{1:1} Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandjelje Božije,
{1:2} Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima
{1:3} O sinu svom, koji je po telu rodjen od semena Davidovog,
{1:4} A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,
{1:5} Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;
{1:6} Medju kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,
{1:7} Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
{1:8} Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.
{1:9} Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevandjelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,
{1:10} Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dodjem k vama;
{1:11} Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrdjenje,
{1:12} To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.
{1:13} Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dodjem, pa bih zadržan dosle, da i medju vama imam kakav plod, kao i medju ostalim neznabošcima.
{1:14} Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.
{1:15} Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandjelje.
{1:16} Jer se ne stidim jevandjelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
{1:17} Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.
{1:18} Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.
{1:19} Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;
{1:20} Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.
{1:21} Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.
{1:22} Kad se gradjahu mudri, poludeše,
{1:23} I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.
{1:24} Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;
{1:25} Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.
{1:26} Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.
{1:27} Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.
{1:28} I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,
{1:29} Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svadje lukavstva, zloćudnosti;
{1:30} Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,
{1:31} Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.
{1:32} A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.
{2:1} Zato se ne možeš izgovoriti, o čoveče koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugom, sebe osudjuješ; jer to činiš sudeći.
{2:2} A znamo da je sud Božji prav na one koji to čine.
{2:3} Nego pomišljaš li, o čoveče koji sudiš onima koji to čine, i sam činiš to! Da ćeš ti pobeći od suda Božijeg?
{2:4} Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
{2:5} Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga,
{2:6} Koji će dati svakome po delima njegovim:
{2:7} Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni;
{2:8} A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev.
{2:9} Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Jevrejina i Grka;
{2:10} A slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku;
{2:11} Jer Bog ne gleda ko je ko.
{2:12} Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi
{2:13} (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore;
{2:14} Jer kad neznabošci ne imajući zakon sami od sebe čine šta je po zakonu, oni zakon ne imajući sami su sebi zakon:
{2:15} Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli medju sobom tuže se ili pravdaju)
{2:16} Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevandjelju mom preko Isusa Hrista.
{2:17} Gle, ti se zoveš Jevrejin, a oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,
{2:18} I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si naučen od zakona;
{2:19} I misliš da si vodj slepima, videlo onima koji su u mraku,
{2:20} Nakazatelj bezumnima, učitelj deci, koji imaš ugled razuma i istine u zakonu.
{2:21} Učeći, dakle, drugog sebe ne učiš;
{2:22} Propovedajući da se ne krade, kradeš; govoreći: Ne čini preljube, činiš preljubu: gadeći se na idole, kradeš svetinju;
{2:23} Koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga.
{2:24} Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano.
{2:25} Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.
{2:26} Ako, dakle, neobrezanje pravdu zakona drži, zašto se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo?
{2:27} I onaj koji je od roda neobrezan i izvršuje zakon, osudiće tebe koji si sa slovima i obrezanjem prestupnik zakona.
{2:28} Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja, na telu;
{2:29} Nego je ono Jevrejin koji je iznutra i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.
{3:1} Šta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi? Ili šta pomaže obrezanje?
{3:2} Mnogo svakojako; prvo što su im poverene reči Božije.
{3:3} A što neki ne verovaše, šta je za to? Eda će njihovo neverstvo veru Božiju ukinuti?
{3:4} Bože sačuvaj! Nego Bog neka bude istinit, a čovek svaki laža, kao što stoji napisano: Da se opravdaš u svojim rečima, i da pobediš kad ti stanu suditi.
{3:5} Ako li nepravda naša Božiju pravdu podiže, šta ćemo reći? Eda li je Bog nepravedan kad se srdi? Po čoveku govorim:
{3:6} Bože sačuvaj! Jer kako bi mogao Bog suditi svetu?
{3:7} Jer ako istina Božija u mojoj laži veća postane na slavu Njegovu, zašto još i ja kao grešnik da budem osudjen?
{3:8} Zašto, dakle (kao što viču na nas, i kao što kažu neki da mi govorimo) da ne činimo zla da dodje dobro? Njima će sud biti pravedan.
{3:9} Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom,
{3:10} Kao što stoji napisano: Ni jednog nema pravednog;
{3:11} Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji traži Boga;
{3:12} Svi se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema ni jednog ciglog.
{3:13} Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim.
{3:14} Njihova su usta puna kletve i gorčine.
{3:15} Njihove su noge brze da prolivaju krv.
{3:16} Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja;
{3:17} I put mirni ne poznaše.
{3:18} Nema straha Božijeg pred očima njihovim.
{3:19} A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu;
{3:20} Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.
{3:21} A sad se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka;
{3:22} A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike.
{3:23} Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju,
{3:24} I opravdaće se za badava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.
{3:25} Kog postavi Bog očišćenje verom u krvi Njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem predjašnjih greha;
{3:26} U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda onog koji je od vere Isusove.
{3:27} Gde je, dakle, hvala? Prodje. Kakvim zakonom? Je li zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.
{3:28} Mislimo dakle da će se čovek opravdati verom bez dela zakona.
{3:29} Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.
{3:30} Jer je Jedan Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom.
{3:31} Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrdjujemo.
{4:1} Šta ćemo dakle reći za Avraama, oca svog, da je po telu našao?
{4:2} Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.
{4:3} Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.
{4:4} A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.
{4:5} A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.
{4:6} Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:
{4:7} Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.
{4:8} Blago čoveku kome Gospod ne prima greha.
{4:9} Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.
{4:10} Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.
{4:11} I primi znak obrezanja kao pečat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;
{4:12} I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.
{4:13} Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.
{4:14} Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obećanje.
{4:15} Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.
{4:16} Zato od vere da bude po milosti da obećanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,
{4:17} (Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:
{4:18} On verova na nadu kad se nije bilo ničemu nadati da će on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše rečeno: Tako će biti seme tvoje.
{4:19} I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje već umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.
{4:20} I za obećanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojača u veri, i dade slavu Bogu.
{4:21} I znaše jamačno da šta obeća kadar je i da učini.
{4:22} Zato se i primi njemu u pravdu.
{4:23} Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,
{4:24} Nego i za nas, kojima će se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,
{4:25} Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.
{5:1} Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
{5:2} Kroz kog i pristup nadjosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.
{5:3} Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi;
{5:4} A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;
{5:5} A nadanje neće se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
{5:6} Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
{5:7} Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
{5:8} Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.
{5:9} Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom.
{5:10} Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.
{5:11} Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.
{5:12} Zato, kao što kroz jednog čoveka dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, jer svi sagrešiše.
{5:13} Jer greh beše na svetu do zakona; ali se greh ne primaše kad ne beše zakona;
{5:14} Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doći.
{5:15} Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.
{5:16} I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osudjenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.
{5:17} Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
{5:18} Zato, dakle, kao što za greh jednog dodje osudjenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dodje na sve ljude opravdanje života.
{5:19} Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.
{5:20} A zakon dodje uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat,
{5:21} Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg.
{6:1} Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!
{6:2} Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu?
{6:3} Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
{6:4} Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
{6:5} Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
{6:6} Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
{6:7} Jer koji umre oprosti se od greha.
{6:8} A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
{6:9} Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
{6:10} Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
{6:11} Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
{6:12} Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
{6:13} Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde.
{6:14} Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.
{6:15} Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!
{6:16} Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?
{6:17} Hvala, dakle, Bogu što bivši robovi grehu poslušaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste.
{6:18} Oprostivši se, pak, od greha postaste sluge pravdi.
{6:19} Kao čovek govorim, za slabost vašeg tela. Jer kao što dadoste ude svoje za robove nečistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posvećenje.
{6:20} Jer kad bejaste robovi grehu, prosti bejaste od pravde.
{6:21} Kakav dakle onda imadoste plod za koji se sad stidite? Jer je onog kraj smrt.
{6:22} A sad oprostivši se od greha, i postavši sluge Božje, imate plod svoj na posvećenje, a kraj život večni.
{6:23} Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.
{7:1} Ili ne znate, braćo (jer govorim onima koji znaju zakon), da zakon vlada nad čovekom dokle je živ?
{7:2} Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njen umre, razreši se od zakona muževljeg.
{7:3} Zato, dakle, dok joj je muž živ biva preljubočinica ako podje za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako podje za drugog.
{7:4} Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
{7:5} Jer kad bejasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon radjahu u udima našim da se smrti plod donosi.
{7:6} A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
{7:7} Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
{7:8} A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
{7:9} A ja življah nekad bez zakona; a kad dodje zapovest, onda greh ožive,
{7:10} A ja umreh, i nadje se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.
{7:11} Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.
{7:12} Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.
{7:13} Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.
{7:14} Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:
{7:15} Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.
{7:16} Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.
{7:17} A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.
{7:18} Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.
{7:19} Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.
{7:20} A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.
{7:21} Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.
{7:22} Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;
{7:23} Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.
{7:24} Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?
{7:25} Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom.
{8:1} Nikakva, dakle, sad nema osudjenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.
{8:2} Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.
{8:3} Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,
{8:4} Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;
{8:5} Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
{8:6} Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
{8:7} Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.
{8:8} A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
{8:9} A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.
{8:10} A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.
{8:11} A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.
{8:12} Tako dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo.
{8:13} Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.
{8:14} Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.
{8:15} Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!
{8:16} Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.
{8:17} A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo.
{8:18} Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti.
{8:19} Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji.
{8:20} Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori) na nadu,
{8:21} Da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije.
{8:22} Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama do sad.
{8:23} A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje i izbavljenje telu svom.
{8:24} Jer se nadom spasosmo. A nada koji se vidi nije nada; jer kad ko vidi šta, kako će mu se nadati?
{8:25} Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo s trpljenjem.
{8:26} A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.
{8:27} A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.
{8:28} A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.
{8:29} Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorodjeni medju mnogom braćom.
{8:30} A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.
{8:31} Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?
{8:32} Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?
{8:33} Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?
{8:34} Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?
{8:35} Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano:
{8:36} Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje.
{8:37} Ali u svemu ovome pobedjujemo Onog radi koji nas je ljubio.
{8:38} Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće,
{8:39} Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.
{9:1} Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim:
{9:2} Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;
{9:3} Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju koja su mi rod po telu,
{9:4} Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obećanja;
{9:5} Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.
{9:6} A nije moguće da reč Božija prodje: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;
{9:7} Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reče, nazvaće ti se seme.
{9:8} To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obećanja primaju se za seme.
{9:9} Jer je ovo reč obećanja: U ovo vreme doći ću i u Sare će biti sin.
{9:10} Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.
{9:11} Jer još dok se deca ne behu rodila, ni učinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,
{9:12} Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reče joj se: Veći će služiti manjem,
{9:13} Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.
{9:14} Šta ćemo, dakle, na to reći? Eda li je nepravda u Boga? Bože sačuvaj!
{9:15} Jer Mojsiju govori: Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se.
{9:16} Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji pomiluje.
{9:17} Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.
{9:18} Tako, dakle, koga hoće miluje, a koga hoće otvrdoglavi.
{9:19} Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?
{9:20} A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako načinio?
{9:21} Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu?
{9:22} A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.
{9:23} I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;
{9:24} Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,
{9:25} Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
{9:26} I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga.
{9:27} A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.
{9:28} Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji.
{9:29} I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.
{9:30} Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere.
{9:31} A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakon pravde.
{9:32} Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,
{9:33} Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.
{10:1} Braćo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.
{10:2} Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.
{10:3} Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.
{10:4} Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.
{10:5} Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji čovek tako čini živeće u tom.
{10:6} A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;
{10:7} Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.
{10:8} Ali šta govori pismo? Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reč vere koju propovedamo.
{10:9} Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.
{10:10} Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.
{10:11} Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neće se postideti.
{10:12} Jer nema razlike medju Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.
{10:13} Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.
{10:14} Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
{10:15} A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!
{10:16} Ali svi ne poslušaše jevandjelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?
{10:17} Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.
{10:18} Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.
{10:19} Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja ću razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiću vas.
{10:20} A Isaija govori slobodno: Nadjoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.
{10:21} A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.
{11:1} Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.
{11:2} Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
{11:3} Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.
{11:4} A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
{11:5} Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.
{11:6} Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo već ne bi bilo delo.
{11:7} Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.
{11:8} Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana.
{11:9} I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvoždja, i sablazan i plata njima;
{11:10} Da se njihove oči zaslepe da ne vide, i ledja njihova jednako da su pognuta.
{11:11} Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.
{11:12} A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?
{11:13} Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu;
{11:14} Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.
{11:15} Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?
{11:16} Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.
{11:17} Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;
{11:18} Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.
{11:19} A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
{11:20} Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
{11:21} Jer kad Bog rodjenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.
{11:22} Gledaj, dakle, dobrotu i nepoštedjenje Božije: nepoštedjenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.
{11:23} A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.
{11:24} Jer kad si ti odsečen od rodjene masline, i pricepio se na nerodjenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rodjenu svoju maslinu!
{11:25} Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne udje neznabožaca koliko treba.
{11:26} I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.
{11:27} I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.
{11:28} Po jevandjelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.
{11:29} Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.
{11:30} Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja,
{11:31} Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.
{11:32} Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.
{11:33} O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!
{11:34} Jer ko pozna misao Gospodnju?
{11:35} Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?
{11:36} Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.
{12:1} Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.
{12:2} I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.
{12:3} Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je medju vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.
{12:4} Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao,
{12:5} Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.
{12:6} A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere;
{12:7} Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči;
{12:8} Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.
{12:9} Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra.
{12:10} Bratskom ljubavi budite jedan k drugom ljubazni. Čašću jedan drugog većeg činite.
{12:11} Ne budite u poslu leni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.
{12:12} Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako.
{12:13} Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.
{12:14} Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite.
{12:15} Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima.
{12:16} Budite jedne misli medju sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.
{12:17} A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima.
{12:18} Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.
{12:19} Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.
{12:20} Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu.
{12:21} Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.
{13:1} Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene.
{13:2} Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće greh na sebe.
{13:3} Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim. Hoćeš li, pak, da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje;
{13:4} Jer je sluga Božji tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božji sluga, osvetnik na gnev onome koji zlo čini.
{13:5} Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savesti.
{13:6} Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.
{13:7} Podajte, dakle, svakome šta ste dužni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome čast, čast.
{13:8} I ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni.
{13:9} Jer ovo: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zaželi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči izvršuje, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
{13:10} Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.
{13:11} I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jar nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.
{13:12} Noć prodje, a dan se približi: da odbacimo, dakle, sva dela tamna, i da se obučemo u oružje videla.
{13:13} Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svadjanju i zavisti;
{13:14} Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i telu ne ugadjajte po željama.
{14:1} A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.
{14:2} Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.
{14:3} Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osudjuje onog koji jede; jer ga Bog primi.
{14:4} Ko si ti koji sudiš tudjem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.
{14:5} Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.
{14:6} Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.
{14:7} Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi.
{14:8} Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.
{14:9} Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.
{14:10} A ti zašto osudjuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.
{14:11} Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.
{14:12} Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.
{14:13} Zato da ne osudjujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.
{14:14} Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.
{14:15} A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.
{14:16} Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.
{14:17} Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.
{14:18} Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.
{14:19} Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog.
{14:20} Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.
{14:21} Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.
{14:22} Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osudjuje sebe za ono šta nadje za dobro.
{14:23} A koji se sumnja osudjen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.
{15:1} Dužni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugadjati.
{15:2} I svaki od vas da ugadja bližnjemu na dobro za dobar ugled.
{15:3} Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na me.
{15:4} Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo.
{15:5} A Bog trpljenja i utehe da vam da da složno mislite medju sobom po Hristu Isusu,
{15:6} Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.
{15:7} Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju.
{15:8} Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanje očevima,
{15:9} A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: Zato ću Te hvaliti medju neznabošcima, Gospode, i pevaću ime Tvoje.
{15:10} I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.
{15:11} I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi.
{15:12} I opet Isaija govori: Biće koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog će se uzdati neznabošci.
{15:13} A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog.
{15:14} A ja sam i sam uveren za vas, braćo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakog razuma, da možete druge naučiti.
{15:15} Ali vam opet, braćo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga,
{15:16} Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevandjelju Božijem, da budu neznabošci prinos povoljan i osvećen Duhom Svetim.
{15:17} Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu kod Boga.
{15:18} Jer ne smem govoriti šta koje Hristos ne učini kroza me za poslušanje neznabožaca rečju i delom,
{15:19} U sili znaka i čudesa silom Duha Božijeg; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevandjeljem Hristovim.
{15:20} I tako se trudih da propovedim jevandjelje ne gde se spominjaše Hristos, da na tudjoj zakopini ne zidam;
{15:21} Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videće; i koji ne čuše razumeće.
{15:22} To me zadrža mnogo puta da ne dodjem k vama.
{15:23} A sad više ne imajući mesta u ovim zemljama, a imajući želju od mnogo godina da dodjem k vama,
{15:24} Ako podjem u Španjolsku, doći ću vam; jer se nadam da ću tuda proći i vas videti, i vi ćete me otpratiti onamo kad se najpre nekoliko nasitim vas.
{15:25} A sad idem u Jerusalim služeći svetima.
{15:26} Jer Makedonija i Ahaja učiniše dragovoljno neki porez za siromahe svete koji žive u Jerusalimu.
{15:27} Oni učiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužni su i oni njima u telesnim poslužiti.
{15:28} Kad ovo, dakle, svršim, i ovaj im plod zapečatim, poći ću preko vas u Španjolsku.
{15:29} A znam da kad dodjem k vama, doći ću s obilnim blagoslovom jevandjelja Hristovog.
{15:30} Ali vas molim, braćo, zaradi Gospoda našeg Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu;
{15:31} Da se izbavim od onih koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima;
{15:32} Da s radošću dodjem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama.
{15:33} A Bog mira sa svima vama. Amin.
{16:1} Preporučujem vam, pak, Fivu sestru našu, koja je sluškinja kod crkve u Kenhreji,
{16:2} Da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni.
{16:3} Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu,
{16:4} Koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu.
{16:5} Pozdravite Epeneta, meni ljubaznog, koji je novina iz Ahaje u Hrista.
{16:6} Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas.
{16:7} Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u sužanjstvu koji su znameniti medju apostolima, koji i pre mene verovaše Hrista.
{16:8} Pozdravite Amplija, meni ljubaznog u Gospodu.
{16:9} Pozdravite Urbana, pomoćnika našeg u Hristu, i Stahija, meni ljubaznog.
{16:10} Pozdravite Apelija, okušanog u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.
{16:11} Pozdravite Irodijona, rodjaka mog. Pozdravite domaće Narkisove, koji su u Gospodu.
{16:12} Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubaznu, koja se mnogo trudila u Gospodu.
{16:13} Pozdravite Rufa izbranog u Gospodu, i mater njegovu i moju.
{16:14} Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima.
{16:15} Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana, i sve svete koji su s njima.
{16:16} Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.
{16:17} Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih;
{16:18} Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih.
{16:19} Jer vaše slušanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo.
{16:20} A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.
{16:21} Pozdravlja vas Timotije, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rodjaci moji.
{16:22} Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.
{16:23} Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart.
{16:24} Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
{16:25} A onome koji vas može utvrditi po jevandjelju mom i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta,
{16:26} A sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovesti večnog Boga, za poslušanje vere medju svima neznabošcima,
{16:27} Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin.