{1:1} Budući da mnogi počeše opisivati dogadjaje koji se ispuniše medju nama,
{1:2} Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:
{1:3} Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,
{1:4} Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.
{1:5} U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.
{1:6} A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
{1:7} I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.
{1:8} I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,
{1:9} Da po običaju sveštenstva dodje na njega da izidje u crkvu Gospodnju da kadi.
{1:10} I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kadjenja.
{1:11} A njemu se pokaza andjeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.
{1:12} I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
{1:13} A andjeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
{1:14} I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rodjenju.
{1:15} Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;
{1:16} I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;
{1:17} I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
{1:18} I reče Zarija andjelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.
{1:19} I odgovarajući andjeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
{1:20} I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
{1:21} I narod čekaše Zariju, i čudjahu se što se zabavi u crkvi.
{1:22} A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.
{1:23} I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.
{1:24} A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
{1:25} Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima.
{1:26} A u šesti mesec posla Bog andjela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
{1:27} K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
{1:28} I ušavši k njoj andjeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama.
{1:29} A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
{1:30} I reče joj andjeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
{1:31} I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
{1:32} On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
{1:33} I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
{1:34} A Marija reče andjelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
{1:35} I odgovarajući andjeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
{1:36} I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
{1:37} Jer u Boga sve je moguće što kaže.
{1:38} A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I andjeo otide od nje.
{1:39} A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
{1:40} I udje u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
{1:41} I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
{1:42} I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti medju ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
{1:43} I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mog k meni?
{1:44} Jer gle, kad dodje glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
{1:45} I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
{1:46} I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
{1:47} I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
{1:48} Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
{1:49} Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;
{1:50} I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.
{1:51} Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.
{1:52} Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.
{1:53} Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
{1:54} Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.
{1:55} Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.
{1:56} Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.
{1:57} A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina.
{1:58} I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
{1:59} I u osmi dan dodjoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.
{1:60} I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.
{1:61} I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.
{1:62} I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.
{1:63} I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
{1:64} I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.
{1:65} I udje strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj dogadjaj.
{1:66} I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.
{1:67} I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:
{1:68} Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
{1:69} I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,
{1:70} Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka
{1:71} Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;
{1:72} Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,
{1:73} Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati
{1:74} Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,
{1:75} I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.
{1:76} I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;
{1:77} Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,
{1:78} Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
{1:79} Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.
{1:80} A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.
{2:1} U to vreme pak izidje zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.
{2:2} Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
{2:3} I podjoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
{2:4} Tada podje i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
{2:5} Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
{2:6} I kad onamo behu, dodje vreme da ona rodi.
{2:7} I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
{2:8} I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.
{2:9} I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
{2:10} I reče im andjeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.
{2:11} Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
{2:12} I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.
{2:13} I ujedanput postade s andjelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:
{2:14} Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja.
{2:15} I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
{2:16} I dodjoše brzo, i nadjoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
{2:17} A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
{2:18} I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
{2:19} A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.
{2:20} I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.
{2:21} I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andjeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
{2:22} I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
{2:23} (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
{2:24} I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.
{2:25} I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
{2:26} I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
{2:27} I kaza mu Duh te dodje u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,
{2:28} I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:
{2:29} Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;
{2:30} Jer videše oči moje spasenje Tvoje,
{2:31} Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
{2:32} Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
{2:33} I Josif i mati Njegova čudjahu se tome što se govoraše za Njega.
{2:34} I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti
{2:35} (A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
{2:36} I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
{2:37} I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.
{2:38} I ona u taj čas dodje, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.
{2:39} I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
{2:40} A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
{2:41} I roditelji Njegovi idjahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
{2:42} I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po običaju praznika;
{2:43} I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
{2:44} Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
{2:45} I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
{2:46} I posle tri dana nadjoše Ga u crkvi gde sedi medju učiteljima, i sluša ih, i pita ih,
{2:47} I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
{2:48} I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
{2:49} I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
{2:50} I oni ne razumeše reči što im reče.
{2:51} I sidje s njima i dodje u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.
{2:52} I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
{3:1} U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini,
{3:2} Za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe, reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji,
{3:3} I dodje u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;
{3:4} Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji; poravnite staze Njegove;
{3:5} Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki;
{3:6} I svako će telo videti spasenje Božije.
{3:7} Jovan, pak, govoraše ljudima koji izlažahu da ih krsti: Porodi aspidini! Ko vam kaza da bežite od gneva koji ide?
{3:8} Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: Oca imamo Avraama; jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja podignuti decu Avraamu.
{3:9} Jer već i sekira stoji drvetu kod korena; i svako drvo koje dobar rod ne radja seče se i u oganj se baca.
{3:10} I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti?
{3:11} On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.
{3:12} Dodjoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti?
{3:13} A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno.
{3:14} Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.
{3:15} A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos?
{3:16} Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
{3:17} On ima lopatu u ruci svojoj, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju, a plevu će sažeći ognjem večnim.
{3:18} I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja.
{3:19} Iroda pak četvorovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegovog, i za sva zla što učini Irod;
{3:20} I svrh svega učini i to te zatvori Jovana u tamnicu.
{3:21} A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo,
{3:22} I sidje na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.
{3:23} I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog,
{3:24} Sina Matatovog, sina Levijevog, sina Melhijinog, sina Jenejevog, sina Josifovog,
{3:25} Sina Matatijinog, sina Amosovog, sina Naumovog, sina Eslijinog, sina Nangejevog,
{3:26} Sina Maatovog, sina Matatijinog, sina Semejinog, sina Josifovog, sina Judinog,
{3:27} Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog,
{3:28} Sina Melhijinog, sina Adijinog, sina Kosamovog, sina Irovog,
{3:29} Sina Josijinog, sina Elijezerovog, sina Jorimovog, sina Matatovog, sina Levijevog,
{3:30} Sina Simeunovog, sina Judinog, sina Josifovog, sina Jonanovog, sina Elijakimovog,
{3:31} Sina Melejinog, sina Mainanovog, sina Matatinog, sina Natanovog, sina Davidovog,
{3:32} Sina Jesejevog, sina Ovidovog, sina Voozovog, sina Salmonovog, sina Naasonovog,
{3:33} Sina Aminadavovog, sina Aramovog, sina Esromovog, sina Faresovog, sina Judinog,
{3:34} Sina Jakovljevog, sina Isakovog, sina Avraamovog, sina Tarinog, sina Nahorovog,
{3:35} Sina Seruhovog, sina Ragavovog, sina Falekovog, sina Everovog, sina Salinog,
{3:36} Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog,
{3:37} Sina Matusalovog, sina Enohovog, sina Jaredovog, sina Maleleilovog, sina Kainanovog,
{3:38} Sina Enosovog, sina Sitovog, sina Adamovog, sina Božijeg.
{4:1} Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju,
{4:2} I četrdeset dana kuša Ga djavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne,
{4:3} I reče Mu djavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb.
{4:4} I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.
{4:5} I izvedavši Ga djavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka,
{4:6} I reče Mu djavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;
{4:7} Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje,
{4:8} I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.
{4:9} I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga navrh crkve, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole;
{4:10} Jer u pismu stoji da će andjelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju,
{4:11} I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
{4:12} I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.
{4:13} I kad svrši djavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.
{4:14} I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o Njemu po svemu onom kraju.
{4:15} I On učaše po zbornicama njihovim, i svi Ga hvaljahu.
{4:16} I dodje u Nazaret gde beše odrastao, i udje po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.
{4:17} I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nadje mesto gde beše napisano:
{4:18} Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevandjelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje;
{4:19} I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.
{4:20} I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici gledahu na Nj.
{4:21} I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim.
{4:22} I svi Mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta Njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov?
{4:23} I reče im: Vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču: Lekaru! Izleči se sam; šta smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini.
{4:24} Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini.
{4:25} A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji;
{4:26} I ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku k ženi udovici.
{4:27} I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina.
{4:28} I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo.
{4:29} I ustavši isteraše Ga napolje iz grada, i odvedoše Ga navrh gore gde beše njihov grad sazidan da bi Ga bacili odozgo.
{4:30} Ali On prodje izmedju njih, i otide.
{4:31} I dodje u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote.
{4:32} I čudjahu se nauci Njegovoj; jer Njegova beseda beše silna.
{4:33} I u zbornici beše čovek u kome beše nečisti duh djavolski, i povika glasno
{4:34} Govoreći: Prodji se, šta je tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
{4:35} I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izidji iz njega. I oborivši ga djavo na sredu, izidje iz njega, i nimalo mu ne naudi.
{4:36} I u sve udje strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?
{4:37} I otide glas o Njemu po svima okolnim mestima.
{4:38} Ustavši, pak, iz zbornice dodje u kuću Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše Ga za nju.
{4:39} I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im.
{4:40} A kad zahodjaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovodjahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih.
{4:41} A i djavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos.
{4:42} A kad nasta dan, izidje i otide u pusto mesto; i narod Ga tražaše, i dodje k Njemu, i zadržavahu Ga da ne ide od njih.
{4:43} A On im reče: i drugim gradovima treba mi propovediti jevandjelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan.
{4:44} I propovedaše po zbornicama galilejskim.
{5:1} Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reč Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,
{5:2} I vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:
{5:3} I udje u jednu od ladja koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši učaše narod iz ladje.
{5:4} A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.
{5:5} I odgovarajući Simon reče Mu: Učitelju! Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reči baciću mrežu.
{5:6} I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.
{5:7} I namagoše na društvo koje beše na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjoše, i napuniše obe ladje tako da se gotovo potope.
{5:8} A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: Izidji od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan.
{5:9} Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;
{5:10} A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se; odsele ćeš ljude loviti.
{5:11} I izvukavši obe ladje na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.
{5:12} I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, čovek sav u gubi: i videvši Isusa pade ničice moleći Mu se i govoreći: Gospode! Ako hoćeš možeš me očistiti.
{5:13} I pruživši ruku dohvati ga se. I reče: Hoću, očisti se. I odmah guba spade s njega.
{5:14} I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.
{5:15} Ali se glas o Njemu još većma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.
{5:16} A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.
{5:17} I jedan dan učaše On, i onde sedjahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.
{5:18} I gle, ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;
{5:19} I ne našavši kuda će ga uneti od naroda, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.
{5:20} I videvši veru njihovu reče mu: Čoveče! Opraštaju ti se gresi tvoji.
{5:21} I počeše pomišljati književnici i fariseji govoreći: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
{5:22} A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajući reče im: Šta mislite u srcima svojim?
{5:23} Šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reći: Ustani i hodi?
{5:24} Nego da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kući svojoj.
{5:25} I odmah ustade pred njima, i uze na čemu ležaše, i otide kući svojoj hvaleći Boga.
{5:26} I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!
{5:27} I potom izidje, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.
{5:28} I ostavivši sve, ustade i podje za Njim.
{5:29} I zgotovi Mu Levije kod kuće svoje veliku čast; i beše mnogo carinika i drugih koji sedjahu s Njim za trpezom.
{5:30} I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?
{5:31} I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
{5:32} Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.
{5:33} A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?
{5:34} A On im reče: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?
{5:35} Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti u one dane.
{5:36} Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne liči šta je od novog.
{5:37} I niko ne lije vino novo u mehove stare; inače prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;
{5:38} Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje će se sačuvati.
{5:39} I niko pivši staro neće odmah novog; jer veli: Staro je bolje.
{6:1} Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da idjaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jedjahu.
{6:2} A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?
{6:3} I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
{6:4} Kako udje u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.
{6:5} I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.
{6:6} A dogodi se u drugu subotu da On udje u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.
{6:7} Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.
{6:8} A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
{6:9} A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.
{6:10} I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
{6:11} A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.
{6:12} Tih, pak, dana izidje na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.
{6:13} I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:
{6:14} Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,
{6:15} Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,
{6:16} Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
{6:17} I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,
{6:18} Koji dodjoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.
{6:19} I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.
{6:20} I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.
{6:21} Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.
{6:22} Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.
{6:23} Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.
{6:24} Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.
{6:25} Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.
{6:26} Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.
{6:27} Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;
{6:28} Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vredjaju.
{6:29} Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.
{6:30} A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.
{6:31} I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.
{6:32} I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.
{6:33} I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.
{6:34} I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.
{6:35} Ali, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.
{6:36} Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.
{6:37} I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osudjujte, i nećete biti osudjeni; opraštajte, i oprostiće vam se.
{6:38} Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.
{6:39} I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?
{6:40} Nema učenika nad učiteljem svojim, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.
{6:41} A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?
{6:42} Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
{6:43} Jer nema drveta dobrog da radja zao rod; niti drveta zlog da radja dobar rod.
{6:44} Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se groždje bere s kupine,
{6:45} Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.
{6:46} A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?
{6:47} Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:
{6:48} On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dodjoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.
{6:49} A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.
{7:1} A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dodje u Kapernaum.
{7:2} U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.
{7:3} A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.
{7:4} A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;
{7:5} Jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.
{7:6} A Isus idjaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da udješ pod moju strehu;
{7:7} Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dodjem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
{7:8} Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Učini to, i učini.
{7:9} A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idjaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
{7:10} I vrativši se poslani nadjoše bolesnog slugu zdravog.
{7:11} I potom idjaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim idjahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda.
{7:12} Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo idjaše s njom.
{7:13} I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači.
{7:14} I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani.
{7:15} I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
{7:16} A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok izidje medju nama, i Bog pohodi narod svoj.
{7:17} I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
{7:18} I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo.
{7:19} I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
{7:20} Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
{7:21} A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.
{7:22} I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevandjelje.
{7:23} I blago onome koji se ne sablazni o mene.
{7:24} A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
{7:25} Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.
{7:26} Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;
{7:27} Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
{7:28} Jer vam kažem: Nijedan izmedju rodjenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.
{7:29} I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;
{7:30} A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.
{7:31} A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?
{7:32} Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.
{7:33} Jer dodje Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Djavo je u njemu;
{7:34} Dodje Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.
{7:35} I opravdaše premudrost sva deca njena.
{7:36} Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu:
{7:37} I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;
{7:38} I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.
{7:39} A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica.
{7:40} I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži.
{7:41} A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.
{7:42} A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti.
{7:43} A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio.
{7:44} I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja udjoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.
{7:45} Celiva mi nisi dao; a ona otkako udjoh ne presta celivati mi nogu.
{7:46} Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
{7:47} Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.
{7:48} A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
{7:49} I stadoše u sebi govoriti oni što sedjahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?
{7:50} A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
{8:1} Posle toga idjaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevandjelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
{8:2} I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam djavola izidje,
{8:3} I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
{8:4} A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:
{8:5} Izidje sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
{8:6} A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
{8:7} I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
{8:8} A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
{8:9} A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
{8:10} A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
{8:11} A priča ova znači: Seme je reč Božija.
{8:12} A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi djavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
{8:13} A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dodje vreme kušanja otpadnu.
{8:14} A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
{8:15} A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
{8:16} Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
{8:17} Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
{8:18} Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
{8:19} Dodjoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
{8:20} I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.
{8:21} A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.
{8:22} I dogodi se u jedan dan On udje s učenicima svojim u ladju, i reče im: Da predjemo na one strane jezera. I podjoše.
{8:23} A kad idjahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
{8:24} I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
{8:25} A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čudjahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
{8:26} I dodjoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
{8:27} A kad izidje On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu djavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
{8:28} A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.
{8:29} Jer Isus zapovedi duhu nečistom da izidje iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga djavo po pustinji.
{8:30} A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi djavoli behu ušli u nj.
{8:31} I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
{8:32} A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udju. I dopusti im.
{8:33} Tada izidjoše djavoli iz čoveka i udjoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
{8:34} A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
{8:35} I izidjoše ljudi da vide šta je bilo, i dodjoše k Isusu, i nadjoše čoveka iz koga djavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
{8:36} A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
{8:37} I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On udje u ladju i otide natrag.
{8:38} Čovek, pak, iz koga izidjoše djavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
{8:39} Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.
{8:40} A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.
{8:41} I gle, dodje čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da udje u kuću njegovu;
{8:42} Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idjaše Isus, turkaše Ga narod.
{8:43} I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,
{8:44} I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.
{8:45} I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?
{8:46} A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja izidje iz mene.
{8:47} A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.
{8:48} A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
{8:49} Dok On još govoraše, dodje neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.
{8:50} A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.
{8:51} A kad dodje u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.
{8:52} A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.
{8:53} I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.
{8:54} A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!
{8:55} I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
{8:56} I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.
{9:1} Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim djavolima, i da isceljuju od bolesti.
{9:2} I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.
{9:3} I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.
{9:4} U koju kuću udjete onde budite i odande polazite.
{9:5} I gde vas ne prime izlazeći iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.
{9:6} A kad izidjoše, idjahu po selima propovedajući jevandjelje i isceljujući svuda.
{9:7} A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
{9:8} A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.
{9:9} I reče Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva čudesa slušam? I željaše Ga videti.
{9:10} I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.
{9:11} A narod razumevši podje za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.
{9:12} A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadju jela, jer smo ovde u pustinji.
{9:13} A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
{9:14} Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
{9:15} I učiniše tako, i posadiše ih sve.
{9:16} A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.
{9:17} I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.
{9:18} I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?
{9:19} A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
{9:20} A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božji.
{9:21} A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,
{9:22} Govoreći da Sin čovečiji treba mnogo postradati, i da će Ga starešine i glavari sveštenički i književnici okriviti, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
{9:23} A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
{9:24} Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.
{9:25} Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
{9:26} Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dodje u slavi svojoj i Očevoj i svetih andjela.
{9:27} A zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje.
{9:28} A kad prodje osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i izidje na goru da se pomoli Bogu.
{9:29} I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
{9:30} I gle, dva čoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.
{9:31} Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.
{9:32} A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva čoveka koji s Njim stajahu.
{9:33} I kad se odvojiše od Njega reče Petar Isusu: Učitelju! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajući šta govoraše.
{9:34} A dok On to govoraše dodje oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zadjoše u oblak.
{9:35} I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.
{9:36} I kad se čujaše glas nadje se Isus sam. I oni ućutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.
{9:37} A dogodi se drugi dan kad sidjoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.
{9:38} I gle, čovek iz naroda povika govoreći: Učitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:
{9:39} I gle, hvata ga duh, i ujedanput viče, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;
{9:40} I molih učenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.
{9:41} I odgovarajući Isus reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:
{9:42} A dok još idjaše k Njemu obori ga djavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu nečistom, i isceli momče, i dade ga ocu njegovom.
{9:43} I svi se divljahu veličini Božijoj. A kad se svi čudjahu svemu što činjaše Isus, reče učenicima svojim:
{9:44} Metnite vi u uši svoje ove reči: jer Sin čovečiji treba da se preda u ruke čovečije.
{9:45} A oni ne razumeše reč ovu; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.
{9:46} A udje misao u njih ko bi bio najveći medju njima.
{9:47} A Isus znajući pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,
{9:48} I reče im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medju vama on je veliki.
{9:49} A Jovan odgovarajući reče: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.
{9:50} I reče mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.
{9:51} A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
{9:52} I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dodjoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.
{9:53} I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
{9:54} A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?
{9:55} A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;
{9:56} Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo.
{9:57} A kad idjahu putem reče Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.
{9:58} I reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin čovečiji nema gde zakloniti glave.
{9:59} A drugom reče: Hajde za mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.
{9:60} A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.
{9:61} A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.
{9:62} A Isus reče mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.
{10:1} A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.
{10:2} A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
{10:3} Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.
{10:4} Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
{10:5} U koju god kuću udjete najpre govorite: Mir kući ovoj.
{10:6} I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.
{10:7} A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.
{10:8} I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.
{10:9} I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.
{10:10} I u koji god grad dodjete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
{10:11} I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.
{10:12} Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.
{10:13} Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sedeći pokajali.
{10:14} Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.
{10:15} I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.
{10:16} Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao.
{10:17} Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I djavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.
{10:18} A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.
{10:19} Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.
{10:20} Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.
{10:21} U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.
{10:22} I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati.
{10:23} I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.
{10:24} Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.
{10:25} I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?
{10:26} A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?
{10:27} A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
{10:28} Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.
{10:29} A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj?
{10:30} A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
{10:31} A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prodje.
{10:32} A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prodje.
{10:33} A Samarjanin nekakav prolazeći dodje nad njega, i videvši ga sažali mu se;
{10:34} I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
{10:35} I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
{10:36} Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
{10:37} A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.
{10:38} A kad idjahu putem i On udje u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću.
{10:39} I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.
{10:40} A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
{10:41} A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,
{10:42} A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neće uzeti od nje.
{11:1} I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike.
{11:2} A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dodje carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
{11:3} Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;
{11:4} I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.
{11:5} I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;
{11:6} Jer mi dodje prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;
{11:7} A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
{11:8} I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba.
{11:9} I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.
{11:10} Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
{11:11} Koji je medju vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?
{11:12} Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?
{11:13} Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?
{11:14} I jednom izgna djavola koji beše nem; kad djavo izidje progovori nemi; i diviše se ljudi.
{11:15} A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza djavolskog izgoni djavole.
{11:16} A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.
{11:17} A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
{11:18} Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim djavole.
{11:19} Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim djavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
{11:20} A ako li ja prstom Božijim izgonim djavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.
{11:21} Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;
{11:22} A kad dodje jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.
{11:23} Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.
{11:24} Kad nečisti duh izidje iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;
{11:25} I došavši nadje pometen i ukrašen.
{11:26} Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog.
{11:27} A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!
{11:28} A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.
{11:29} A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;
{11:30} Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom.
{11:31} Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dodje s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.
{11:32} Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone.
{11:33} Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.
{11:34} Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.
{11:35} Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.
{11:36} Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.
{11:37} A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.
{11:38} A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.
{11:39} A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
{11:40} Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?
{11:41} Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.
{11:42} Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.
{11:43} Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
{11:44} Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
{11:45} A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš.
{11:46} A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.
{11:47} Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili.
{11:48} Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.
{11:49} Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati;
{11:50} Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,
{11:51} Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe medju oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog.
{11:52} Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne udjoste, a koji hteše da udju, zabraniste im.
{11:53} A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,
{11:54} Vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.
{12:1} Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poče najpre govoriti učenicima svojim: Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.
{12:2} Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati;
{12:3} Jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.
{12:4} Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti.
{12:5} Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.
{12:6} Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
{12:7} A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
{12:8} Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaće i Sin čovečiji njega pred andjelima Božijim;
{12:9} A koji se odreče mene pred ljudima njega će se odreći pred andjelima Božijim.
{12:10} I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti.
{12:11} A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti, ili šta ćete kazati;
{12:12} Jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.
{12:13} Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.
{12:14} A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
{12:15} A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.
{12:16} Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.
{12:17} I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.
{12:18} I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;
{12:19} I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.
{12:20} A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?
{12:21} Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.
{12:22} A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:
{12:23} Duša je pretežnija od jela i telo od odela.
{12:24} Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?
{12:25} A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
{12:26} A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?
{12:27} Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.
{12:28} A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!
{12:29} I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;
{12:30} Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.
{12:31} Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati.
{12:32} Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.
{12:33} Prodajte šta imate i dajte milostinju; načinite sebi torbe koje neće ovetšati, haznu koja se nikad neće isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikučuje niti moljac jede.
{12:34} Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše.
{12:35} Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveće zapaljene;
{12:36} I vi kao ljudi koji čekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dodje i kucne.
{12:37} Blago onim slugama koje nadje gospodar kad dodje, a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i pristupiće, te će im služiti.
{12:38} I ako dodje u drugu stražu, i u treću stražu dodje, i nadje ih tako, blago onim slugama.
{12:39} Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju.
{12:40} I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.
{12:41} A Petar Mu reče: Gospode! Govoriš li nama ovu priču ili svima?
{12:42} A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok?
{12:43} Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nadje da izvršuje tako.
{12:44} Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviće ga.
{12:45} Ako li kaže sluga u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;
{12:46} Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima.
{12:47} A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;
{12:48} A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega.
{12:49} Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio!
{12:50} Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!
{12:51} Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.
{12:52} Jer će, odsele, pet u jednoj kući biti razdeljeni, ustaće tri na dva, i dva na tri.
{12:53} Ustaće otac na sina i sin na oca; mati na kćer i kći na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.
{12:54} A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biće dažd; i biva tako.
{12:55} I kad vidite jug gde duva kažete: Biće vrućina; i biva.
{12:56} Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?
{12:57} Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
{12:58} Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.
{12:59} Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednji dinar.
{13:1} U to vreme, pak, dodjoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
{13:2} I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
{13:3} Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
{13:4} Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
{13:5} Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
{13:6} Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usadjenu u svom vinogradu, i dodje da traži roda na njoj, i ne nadje.
{13:7} Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
{13:8} A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
{13:9} Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.
{13:10} A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,
{13:11} I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.
{13:12} A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
{13:13} I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
{13:14} A starešina od zbornice srdjaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.
{13:15} A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
{13:16} A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
{13:17} I kad On ovo govoraše stidjahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
{13:18} A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je?
{13:19} Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
{13:20} Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?
{13:21} Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
{13:22} I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u Jerusalim.
{13:23} Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti spaseni? A On im reče:
{13:24} Navalite da udjete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da udju i neće moći:
{13:25} Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
{13:26} Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.
{13:27} A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.
{13:28} Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
{13:29} I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.
{13:30} I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.
{13:31} U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu: Izidji i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.
{13:32} I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim djavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.
{13:33} Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
{13:34} Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
{13:35} Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dodje da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.
{14:1} I dogodi Mu se da dodje u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
{14:2} I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.
{14:3} I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?
{14:4} A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.
{14:5} I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
{14:6} I ne mogoše Mu odgovoriti na to.
{14:7} A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:
{14:8} Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude medju gostima ko stariji od tebe;
{14:9} I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.
{14:10} Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dodje onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
{14:11} Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.
{14:12} A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rodjake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
{14:13} Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
{14:14} I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
{14:15} A kad ču to neki od onih što sedjahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
{14:16} A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;
{14:17} I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.
{14:18} I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.
{14:19} I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
{14:20} I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.
{14:21} I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
{14:22} I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.
{14:23} I reče gospodar sluzi: Izidji na puteve i medju ograde, te nateraj da dodju da mi se napuni kuća.
{14:24} Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
{14:25} Idjaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:
{14:26} Ako ko dodje k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.
{14:27} I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.
{14:28} I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
{14:29} Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
{14:30} Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.
{14:31} Ili koji car kad podje s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?
{14:32} Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.
{14:33} Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.
{14:34} So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?
{14:35} Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.
{15:1} I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.
{15:2} I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.
{15:3} A On im kaza priču ovu govoreći:
{15:4} Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nadje?
{15:5} I našavši digne je na rame svoje radujući se,
{15:6} I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nadjoh svoju ovcu izgubljenu.
{15:7} Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.
{15:8} Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nadje?
{15:9} I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nadjoh dinar izgubljeni.
{15:10} Tako, kažem vam, biva radost pred andjelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
{15:11} I reče: Jedan čovek imaše dva sina,
{15:12} I reče mladji od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.
{15:13} I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.
{15:14} A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji.
{15:15} I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
{15:16} I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.
{15:17} A kad dodje k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!
{15:18} Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,
{15:19} I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.
{15:20} I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.
{15:21} A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
{15:22} A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.
{15:23} I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
{15:24} Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se. I stadoše se veseliti.
{15:25} A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.
{15:26} I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?
{15:27} A on mu reče: Brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.
{15:28} A on se rasrdi i ne htede da udje. Tada izidje otac njegov i moljaše ga.
{15:29} A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;
{15:30} A kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
{15:31} A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
{15:32} Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se.
{16:1} A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,
{16:2} I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.
{16:3} A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.
{16:4} Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.
{16:5} I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?
{16:6} A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.
{16:7} A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.
{16:8} I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.
{16:9} I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.
{16:10} Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
{16:11} Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?
{16:12} I ako u tudjem ne biste verni, ko će vam dati vaše?
{16:13} Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
{16:14} A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
{16:15} I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
{16:16} Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.
{16:17} Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.
{16:18} Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.
{16:19} Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.
{16:20} A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,
{16:21} I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.
{16:22} A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.
{16:23} I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,
{16:24} I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.
{16:25} A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš.
{16:26} I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
{16:27} Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,
{16:28} Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.
{16:29} Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.
{16:30} A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajaće se.
{16:31} A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.
{17:1} A učenicima reče: Nije moguće da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
{17:2} Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
{17:3} Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
{17:4} I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dodje k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.
{17:5} I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
{17:6} A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
{17:7} Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dodje iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
{17:8} Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
{17:9} Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
{17:10} Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
{17:11} I kad idjaše u Jerusalim, On prolažaše izmedju Samarije i Galileje.
{17:12} I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
{17:13} I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.
{17:14} I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.
{17:15} A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno,
{17:16} I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
{17:17} A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
{17:18} Kako se medju njima koji ne nadje da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tudjin?
{17:19} I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
{17:20} A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;
{17:21} Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
{17:22} A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.
{17:23} I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
{17:24} Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.
{17:25} Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
{17:26} I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:
{17:27} Jedjahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje udje u kovčeg, i dodje potop i pogubi sve.
{17:28} Tako kao što bi u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadjahu, zidahu;
{17:29} A u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
{17:30} Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.
{17:31} U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.
{17:32} Opominjite se žene Lotove.
{17:33} Koji podje da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.
{17:34} Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;
{17:35} Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;
{17:36} Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.
{17:37} I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.
{18:1} Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,
{18:2} Govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stidjaše.
{18:3} A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku.
{18:4} I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
{18:5} No budući da mi dosadjuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.
{18:6} Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.
{18:7} A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?
{18:8} Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dodje hoće li naći veru na zemlji?
{18:9} A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu:
{18:10} Dva čoveka udjoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
{18:11} Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik.
{18:12} Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
{18:13} A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
{18:14} Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.
{18:15} Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zapretiše im.
{18:16} A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.
{18:17} I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neće ući u njega.
{18:18} I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim da nasledim život večni?
{18:19} A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
{18:20} Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.
{18:21} A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
{18:22} A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
{18:23} A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
{18:24} A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
{18:25} Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u carstvo Božije.
{18:26} A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
{18:27} A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.
{18:28} A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
{18:29} A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,
{18:30} Koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.
{18:31} Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.
{18:32} Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga,
{18:33} I biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.
{18:34} I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
{18:35} A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac sedjaše kraj puta proseći.
{18:36} A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?
{18:37} I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.
{18:38} I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
{18:39} I prećahu mu oni što idjahu napred da ućuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
{18:40} I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga
{18:41} Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode! Da progledam.
{18:42} A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
{18:43} I odmah progleda, i podje za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.
{19:1} I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,
{19:2} I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,
{19:3} I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
{19:4} I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.
{19:5} I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
{19:6} I sidje brzo; i primi Ga radujući se.
{19:7} I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dodje u kuću.
{19:8} A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.
{19:9} A Isus mu reče: Danas dodje spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
{19:10} Jer je Sin čovečiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.
{19:11} A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.
{19:12} Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
{19:13} Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.
{19:14} I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.
{19:15} I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
{19:16} Tada dodje prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
{19:17} I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
{19:18} I dodje drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
{19:19} A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
{19:20} I treći dodje govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
{19:21} Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
{19:22} A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:
{19:23} Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
{19:24} I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
{19:25} I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
{19:26} A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.
{19:27} A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
{19:28} I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.
{19:29} I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih
{19:30} Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
{19:31} I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
{19:32} A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.
{19:33} A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
{19:34} A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
{19:35} I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
{19:36} A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.
{19:37} A kad se približi već da sidje s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,
{19:38} Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
{19:39} I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.
{19:40} I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
{19:41} I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
{19:42} Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.
{19:43} Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
{19:44} I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
{19:45} I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
{19:46} Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
{19:47} I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
{19:48} I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.
{20:1} I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevandjelje, dodjoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,
{20:2} I rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu?
{20:3} A On odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi:
{20:4} Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
{20:5} A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?
{20:6} Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.
{20:7} I odgovoriše: Ne znamo otkuda.
{20:8} A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
{20:9} A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
{20:10} I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.
{20:11} I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.
{20:12} I posla opet trećeg; a oni i onog raniše, i isteraše.
{20:13} Onda reče gospodar od vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.
{20:14} A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.
{20:15} I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda?
{20:16} Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!
{20:17} A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
{20:18} Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
{20:19} I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza.
{20:20} I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se gradjahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.
{20:21} I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem:
{20:22} Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?
{20:23} A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate?
{20:24} Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev.
{20:25} A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu.
{20:26} I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.
{20:27} A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga
{20:28} Govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.
{20:29} Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece;
{20:30} I uze drugi ženu, i on umre bez dece;
{20:31} I treći je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;
{20:32} A posle svih umre i žena.
{20:33} O vaskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.
{20:34} I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju;
{20:35} A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati;
{20:36} Jer više ne mogu umreti; jer su kao andjeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.
{20:37} A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.
{20:38} A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.
{20:39} A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao.
{20:40} I već ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reče:
{20:41} Kako govore da je Hristos sin Davidov?
{20:42} Kad sam David govori u psaltiru: Reče Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,
{20:43} Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.
{20:44} David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
{20:45} A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim:
{20:46} Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama;
{20:47} Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osudjeni.
{21:1} Pogledavši pak gore vide bogate gde meću priloge svoje u haznu Božiju;
{21:2} A vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte;
{21:3} I reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju:
{21:4} Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.
{21:5} I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reče:
{21:6} Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
{21:7} Zapitaše Ga pak govoreći: Učitelju! A kad će to biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi?
{21:8} A On reče: Čuvajte se da vas ne prevare, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima.
{21:9} A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.
{21:10} Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;
{21:11} I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.
{21:12} A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi.
{21:13} A to će vam se dogoditi za svedočanstvo.
{21:14} Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati:
{21:15} Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.
{21:16} A predavaće vas i roditelji i braća i rodjaci i prijatelji; i pobiće neke od vas.
{21:17} I svi će omrznuti na vas imena mog radi.
{21:18} I dlaka s glave vaše neće poginuti.
{21:19} Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
{21:20} A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.
{21:21} Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:
{21:22} Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.
{21:23} Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.
{21:24} I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.
{21:25} I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.
{21:26} Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti.
{21:27} I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.
{21:28} A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.
{21:29} I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta;
{21:30} Kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto.
{21:31} Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.
{21:32} Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
{21:33} Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.
{21:34} Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dodje iznenada.
{21:35} Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.
{21:36} Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.
{21:37} I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove maslinska.
{21:38} I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.
{22:1} Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
{22:2} I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
{22:3} A sotona udje u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
{22:4} I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.
{22:5} I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
{22:6} I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.
{22:7} A dodje dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
{22:8} I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
{22:9} A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?
{22:10} A On im reče: Eto kad udjete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on udje,
{22:11} I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
{22:12} I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
{22:13} A oni otidoše i nadjoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
{22:14} I kad dodje čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
{22:15} I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
{22:16} Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
{22:17} I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite medju sobom;
{22:18} Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dodje carstvo Božije.
{22:19} I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.
{22:20} A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
{22:21} Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
{22:22} I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uredjeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!
{22:23} I oni staše tražiti medju sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.
{22:24} A posta i prepiranje medju njima koji bi se držao medju njima da je najveći.
{22:25} A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
{22:26} Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći medju vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
{22:27} Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam medju vama kao sluga.
{22:28} A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
{22:29} I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
{22:30} Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
{22:31} Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.
{22:32} A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.
{22:33} A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.
{22:34} A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
{22:35} I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
{22:36} A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
{22:37} Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I medju zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
{22:38} A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.
{22:39} I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.
{22:40} A kad dodje na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
{22:41} I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
{22:42} Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
{22:43} A andjeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
{22:44} I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
{22:45} I ustavši od molitve dodje k učenicima svojim, i nadje ih, a oni spavaju od žalosti,
{22:46} I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
{22:47} Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, idjaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
{22:48} A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?
{22:49} A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
{22:50} I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.
{22:51} A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
{22:52} A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka izidjoste s noževima i koljem da me uhvatite?
{22:53} Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.
{22:54} A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar idjaše za Njim izdaleka.
{22:55} A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sedjahu zajedno, i Petar sedjaše medju njima.
{22:56} Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.
{22:57} A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.
{22:58} I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.
{22:59} I pošto prodje oko jednog sahata, drugi neko potvrdjivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
{22:60} A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
{22:61} I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.
{22:62} I izišavši napolje plaka gorko.
{22:63} A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
{22:64} I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?
{22:65} I druge mnoge hule govorahu na Nj.
{22:66} I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
{22:67} Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.
{22:68} A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.
{22:69} Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.
{22:70} Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.
{22:71} A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.
{23:1} I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
{23:2} I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nadjosmo da otpadjuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.
{23:3} A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
{23:4} A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.
{23:5} A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.
{23:6} A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
{23:7} I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takodje beše u Jerusalimu onih dana.
{23:8} A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.
{23:9} I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
{23:10} A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
{23:11} A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
{23:12} I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medju sobom; jer pre behu u zavadi.
{23:13} A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod
{23:14} Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpadjuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
{23:15} A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.
{23:16} Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
{23:17} A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
{23:18} Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
{23:19} Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.
{23:20} A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.
{23:21} A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.
{23:22} A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nadjoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
{23:23} A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.
{23:24} I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
{23:25} I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
{23:26} I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idjaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
{23:27} A za Njim idjaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
{23:28} A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.
{23:29} Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
{23:30} Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
{23:31} Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?
{23:32} Vodjahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.
{23:33} I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
{23:34} A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.
{23:35} I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
{23:36} A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
{23:37} I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
{23:38} A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
{23:39} A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
{23:40} A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osudjen tako?
{23:41} I mi smo još pravedno osudjeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.
{23:42} I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodješ u carstvo svoje.
{23:43} I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.
{23:44} A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
{23:45} I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
{23:46} I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
{23:47} A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.
{23:48} I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.
{23:49} A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
{23:50} I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,
{23:51} (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,
{23:52} On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
{23:53} I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
{23:54} I dan beše petak, i subota osvitaše.
{23:55} A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
{23:56} Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.
{24:1} A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
{24:2} Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.
{24:3} I ušavši ne nadjoše telo Gospoda Isusa.
{24:4} I kad se one čudjahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
{24:5} A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medju mrtvima?
{24:6} Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,
{24:7} Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.
{24:8} I opomenuše se reči Njegovih.
{24:9} I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.
{24:10} A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
{24:11} I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.
{24:12} A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.
{24:13} I gle, dvojica od njih idjahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
{24:14} A oni govorahu medju sobom o svima ovim dogadjajima.
{24:15} I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.
{24:16} A oči im se držahu da Ga ne poznaše.
{24:17} A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate medju sobom idući, i što ste neveseli?
{24:18} A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?
{24:19} I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;
{24:20} Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
{24:21} A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.
{24:22} A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
{24:23} I ne našavši tela njegovog dodjoše govoreći da su im se andjeli javili koji su kazali da je On živ.
{24:24} I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
{24:25} I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
{24:26} Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da udje u slavu svoju?
{24:27} I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
{24:28} I približiše se k selu u koje idjahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.
{24:29} I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I udje s njima da noći.
{24:30} I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
{24:31} Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.
{24:32} I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
{24:33} I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
{24:34} Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
{24:35} I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
{24:36} A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reče im: Mir vam.
{24:37} A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
{24:38} I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?
{24:39} Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
{24:40} I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
{24:41} A dok oni još ne verovahu od radosti i čudjahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?
{24:42} A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.
{24:43} I uzevši izjede pred njima.
{24:44} I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
{24:45} Tada im otvori um da razumeju pismo.
{24:46} I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;
{24:47} I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.
{24:48} A vi ste svedoci ovome.
{24:49} I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.
{24:50} I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
{24:51} I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
{24:52} I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.
{24:53} I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.