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli.
{16:8} A Isus razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli?
{16:9} Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?
{16:10} Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?
{16:11} Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?
{16:12} Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.
{16:13} A kad dodje Isus u okoline Ćesarije Filipove, pitaše učenike svoje govoreći: Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?
{16:14} A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.
{16:15} Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?
{16:16} A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.
{16:17} I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.
{16:18} A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.
{16:19} I daću ti ključeve od carstva nebeskog: i šta svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i šta razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima.
{16:20} Tada zapreti Isus učenicima svojim da nikom ne kazuju da je On Hristos.
{16:21} Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
{16:22} I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.
{16:23} A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko.
{16:24} Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.
{16:25} Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
{16:26} Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?
{16:27} Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s andjelima svojim, i tada će se vratiti svakome po delima njegovim.
{16:28} Zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide Sina čovečijeg gde ide u carstvu svom.
{17:1} I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.
{17:2} I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.
{17:3} I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.
{17:4} A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.
{17:5} Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte.
{17:6} I čuvši učenici padoše ničice, i uplašiše se vrlo.
{17:7} I pristupivši Isus dohvati ih se, i reče: Ustanite, i ne bojte se.
{17:8} A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.
{17:9} I silazeći s gore zapovedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin čovečiji iz mrtvih ne ustane.
{17:10} I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dodje?
{17:11} A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve.
{17:12} Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih.
{17:13} Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.
{17:14} I kad dodjoše k narodu, pristupi k Njemu čovek klanjajući Mu se,
{17:15} I govoreći: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i muči se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu.
{17:16} I dovedoh ga učenicima Tvojim, i ne mogoše ga isceliti.
{17:17} A Isus odgovarajući reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpeti? Dovedite mi ga amo.
{17:18} I zapreti mu Isus; i djavo izidje iz njega, i ozdravi momče od onog časa.
{17:19} Tada pristupiše učenici k Isusu i nasamo rekoše Mu: Zašto ga mi ne mogasmo izgnati?
{17:20} A Isus reče im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Predji odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće.
{17:21} A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.
{17:22} A kad su hodili po Galileji, reče im Isus: Predaće se Sin čovečiji u ruke ljudske;
{17:23} I ubiće Ga, i treći dan ustaće. I neveseli behu vrlo.
{17:24} A kad dodjoše u Kapernaum, pristupiše k Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar vaš učitelj neće dati didrahme?
{17:25} Petar reče: Hoće. I kad udje u kuću, preteče ga Isus govoreći: Šta misliš Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i harače, ili od svojih sinova ili od tudjih?
{17:26} Reče Njemu Petar: Od tudjih. Reče mu Isus: Dakle ne plaćaju sinovi.
{17:27} Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, i baci udicu, i koju prvo uhvatiš ribu, uzmi je; i kad joj otvoriš usta naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za me i za se.
{18:1} U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom?
{18:2} I dozva Isus dete, i postavi ga medju njih,
{18:3} I reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.
{18:4} Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.
{18:5} I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
{18:6} A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
{18:7} Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodju sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan.
{18:8} Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni.
{18:9} I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
{18:10} Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
{18:11} Jer Sin čovečiji dodje da iznadje i spase izgubljeno.
{18:12} Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zadje jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla?
{18:13} I ako se dogodi da je nadje, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.
{18:14} Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
{18:15} Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog.
{18:16} Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
{18:17} Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu, da ti bude kao neznabožac i carinik.
{18:18} Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i šta god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu.
{18:19} Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu drago, zašto se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.
{18:20} Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima.
{18:21} Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
{18:22} Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
{18:23} Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna sa svojim slugama.
{18:24} I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata.
{18:25} I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
{18:26} No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
{18:27} A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
{18:28} A kad izidje sluga taj, nadje jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan.
{18:29} Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
{18:30} A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
{18:31} Videvši pak drugari njegovi taj dogadjaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav dogadjaj.
{18:32} Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
{18:33} Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?
{18:34} I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj.
{18:35} Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.
{19:1} I kad svrši Isus reči ove, otide iz Galileje, i dodje u okoline judejske preko Jordana.
{19:2} I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.
{19:3} I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li čovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?
{19:4} A On odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih?
{19:5} I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
{19:6} Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.
{19:7} Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
{19:8} Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrdji vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.
{19:9} Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.
{19:10} Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.
{19:11} A On reče im: Ne mogu svi primiti te reči do oni kojima je dano.
{19:12} Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.
{19:13} Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.
{19:14} A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.
{19:15} I metnuvši na njih ruke otide odande.
{19:16} I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?
{19:17} A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.
{19:18} Reče Mu: Koje? A Isus reče: Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedočiš lažno;
{19:19} Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
{19:20} Reče Mu mladić: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
{19:21} Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
{19:22} A kad ču mladić reč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.
{19:23} A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko.
{19:24} I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije.
{19:25} A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: Ko se dakle može spasiti?
{19:26} A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.
{19:27} Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta će dakle biti nama?
{19:28} A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.
{19:29} I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni.
{19:30} Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
{20:1} Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano izidje da naima poslenike u vinograd svoj.
{20:2} I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.
{20:3} I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,
{20:4} I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam.
{20:5} I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako.
{20:6} I u jedanaesti sat izišavši nadje druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni?
{20:7} Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete.
{20:8} A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.
{20:9} I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.
{20:10} A kad dodjoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš.
{20:11} I primivši vikahu na gospodara.
{20:12} Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli.
{20:13} A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?
{20:14} Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi.
{20:15} Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
{20:16} Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.
{20:17} I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im:
{20:18} Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt;
{20:19} I predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.
{20:20} Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto.
{20:21} A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.
{20:22} A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.
{20:23} I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.
{20:24} I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.
{20:25} A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.
{20:26} Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći medju vama, da vam služi.
{20:27} I koji hoće medju vama da bude prvi, da vam bude sluga.
{20:28} Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.
{20:29} I kad je izlazio iz Jerihona za Njim idjaše narod mnogi.
{20:30} I gle, dva slepca sedjahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
{20:31} A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
{20:32} I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim?
{20:33} Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše.
{20:34} I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.
{21:1} I kad se približiše k Jerusalimu i dodjoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika
{21:2} Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
{21:3} I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.
{21:4} A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:
{21:5} Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.
{21:6} I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.
{21:7} Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
{21:8} A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
{21:9} A narod koji idjaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
{21:10} I kad On udje u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?
{21:11} A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
{21:12} I udje Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
{21:13} I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
{21:14} I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
{21:15} A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
{21:16} I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?
{21:17} I ostavivši ih izadje napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.
{21:18} A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.
{21:19} I ugledavši smokvu jednu kraj puta dodje k njoj, i ne nadje ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
{21:20} I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!
{21:21} A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.
{21:22} I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.
{21:23} I kad dodje u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?
{21:24} A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.
{21:25} Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?
{21:26} Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
{21:27} I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
{21:28} Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
{21:29} A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.
{21:30} I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.
{21:31} Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.
{21:32} Jer dodje k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
{21:33} Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
{21:34} A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
{21:35} I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
{21:36} Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.
{21:37} A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.
{21:38} A vinogradari videvši sina rekoše medju sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
{21:39} I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
{21:40} Kad dodje dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?
{21:41} Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.
{21:42} A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.
{21:43} Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.
{21:44} I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
{21:45} I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.
{21:46} I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.
{22:1} I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
{22:2} Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
{22:3} I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
{22:4} Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.
{22:5} A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
{22:6} A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
{22:7} A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
{22:8} Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
{22:9} Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu.
{22:10} I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
{22:11} Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.
{22:12} I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.
{22:13} Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
{22:14} Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
{22:15} Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.
{22:16} I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
{22:17} Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?
{22:18} Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
{22:19} Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.
{22:20} I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?
{22:21} I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.
{22:22} I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
{22:23} Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
{22:24} Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
{22:25} U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
{22:26} A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.
{22:27} A posle svih umre i žena.
{22:28} O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
{22:29} A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.
{22:30} Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao andjeli Božji na nebu.
{22:31} A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:
{22:32} Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
{22:33} I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
{22:34} A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
{22:35} I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:
{22:36} Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
{22:37} A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
{22:38} Ovo je prva i najveća zapovest.
{22:39} A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
{22:40} O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
{22:41} A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
{22:42} Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
{22:43} Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
{22:44} Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
{22:45} Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
{22:46} I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.
{23:1} Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
{23:2} Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
{23:3} Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
{23:4} Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.
{23:5} A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
{23:6} I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
{23:7} I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
{23:8} A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.
{23:9} I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
{23:10} Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
{23:11} A najveći izmedju vas da vam bude sluga.
{23:12} Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.
{23:13} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
{23:14} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osudjeni.
{23:15} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.
{23:16} Teško vama vodje slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
{23:17} Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
{23:18} I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
{23:19} Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
{23:20} Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
{23:21} I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
{23:22} I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
{23:23} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.
{23:24} Vodje slepe koji ocedjujete komarca a kamilu proždirete.
{23:25} Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
{23:26} Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
{23:27} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.
{23:28} Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
{23:29} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
{23:30} I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
{23:31} Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
{23:32} I vi dopunite meru otaca svojih.
{23:33} Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?
{23:34} Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
{23:35} Da dodje na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste medju crkvom i oltarom.
{23:36} Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.
{23:37} Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!
{23:38} Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.
{23:39} Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.
{24:1} I izišavši Isus idjaše od crkve, i pristupiše k Njemu učenici Njegovi da Mu pokaži gradjevinu crkvenu.
{24:2} A Isus reče im: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
{24:3} A kad sedjaše na gori maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?
{24:4} I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.
{24:5} Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.
{24:6} Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj.
{24:7} Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.
{24:8} A to je sve početak stradanja.
{24:9} Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.
{24:10} I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.
{24:11} I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
{24:12} I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.
{24:13} Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
{24:14} I propovediće se ovo jevandjelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.
{24:15} Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):
{24:16} Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
{24:17} I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;
{24:18} I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.
{24:19} A teško trudnima i dojilicama u te dane.
{24:20} Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu;
{24:21} Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti;
{24:22} I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni.
{24:23} Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.
{24:24} Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
{24:25} Eto vam kazah unapred.
{24:26} Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte.
{24:27} Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg.
{24:28} Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti.
{24:29} I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.
{24:30} I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.
{24:31} I poslaće andjele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.
{24:32} Od smokve naučite se priči: kad se već njene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto.
{24:33} Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.
{24:34} Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
{24:35} Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.
{24:36} A o danu tom i času niko ne zna, ni andjeli nebeski, do Otac moj sam.
{24:37} Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
{24:38} Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg,
{24:39} I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
{24:40} Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti.
{24:41} Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti.
{24:42} Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.
{24:43} Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju.
{24:44} Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.
{24:45} Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok?
{24:46} Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nadje da izvršuje tako.
{24:47} Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.
{24:48} Ako li taj rdjavi sluga reče u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći;
{24:49} I počne biti svoje drugare, i jesti i piti s pijanicama;
{24:50} Doći će gospodar tog sluge u dan u koji se ne nada, i u čas kad ne misli.
{24:51} I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba.
{25:1} Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izidjoše na susret ženiku.
{25:2} Pet od njih behu mudre, a pet lude.
{25:3} I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.
{25:4} A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.
{25:5} A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.
{25:6} A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.
{25:7} Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.
{25:8} A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.
{25:9} A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.
{25:10} A kad one otidoše da kupe, dodje ženik, i gotove udjoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.
{25:11} A posle dodjoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.
{25:12} A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.
{25:13} Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.
{25:14} Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;
{25:15} I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.
{25:16} A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.
{25:17} Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.
{25:18} A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.
{25:19} A po dugom vremenu dodje gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.
{25:20} I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.
{25:21} A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; udji u radost gospodara svog.
{25:22} A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.
{25:23} A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; udji u radost gospodara svog.
{25:24} A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;
{25:25} Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.
{25:26} A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:
{25:27} Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.
{25:28} Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.
{25:29} Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.
{25:30} I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
{25:31} A kad dodje Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti andjeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.
{25:32} I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih izmedju sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.
{25:33} I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
{25:34} Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
{25:35} Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;
{25:36} Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obidjoste me; u tamnici bejah, i dodjoste k meni.
{25:37} Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
{25:38} Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
{25:39} Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dodjosmo k Tebi?
{25:40} I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.
{25:41} Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen djavolu i andjelima njegovim.
{25:42} Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;
{25:43} Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obidjoste me.
{25:44} Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te?
{25:45} Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.
{25:46} I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.
{26:1} I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim:
{26:2} Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne.
{26:3} Tada skupiše se glavari sveštenički i književnici i starešine narodne u dvor poglavara svešteničkog po imenu Kajafe;
{26:4} I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.
{26:5} I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
{26:6} A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavog,
{26:7} Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad sedjaše za trpezom.
{26:8} A kad videše to učenici Njegovi, rasrdiše se govoreći: Zašto se čini takva šteta?
{26:9} Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.
{26:10} A kad razume Isus, reče im: Šta smetate ženu? Ona učini dobro delo na meni.
{26:11} Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
{26:12} A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.
{26:13} Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevandjelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona.
{26:14} Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim,
{26:15} I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.
{26:16} I otada tražaše zgodu da Ga izda.
{26:17} A u prvi dan presnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
{26:18} A On reče: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojim.
{26:19} I učiniše učenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.
{26:20} A kad bi uveče, sede za trpezu sa dvanaestoricom.
{26:21} I kad jedjahu reče im: Zaista vam kažem: jedan izmedju vas izdaće me.
{26:22} I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?
{26:23} A On odgovarajući reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati.
{26:24} Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.
{26:25} A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajući reče: Da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza.
{26:26} I kad jedjahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
{26:27} I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: Pijte iz nje svi;
{26:28} Jer je ovo krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.
{26:29} Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog.
{26:30} I otpojavši hvalu izidjoše na goru maslinsku.
{26:31} Tada reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbežaće se.
{26:32} A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.
{26:33} A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.
{26:34} Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
{26:35} Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.
{26:36} Tada dodje Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
{26:37} I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.
{26:38} Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.
{26:39} I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoidje čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.
{26:40} I došavši k učenicima nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?
{26:41} Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.
{26:42} Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
{26:43} I došavši nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.
{26:44} I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.
{26:45} Tada dodje k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.
{26:46} Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
{26:47} I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dodje, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.
{26:48} A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
{26:49} I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
{26:50} A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
{26:51} I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
{26:52} Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.
{26:53} Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona andjela?
{26:54} Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
{26:55} U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.
{26:56} A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
{26:57} I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
{26:58} A Petar idjaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
{26:59} A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;
{26:60} I ne nadjoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nadjoše. Najposle dodjoše dva lažna svedoka,
{26:61} I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.
{26:62} I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
{26:63} A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
{26:64} Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
{26:65} Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.
{26:66} Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
{26:67} Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
{26:68} Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
{26:69} A Petar sedjaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
{26:70} A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
{26:71} A kad izidje k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.
{26:72} On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.
{26:73} A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
{26:74} Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.
{26:75} I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.
{27:1} A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.
{27:2} I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
{27:3} Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama
{27:4} Govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.
{27:5} I bacivši srebrnike u crkvi izidje, i otide te se obesi.
{27:6} A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
{27:7} Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.
{27:8} Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
{27:9} Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
{27:10} I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.
{27:11} A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.
{27:12} I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.
{27:13} Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?
{27:14} I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.
{27:15} A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.
{27:16} A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.
{27:17} I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
{27:18} Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.
{27:19} A kad sedjaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
{27:20} A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
{27:21} A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
{27:22} Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.
{27:23} Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne.
{27:24} A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.
{27:25} I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.
{27:26} Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.
{27:27} Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.
{27:28} I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.
{27:29} I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!
{27:30} I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.
{27:31} I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
{27:32} I izlazeći nadjoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
{27:33} I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
{27:34} Dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.
{27:35} A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;
{27:36} I sedjahu onde te Ga čuvahu.
{27:37} I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
{27:38} Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
{27:39} A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.
{27:40} I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, sidji s krsta.
{27:41} A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:
{27:42} Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka sidje sad s krsta pa ćemo ga verovati.
{27:43} On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.
{27:44} Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
{27:45} A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
{27:46} A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
{27:47} A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.
{27:48} I odmah otrča jedan od njih te uze sundjer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.
{27:49} A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.
{27:50} A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.
{27:51} I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
{27:52} I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
{27:53} I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, udjoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
{27:54} A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.
{27:55} I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.
{27:56} Medju kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
{27:57} A kad bi uveče, dodje čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takodje bio učenik Isusov.
{27:58} Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
{27:59} I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;
{27:60} I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
{27:61} A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i sedjahu prema grobu.
{27:62} Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenički i fariseji kod Pilata,
{27:63} I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaću.
{27:64} Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dodju kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.
{27:65} Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.
{27:66} A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše kamen.
{28:1} A po večeru subotnom na osvitak prvog dana nedelje dodje Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob.
{28:2} I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer andjeo Gospodnji sidje s neba, i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sedjaše na njemu.
{28:3} A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo kao sneg.
{28:4} I od straha njegovog uzdrhtaše se stražari, i postadoše kao mrtvi.
{28:5} A andjeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetog tražite.
{28:6} Nije ovde: jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod.
{28:7} Pa idite brže te kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih. I gle, On će pred vama otići u Galileju; tamo ćete Ga videti. Eto ja vam kazah.
{28:8} I izišavši brzo iz groba sa strahom i radosti velikom, potekoše da jave učenicima Njegovim.
{28:9} A kad idjahu da jave učenicima Njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše Mu se.
{28:10} Tada reče im Isus: Ne bojte se; idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju; i tamo će me videti.
{28:11} A kad idjahu, gle, neki od stražara dodjoše u grad i javiše glavarima svešteničkim sve što se dogodilo.
{28:12} I oni sastavši se sa starešinama učiniše veće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca
{28:13} Govoreći: Kažite: Učenici njegovi dodjoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali.
{28:14} I ako to čuje sudija, mi ćemo njega umiriti, i učiniti da vama ništa ne bude.
{28:15} A oni uzevši novce učiniše kao što su naučeni bili. I razglasi se ova reč po Jevrejima i do danas.
{28:16} A jedanaest učenika otidoše u Galileju u goru kuda im je kazao Isus.
{28:17} I kad Ga videše, pokloniše Mu se; a jedni posumnjaše.
{28:18} I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
{28:19} Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha,
{28:20} Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.