{1:1} Početak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
{1:2} Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
{1:3} Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.
{1:4} Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.
{1:5} I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
{1:6} A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedjaše skakavce i med divlji.
{1:7} I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.
{1:8} Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.
{1:9} I u to vreme dodje Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,
{1:10} I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sidje na Njega.
{1:11} I glas dodje s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
{1:12} I odmah Duh izvede Ga u pustinju.
{1:13} I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andjeli služahu Mu.
{1:14} A pošto predadoše Jovana, dodje Isus u Galileju propovedajući jevandjelje o carstvu Božjem
{1:15} I govoreći: Izadje vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandjelje.
{1:16} I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.
{1:17} I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
{1:18} I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za Njim.
{1:19} I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladji krpljahu mreže;
{1:20} I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladji s najamnicima, podjoše za Njim.
{1:21} I dodjoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.
{1:22} I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
{1:23} I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika
{1:24} Govoreći: Prodji se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
{1:25} I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izadji iz njega.
{1:26} I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izadje iz njega.
{1:27} I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?
{1:28} I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.
{1:29} I odmah, izašavši iz zbornice, dodjoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.
{1:30} A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.
{1:31} I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.
{1:32} A kad bi pred veče, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.
{1:33} I sav grad beše se sabrao k vratima.
{1:34} I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i djavole mnoge istera, i ne dade djavolima da kazuju da Ga poznaju.
{1:35} A ujutru, vrlo rano ustavši, izadje i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.
{1:36} I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.
{1:37} I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.
{1:38} I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.
{1:39} I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i djavole izgoni.
{1:40} I dodje k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.
{1:41} A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.
{1:42} I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.
{1:43} I zapretivši mu odmah istera ga,
{1:44} I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.
{1:45} A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.
{2:1} I udje opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.
{2:2} I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč.
{2:3} I dodjoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro.
{2:4} I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.
{2:5} A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.
{2:6} A onde sedjahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
{2:7} Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
{2:8} I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
{2:9} Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
{2:10} No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:)
{2:11} Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
{2:12} I usta odmah, i uzevši odar izadje pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.
{2:13} I izadje opet k moru; i sav narod idjaše k Njemu, i učaše ih.
{2:14} I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.
{2:15} I kad sedjaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedjahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idjahu za Njim.
{2:16} A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?
{2:17} I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
{2:18} I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dodjoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?
{2:19} I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
{2:20} Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane.
{2:21} I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti.
{2:22} I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.
{2:23} I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje.
{2:24} I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja?
{2:25} A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?
{2:26} Kako udje u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?
{2:27} I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.
{2:28} Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.
{3:1} I udje opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.
{3:2} I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.
{3:3} I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.
{3:4} I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.
{3:5} I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.
{3:6} I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.
{3:7} A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje podje za Njim i iz Judeje;
{3:8} I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dodje k Njemu.
{3:9} I reče učenicima svojim da bude ladja u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosadjuje.
{3:10} Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.
{3:11} I duhovi nečisti kad Ga vidjahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.
{3:12} I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
{3:13} I izidjoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodjoše Mu.
{3:14} I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,
{3:15} I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone djavole:
{3:16} Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;
{3:17} I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;
{3:18} I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,
{3:19} I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
{3:20} I dodjoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.
{3:21} I čuvši to rod Njegov izidjoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.
{3:22} A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.
{3:23} I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?
{3:24} I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;
{3:25} I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;
{3:26} I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.
{3:27} Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.
{3:28} Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:
{3:29} A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.
{3:30} Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.
{3:31} I dodje mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.
{3:32} I sedjaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.
{3:33} I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?
{3:34} I pogledavši na narod koji sedjaše reče: Evo mati moja i braća moja.
{3:35} Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.
{4:1} I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u ladju, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
{4:2} I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
{4:3} Slušajte: evo izidje sejač da seje.
{4:4} I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ga.
{4:5} A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:
{4:6} A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.
{4:7} I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
{4:8} I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
{4:9} I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.
{4:10} A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču.
{4:11} I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;
{4:12} Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
{4:13} I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?
{4:14} Sejač reč seje.
{4:15} A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je čuju odmah dodje sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.
{4:16} Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;
{4:17} Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.
{4:18} A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,
{4:19} Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udju i zaguše reč, i bez roda ostane.
{4:20} A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.
{4:21} I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne?
{4:22} Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti ima šta sakriveno što neće izaći na videlo.
{4:23} Ako ima ko uši da čuje neka čuje.
{4:24} I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate.
{4:25} Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
{4:26} I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;
{4:27} I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.
{4:28} Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
{4:29} A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
{4:30} I govoraše: Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?
{4:31} Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
{4:32} A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
{4:33} I takvim mnogim pričama kazivaše im reč, koliko mogahu slušati.
{4:34} A bez priča ne govoraše im ni reči. A učenicima posebno kazivaše sve.
{4:35} I reče im onaj dan uveče: Hajdemo na one strane.
{4:36} I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u ladji; a i druge ladje behu s Njim.
{4:37} I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladju da se već napuni.
{4:38} A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Učitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?
{4:39} I ustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.
{4:40} I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.
{4:41} I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?
{5:1} I dodjoše preko mora u okolinu gadarinsku.
{5:2} I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,
{5:3} Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
{5:4} Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
{5:5} I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.
{5:6} A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.
{5:7} I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.
{5:8} Jer mu govoraše: Izadji, duše nečisti, iz čoveka.
{5:9} I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
{5:10} I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
{5:11} A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
{5:12} I moliše Ga svi djavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih udjemo.
{5:13} I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti udjoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
{5:14} A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadjoše ljudi da vide šta je bilo.
{5:15} I dodjoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.
{5:16} A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
{5:17} I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
{5:18} I kad udje u ladju, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
{5:19} A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.
{5:20} I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
{5:21} I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
{5:22} I gle, dodje jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
{5:23} I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dodješ i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
{5:24} I podje s njim; i za Njim idjaše naroda mnogo i turkahu Ga.
{5:25} I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
{5:26} I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,
{5:27} Kad je čula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.
{5:28} Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.
{5:29} I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
{5:30} I odmah Isus oseti u sebi silu što izadje iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?
{5:31} I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?
{5:32} I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
{5:33} A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dodje i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
{5:34} A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
{5:35} Još On govoraše, a dodjoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?
{5:36} A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.
{5:37} I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
{5:38} I dodje u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.
{5:39} I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.
{5:40} I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde ležaše devojka.
{5:41} I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.
{5:42} I odmah usta devojka i hodjaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.
{5:43} I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.
{6:1} I izadje odande, i dodje na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.
{6:2} I kad dodje subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?
{6:3} Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde medju nama? I sablažnjavahu se o Njega.
{6:4} A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
{6:5} I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
{6:6} I čudio se neverstvu njihovom. I idjaše po okolnim selima i učaše.
{6:7} I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.
{6:8} I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
{6:9} Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.
{6:10} I reče im: Gde udjete u dom onde ostanite dok ne izadjete odande.
{6:11} I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
{6:12} I otišavši propovedahu da se treba kajati;
{6:13} I djavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
{6:14} I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.
{6:15} Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
{6:16} A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
{6:17} Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
{6:18} Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
{6:19} A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
{6:20} Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.
{6:21} I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rodjenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
{6:22} I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.
{6:23} I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
{6:24} A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.
{6:25} I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
{6:26} I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.
{6:27} I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
{6:28} A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
{6:29} I čuvši učenici njegovi dodjoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
{6:30} I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
{6:31} I reče im: Dodjite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
{6:32} I odoše na ladji u pusto mesto sami.
{6:33} I videše ih ljudi kad idjahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
{6:34} I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
{6:35} I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;
{6:36} Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
{6:37} A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
{6:38} A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
{6:39} I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
{6:40} I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
{6:41} I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
{6:42} I jedoše svi, i nasitiše se.
{6:43} I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
{6:44} A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
{6:45} I odmah natera učenike svoje da udju u ladju i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
{6:46} I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
{6:47} I uveče beše ladja nasred mora, a On sam na zemlji.
{6:48} I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dodje k njima idući po moru; i htede da ih mimoidje.
{6:49} A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
{6:50} Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
{6:51} I udje k njima u ladju, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
{6:52} Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
{6:53} I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
{6:54} I kad izadjoše iz ladje, odmah Ga poznaše ljudi.
{6:55} I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.
{6:56} I kud god idjaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.
{7:1} I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima
{7:2} I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
{7:3} Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih;
{7:4} I kad dodju s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
{7:5} A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
{7:6} A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
{7:7} No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
{7:8} Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.
{7:9} I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
{7:10} Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
{7:11} A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
{7:12} I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,
{7:13} Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
{7:14} I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.
{7:15} Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da udje spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.
{7:16} Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
{7:17} I kad dodje od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.
{7:18} I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
{7:19} Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
{7:20} Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
{7:21} Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
{7:22} Kradje, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
{7:23} Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
{7:24} I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.
{7:25} Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dodje i pade k nogama Njegovim.
{7:26} A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera djavola iz kćeri njene.
{7:27} A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
{7:28} A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.
{7:29} I reče joj: Za tu reč idi; izadje djavo iz kćeri tvoje.
{7:30} I došavši kući nadje da je djavo izašao, i kći ležaše na odru.
{7:31} I opet izadje Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dodje na more galilejsko u krajeve desetogradske.
{7:32} I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.
{7:33} I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
{7:34} I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.
{7:35} I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.
{7:36} I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.
{7:37} I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.
{8:1} U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:
{8:2} Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.
{8:3} I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.
{8:4} I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
{8:5} I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.
{8:6} I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.
{8:7} I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.
{8:8} I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.
{8:9} A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.
{8:10} I odmah udje u ladju s učenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.
{8:11} I izadjoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.
{8:12} I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.
{8:13} I ostavivši ih udje opet u ladju, i ode na one strane.
{8:14} I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.
{8:15} I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
{8:16} I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.
{8:17} I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?
{8:18} Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li
{8:19} Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.
{8:20} A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.
{8:21} I reče im: Kako ne razumete?
{8:22} I dodje u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
{8:23} I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.
{8:24} I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.
{8:25} I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
{8:26} I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
{8:27} I izadje Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?
{8:28} A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
{8:29} A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.
{8:30} I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
{8:31} I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
{8:32} I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.
{8:33} A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.
{8:34} I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
{8:35} Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandjelja onaj će je sačuvati.
{8:36} Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?
{8:37} Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?
{8:38} Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.
{9:1} I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dodje u sili.
{9:2} I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.
{9:3} I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.
{9:4} I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.
{9:5} I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.
{9:6} Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.
{9:7} I postade oblak te ih zakloni; i dodje glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.
{9:8} I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.
{9:9} A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.
{9:10} I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?
{9:11} I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dodje?
{9:12} A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.
{9:13} Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.
{9:14} I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.
{9:15} I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.
{9:16} I upita književnike: Šta se prepirete s njima?
{9:17} I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.
{9:18} I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
{9:19} A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.
{9:20} I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.
{9:21} I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.
{9:22} I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.
{9:23} A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.
{9:24} I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.
{9:25} A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izadji iz njega i više ne ulazi u njega.
{9:26} I povikavši i izlomivši ga vrlo izadje; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.
{9:27} A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.
{9:28} I kad udje u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?
{9:29} I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.
{9:30} I izašavši odande idjahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.
{9:31} Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.
{9:32} A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.
{9:33} I dodje u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem medju sobom?
{9:34} A oni ćutahu; jer se putem prepiraše medju sobom ko je najveći.
{9:35} I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
{9:36} I uzevši dete metnu ga medju njih i zagrlivši ga reče im:
{9:37} Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.
{9:38} Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
{9:39} A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.
{9:40} Jer ko nije protiv vas s vama je.
{9:41} Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.
{9:42} A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.
{9:43} I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,
{9:44} Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
{9:45} I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,
{9:46} Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
{9:47} Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,
{9:48} Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
{9:49} Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.
{9:50} Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte medju sobom.
{10:1} I ustavši odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.
{10:2} I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?
{10:3} A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?
{10:4} A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
{10:5} I odgovarajući Isus reče im: Po tvrdji vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.
{10:6} A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.
{10:7} Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,
{10:8} I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.
{10:9} A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.
{10:10} I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.
{10:11} I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.
{10:12} I ako žena ostavi muža svog i podje za drugog, čini preljubu.
{10:13} I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.
{10:14} A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
{10:15} Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.
{10:16} I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
{10:17} I kad izadje na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?
{10:18} A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
{10:19} Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.
{10:20} A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
{10:21} A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevši krst.
{10:22} A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.
{10:23} I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!
{10:24} A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!
{10:25} Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.
{10:26} A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?
{10:27} A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.
{10:28} A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
{10:29} A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,
{10:30} A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.
{10:31} Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
{10:32} A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjaše pred njima, a oni se čudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:
{10:33} Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;
{10:34} I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.
{10:35} I pred Njega dodjoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.
{10:36} A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?
{10:37} A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
{10:38} A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?
{10:39} A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;
{10:40} Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
{10:41} I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.
{10:42} A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
{10:43} Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći medju vama, da vam služi.
{10:44} I koji hoće prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.
{10:45} Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
{10:46} I dodjoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjaše kraj puta i prošaše.
{10:47} I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
{10:48} I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!
{10:49} I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.
{10:50} A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.
{10:51} I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.
{10:52} A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.
{11:1} I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih
{11:2} I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako udjete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
{11:3} I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.
{11:4} A oni odoše, i nadjoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.
{11:5} I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
{11:6} A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
{11:7} I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
{11:8} A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
{11:9} A koji idjahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
{11:10} Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
{11:11} I udje Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izadje u Vitaniju s dvanaestoricom.
{11:12} I sutradan kad izadjoše iz Vitanije, ogladne.
{11:13} I videvši izdaleka smokvu s lišćem dodje ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nadje osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.
{11:14} I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.
{11:15} I dodjoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
{11:16} I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.
{11:17} I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.
{11:18} I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.
{11:19} I kad bi uveče izadje napolje iz grada.
{11:20} I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.
{11:21} I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.
{11:22} I odgovarajući Isus reče im:
{11:23} Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.
{11:24} Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.
{11:25} I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
{11:26} Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.
{11:27} I dodjoše opet u Jerusalim; i kad hodjaše po crkvi dodjoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,
{11:28} I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?
{11:29} A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.
{11:30} Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.
{11:31} I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?
{11:32} Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.
{11:33} I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
{12:1} I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
{12:2} I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
{12:3} A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
{12:4} I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
{12:5} I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
{12:6} Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.
{12:7} A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.
{12:8} I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
{12:9} Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.
{12:10} Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
{12:11} To bi od Gospoda i divno je u našim očima?
{12:12} I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.
{12:13} I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.
{12:14} A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?
{12:15} A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
{12:16} A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.
{12:17} I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.
{12:18} I dodjoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:
{12:19} Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
{12:20} Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
{12:21} I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.
{12:22} I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
{12:23} O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
{12:24} I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
{12:25} Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao andjeli na nebesima.
{12:26} A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
{12:27} Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
{12:28} I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
{12:29} A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
{12:30} I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
{12:31} I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.
{12:32} I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
{12:33} I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.
{12:34} A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
{12:35} I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
{12:36} Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
{12:37} Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.
{12:38} I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
{12:39} I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.
{12:40} Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osudjeni.
{12:41} I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
{12:42} I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.
{12:43} I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.
{12:44} Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.
{13:1} I kad izlažaše iz crkve reče Mu jedan od učenika Njegovih: Učitelju! Gle kakvo je kamenje, i kakva gradjevina!
{13:2} I odgovarajući Isus reče mu: Vidiš li ovu veliku gradjevinu? Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti.
{13:3} I kad sedjaše na gori maslinskoj prema crkvi, pitahu Ga samog Petar i Jakov i Jovan i Andrija:
{13:4} Kaži nam kad će to biti? I kakav će znak biti kad će se to sve svršiti?
{13:5} A Isus odgovarajući im poče govoriti: Čuvajte se da vas ko ne prevari.
{13:6} Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: Ja sam; i mnoge će prevariti.
{13:7} A kad čujete ratove i glasove o ratovima, ne plašite se; jer treba da to bude; ali to još nije posledak.
{13:8} Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; i zemlja će se tresti po svetu; i biće gladi i bune. To je početak stradanja.
{13:9} A vi se čuvajte; jer će vas predavati u sudove i po zbornicama biće vas, i pred kraljeve i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima.
{13:10} I u svim narodima treba da se najpre propovedi jevandjelje.
{13:11} A kad vas povedu da predaju, ne brinite se unapred šta ćete govoriti, niti mislite; nego šta vam se da u onaj čas ono govorite; jer vi nećete govoriti nego Duh Sveti.
{13:12} I predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
{13:13} I svi će omrznuti na vas imena mog radi. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
{13:14} A kad vidite mrzost opustošenja, za koju govori prorok Danilo, da stoji gde ne treba (koji čita da razume): tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
{13:15} I koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme šta iz kuće svoje;
{13:16} I koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.
{13:17} Ali teško trudnima i dojiljama u te dane!
{13:18} Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.
{13:19} Jer će u dane te biti nevolja kakva nije bila od početka stvorenja koje je Bog stvorio do sad, i neće ni biti.
{13:20} I da Gospod ne skrati dane niko ne bi ostao; ali izabranih radi, koje izabra, skratio je dane.
{13:21} Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos, ili: Eno onde, ne verujte.
{13:22} Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
{13:23} Ali vi se čuvajte: eto vam sve kazah napred.
{13:24} Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti.
{13:25} I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.
{13:26} I tada će ugledati Sina čovečjeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.
{13:27} I tada će poslati andjele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.
{13:28} A od smokve naučite se priči: kad se već njena grana pomladi i stane listati, znate da je blizu leto.
{13:29} Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata.
{13:30} Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
{13:31} Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.
{13:32} A o danu tom ili o času niko ne zna, ni andjeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.
{13:33} Pazite, stražite i molite se Bogu; jer ne znate kad će vreme nastati.
{13:34} Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojim vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.
{13:35} Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u po noći, ili u petle, ili ujutru;
{13:36} Da ne dodje iznenada i da vas ne nadje, a vi spavate.
{13:37} A šta vam kažem, svima kažem: stražite.
{14:1} Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
{14:2} Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
{14:3} I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i sedjaše za trpezom, dodje žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
{14:4} A neki se srdjahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?
{14:5} Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
{14:6} A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.
{14:7} Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.
{14:8} Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
{14:9} Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandjelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.
{14:10} I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.
{14:11} A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
{14:12} I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
{14:13} I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,
{14:14} I gde udje kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
{14:15} I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
{14:16} I izadjoše učenici Njegovi, i dodjoše u grad, i nadjoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
{14:17} I kad bi uveče, dodje sa dvanaestoricom.
{14:18} I kad sedjahu za trpezom i jedjahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.
{14:19} A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
{14:20} A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.
{14:21} Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.
{14:22} I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
{14:23} I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
{14:24} I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.
{14:25} Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.
{14:26} I otpojavši hvalu izadjoše na goru maslinsku.
{14:27} I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.
{14:28} Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
{14:29} A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.
{14:30} I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
{14:31} A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.
{14:32} I dodjoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
{14:33} I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
{14:34} I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
{14:35} I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
{14:36} I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
{14:37} I dodje i nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
{14:38} Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
{14:39} I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
{14:40} I vrativši se nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
{14:41} I dodje treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dodje čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
{14:42} Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
{14:43} I odmah, dok On još govoraše, dodje Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
{14:44} I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
{14:45} I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
{14:46} A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
{14:47} A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
{14:48} I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
{14:49} A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
{14:50} I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
{14:51} I za Njim idjaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
{14:52} A on ostavivši platno go pobeže od njih.
{14:53} I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
{14:54} I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i sedjaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
{14:55} A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nadjoše;
{14:56} Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
{14:57} I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
{14:58} Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
{14:59} I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
{14:60} I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
{14:61} A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
{14:62} A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
{14:63} A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
{14:64} Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
{14:65} I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.
{14:66} I kad beše Petar dole na dvoru, dodje jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
{14:67} I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
{14:68} A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izadje napolje pred dvor: i petao zapeva.
{14:69} I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
{14:70} A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
{14:71} A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
{14:72} I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.
{15:1} I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.
{15:2} I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
{15:3} I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.
{15:4} A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.
{15:5} Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.
{15:6} A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.
{15:7} A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.
{15:8} I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.
{15:9} A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?
{15:10} Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.
{15:11} Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.
{15:12} A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?
{15:13} A oni opet povikaše: Raspni ga.
{15:14} A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.
{15:15} A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.
{15:16} A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,
{15:17} I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.
{15:18} I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!
{15:19} I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.
{15:20} I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.
{15:21} I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji idjaše iz polja, da Mu ponese krst.
{15:22} I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.
{15:23} I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.
{15:24} I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.
{15:25} A beše sat treći kad Ga razapeše.
{15:26} I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.
{15:27} I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.
{15:28} I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga medju zločince.
{15:29} I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,
{15:30} Pomozi sam sebi i sidji s krsta.
{15:31} Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.
{15:32} Hristos car Izrailjev neka sidje sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.
{15:33} A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
{15:34} I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
{15:35} I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.
{15:36} A jedan otrča te napuni sundjer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.
{15:37} A Isus povika glasno, i izdahnu.
{15:38} I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.
{15:39} A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.
{15:40} A behu i žene koje gledahu izdaleka, medju kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,
{15:41} Koje idjahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.
{15:42} I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),
{15:43} Dodje Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te udje k Pilatu i zaiska telo Isusovo.
{15:44} A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?
{15:45} I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
{15:46} I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
{15:47} A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.
{16:1} I pošto prodje subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dodju i da pomažu Isusa.
{16:2} I vrlo rano u prvi dan nedelje dodjoše na grob oko sunčanog rodjaja.
{16:3} I govorahu medju sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnih?
{16:4} I pogledavši videše da kamen beše odvaljen: jer beše vrlo veliki.
{16:5} I ušavši u grob videše mladića obučenog u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.
{16:6} A on im reče: Ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetog; usta, nije ovde, evo mesto gde Ga metnuše.
{16:7} Nego idite kažite učenicima Njegovim i Petru da pred vama ode u Galileju: tamo ćete Ga videti, kao što vam reče.
{16:8} I izašavši pobegoše od groba; jer ih uhvati drhat i strah; i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.
{16:9} A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam djavola.
{16:10} A ona ode te javi onima što su bili s Njim, koji plakahu i ridahu.
{16:11} I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.
{16:12} A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo.
{16:13} I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše.
{16:14} A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrdju srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao;
{16:15} I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevandjelje svakom stvorenju.
{16:16} Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.
{16:17} A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće djavole; govoriće novim jezicima;
{16:18} Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.
{16:19} A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane.
{16:20} A oni izadjoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrdjiva znacima koji su se potom pokazivali. Amin.