{1:1} Od Pavla voljom Božijom pozvanog apostola Isusa Hrista, i od Sostena brata,
{1:2} Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivaju ime Gospoda našeg Isusa Hrista na svakom mestu i njihovom i našem:
{1:3} Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
{1:4} Zahvaljujem svagda Bogu svom za vas što vam je dana blagodat Božija u Hristu Isusu,
{1:5} Te se u svemu obogatiste kroza Nj, u svakoj reči i svakom razumu,
{1:6} Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi medju vama;
{1:7} Tako da nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našeg Isusa Hrista,
{1:8} Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
{1:9} Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svog Isusa Hrista, Gospoda našeg.
{1:10} Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu medju vama raspre, nego da budete utvrdjeni u jednom razumu i u jednoj misli.
{1:11} Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih domašnjih da su svadje medju vama,
{1:12} A to kažem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; a treći: Ja sam Kifin; a četvrti: Ja sam Hristov.
{1:13} Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?
{1:14} Hvala Bogu što ja nijednog od vas ne krstih osim Krispa i Gaja;
{1:15} Da ne reče ko da u svoje ime krstih.
{1:16} A krstih i Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.
{1:17} Jer Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevandjelje, ne premudrim rečima, da ne izgubi silu krst Hristov.
{1:18} Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.
{1:19} Jer je pisano: Pogubiću premudrost premudrih, i razum razumnih odbaciću.
{1:20} Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost?
{1:21} Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.
{1:22} Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.
{1:23} A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;
{1:24} Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
{1:25} Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.
{1:26} Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;
{1:27} Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako;
{1:28} I što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,
{1:29} Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.
{1:30} Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.
{1:31} Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.
{2:1} I ja došavši k vama, braćo, ne dodjoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božije.
{2:2} Jer nisam mislio da znam šta medju vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.
{2:3} I ja bejah medju vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.
{2:4} I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.
{2:5} Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.
{2:6} Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.
{2:7} Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;
{2:8} Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
{2:9} Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
{2:10} A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.
{2:11} Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.
{2:12} A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;
{2:13} Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
{2:14} A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
{2:15} Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.
{2:16} Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.
{3:1} I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kako s telesnima, kao s malom decom u Hristu.
{3:2} Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,
{3:3} Jer ste još telesni. Jer gde su medju vama zavisti i svadje i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?
{3:4} Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?
{3:5} Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakom Gospod dade?
{3:6} Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.
{3:7} Tako niti je onaj šta koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.
{3:8} A onaj koji sadi i koji zaliva jednaki su; i svaki će primiti svoju platu po svom trudu.
{3:9} Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija gradjevina.
{3:10} Po blagodati Božijoj koja mi je dana, ja kao premudri neimar postavih temelj, a drugi zida u visinu; ali svaki neka gleda kako zida.
{3:11} Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.
{3:12} Ako li ko zida na ovom temelju, zlato, srebro, drago kamenje, drva seno, slamu,
{3:13} Svakog će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste.
{3:14} I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu.
{3:15} A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasti tako kao kroz oganj.
{3:16} Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama?
{3:17} Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.
{3:18} Niko neka se ne vara: ako ko medju vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bude mudar.
{3:19} Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu.
{3:20} I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa.
{3:21} Zato niko da se ne hvali čovekom, jer je sve vaše.
{3:22} Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše;
{3:23} A vi ste Hristovi, a Hristos Božji.
{4:1} Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
{4:2} A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nadje.
{4:3} A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.
{4:4} Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.
{4:5} Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dodje, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
{4:6} A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugog.
{4:7} Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
{4:8} Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas carujete. O da biste carovali, da bismo i mi s vama carovali!
{4:9} Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osudjeni; jer bismo gledanje i svetu i andjelima i ljudima.
{4:10} Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi slabi, a vi jaki; vi slavni, a mi sramotni.
{4:11} Do ovog časa i gladujemo, i trpimo žedj, i golotinju, i muke i potucamo se,
{4:12} I trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone trpimo;
{4:13} Kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta, po kome svi gaze dosad.
{4:14} Ne pišem ja ovo da posramim vas, nego vas učim kao svoju ljubaznu decu.
{4:15} Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih jevandjeljem.
{4:16} Nego vas molim, ugledajte se na mene kao i ja na Hrista.
{4:17} Zato poslah k vama Timotija, koji mi je sin ljubazni i verni u Gospodu; on će vam opomenuti puteve moje koji su u Hristu Isusu, kao što svuda i u svakoj crkvi učim.
{4:18} Neki se naduše kao da ja neću doći k vama.
{4:19} Ali ću vam doći skoro, ako Bog da, i neću gledati na reči onih što su se naduli, nego na silu.
{4:20} Jer carstvo Božije nije u reči nego u sili.
{4:21} Šta hoćete? Da dodjem k vama s prutom ili s ljubavi i duhom krotosti?
{5:1} Vrlo se glasi da je kurvarstvo medju vama, i takvo kurvarstvo kakvo se ni medju neznabošcima ne čuje, da nekakav ima ženu očevu.
{5:2} I vi se još nadimate, mesto da plačete, da se izvadi izmedju vas onaj koji je učinio to delo.
{5:3} Jer ja, koji ako nisam kod vas telom, ali duhom tu živim, već odsudih kao da sam tamo, da se onaj koji je to tako učinio,
{5:4} U ime Gospoda našeg Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našeg Isusa Hrista,
{5:5} Da se onaj preda sotoni na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
{5:6} Nije dobra hvala vaša. Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli?
{5:7} Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
{5:8} Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine.
{5:9} Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima;
{5:10} I to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izići iz sveta.
{5:11} A sad vam pisah da se ne mešate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete.
{5:12} Jer šta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li vi one koji su unutra?
{5:13} A one koji su napolju sudiće Bog. Izvadite zloga izmedju sebe.
{6:1} Sme li koji od vas, kad ima tužbu na drugog, ići na sud nepravednima, a ne svetima?
{6:2} Ne znate li da će sveti suditi svetu? Kad ćete dakle vi svetu suditi niste li vredni suditi manjim stvarima?
{6:3} Ne znate li da ćemo andjelima suditi, a kamoli stvarima ovog sveta?
{6:4} A vi kad imate tužbe za stvari ovog sveta, uzmete za sudije one koje u crkvi ne broji niko ni u šta!
{6:5} Na sramotu vašu govorim: zar nema medju vama nijednog mudrog koji može rasuditi medju braćom svojom?
{6:6} Nego se brat s bratom sudi, i to pred nevernima!
{6:7} I to je već vrlo sramno za vas da imate tužbe medju sobom. Zašto radije ne trpite nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?
{6:8} Nego vi sami činite nepravdu i štetu, pa još braći!
{6:9} Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici,
{6:10} Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti.
{6:11} I ovakvi bejaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg.
{6:12} Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da šta ovlada mnome.
{6:13} Jela su za trbuh, i trbuh je za jela; ali će Bog i ova i onog pokvariti. A telo nije za kurvarstvo, nego za Gospoda, i Gospod za telo.
{6:14} A Bog i Gospoda podiže, i nas će podići silom svojom.
{6:15} Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj!
{6:16} Ili ne znate da ko se s kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo.
{6:17} A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
{6:18} Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.
{6:19} Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama, kog imate od Boga, i niste svoji?
{6:20} Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije.
{7:1} A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene:
{7:2} Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža;
{7:3} Muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.
{7:4} Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena.
{7:5} Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem.
{7:6} Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti;
{7:7} Jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako.
{7:8} A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam.
{7:9} Ako li se ne uzdrže, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se negoli upaljivati se.
{7:10} A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja
{7:11} (Ako se se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta ženu.
{7:12} A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja.
{7:13} I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja.
{7:14} Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inače deca vaša bila bi nečista, a sad su sveta.
{7:15} Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom dogadjaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog.
{7:16} Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš?
{7:17} Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama.
{7:18} Je li ko pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne obrezuje.
{7:19} Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih.
{7:20} Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je pozvan.
{7:21} Jesi li pozvan rob, ne brini se; nego ako i možeš svoj biti, još radije budi.
{7:22} Jer koji je pozvan u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvan slobodnjak, rob je Hristov.
{7:23} Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.
{7:24} Svaki, braćo, u čemu je ko pozvan u onom neka ostane pred Gospodom.
{7:25} A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao koji sam pomilovan od Gospoda, da budem veran.
{7:26} Mislim dakle ovo da će biti dobro za sadašnju nevolju da je čoveku dobro tako biti.
{7:27} Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene.
{7:28} A ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila: ali će imati takvi nevolje telesne; a ja vas žalim.
{7:29} A ovo govorim, braćo, jer je ostalo vreme prekraćeno, da će i oni koji imaju žene biti kao oni koji nemaju;
{7:30} I koji plaču kao koji ne plaču; i koji se raduju kao koji se ne raduju; i koji kupuju kao koji nemaju;
{7:31} I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovog sveta.
{7:32} A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu;
{7:33} A koji je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. Drugo je žena, a drugo je devojka.
{7:34} Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu.
{7:35} A ovo govorim na korist vama samim, ne da vam nametnem zamku na vrat, nego za lepu i pristojnu službu Gospodu bez smetnje.
{7:36} Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu devojku kad ostane usedelica, i ne može drugačije biti, neka čini šta hoće, ne greši ako se uda.
{7:37} A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svom da zadrži devojku, dobro čini.
{7:38} Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini.
{7:39} Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu.
{7:40} Ali je blaženija ako ostane tako po mom savetu; jer mislim da i ja imam Duha Božijeg.
{8:1} A za meso što je klato idolima znamo, jer svi razum imamo. Razum, dakle, nadima, a ljubav popravlja.
{8:2} Ako li ko misli da šta zna, ne zna još ništa kao što treba znati.
{8:3} A ako ko ljubi Boga, Bog ga je naučio.
{8:4} A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
{8:5} Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
{8:6} Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
{8:7} Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
{8:8} Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo.
{8:9} Ali se čuvajte da kako ova sloboda vaša ne postane spoticanje slabima.
{8:10} Jer ako tebe, koji imaš razum, vidi ko u idolskoj crkvi gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budući, osloboditi se da jede idolske žrtve?
{8:11} I s tvog razuma poginuće slabi brat, za kog Hristos umre.
{8:12} Tako kad se grešite o braću, i bijete njihovu slabu savest, o Hrista se grešite.
{8:13} Zato, ako jelo sablažnjava brata mog, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.
{9:1} Nisam li ja apostol? Nisam li sam svoj? Ne videh li ja Isusa Hrista, Gospoda našeg? Niste li vi delo moje u Gospodu?
{9:2} Ako drugima i nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat mog apostolstva u Gospodu.
{9:3} Moj odgovor onima koji me uspitaju ovo je:
{9:4} Eda li nemamo vlasti jesti i piti?
{9:5} Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?
{9:6} Ili jedan ja i Varnava nemamo vlasti ovo činiti?
{9:7} Ko vojuje kad o svom trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovih da ne jede? Ili ko pase stado i od mleka stada da ne jede?
{9:8} Eda li ovo govorim po čoveku? Ne govori li ovo i zakon?
{9:9} Jer je u Mojsijevom zakonu napisano: Da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove?
{9:10} Ili jamačno govori za nas? Jer se za nas napisa: Koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da će dobiti od onog što vrše.
{9:11} Kada mi vama duhovna sejasmo, je li to šta veliko ako mi vama telesna požnjemo?
{9:12} Kad se drugi mešaju u vašu vlast, a kamoli ne bi mi? Ali ne učinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne učinimo kakvu smetnju jevandjelju Hristovom.
{9:13} Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? I koji oltaru služe s oltarom dele?
{9:14} Tako i Gospod zapovedi da oni koji jevandjelje propovedaju od jevandjelja žive.
{9:15} A ja to nijedno ne učinih. I ne pišem ovo da tako bude za mene; jer bih voleo umreti nego da ko slavu moju uništi.
{9:16} Jer ako propovedam jevandjelje, nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako jevandjelja ne propovedam.
{9:17} Ako dakle ovo činim od svoje volje, platu imam; a ako li činim za nevolju, služba mi je predata.
{9:18} Kakva mi je dakle plata? Da propovedajući jevandjelje učinim bez plate jevandjelje Hristovo, da ne činim po svojoj vlasti u propovedanju jevandjelja.
{9:19} Jer premda sam slobodan od svih, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem.
{9:20} Jevrejima sam bio kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom;
{9:21} Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.
{9:22} Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga.
{9:23} A ovo činim za jevandjelje, da bih imao deo u njemu.
{9:24} Ne znate li da oni što trče na trku, svi trče, a jedan dobije dar? Tako trčite da dobijete.
{9:25} Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.
{9:26} Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar;
{9:27} Nego morim telo svoje i trudim da kako sam drugima propovedajući izbačen ne budem.
{10:1} Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prodjoše;
{10:2} I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
{10:3} I svi jedno jelo duhovno jedoše;
{10:4} I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja idjaše za njima: a stena beše Hristos.
{10:5} Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
{10:6} A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.
{10:7} Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju.
{10:8} Niti da se kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.
{10:9} Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.
{10:10} Niti da vičemo na Boga, kao neki od njih što vikaše, i izgiboše od krvnika.
{10:11} Ovo se pak sve dogadjaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dodje.
{10:12} Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne.
{10:13} Drugo iskušenje ne dodje na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.
{10:14} Zato, ljubazna braćo moja, bežite od idolopoklonstva.
{10:15} Kao mudrima govorim; sudite vi šta govorim.
{10:16} Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?
{10:17} Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.
{10:18} Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari oltara?
{10:19} Šta dakle govorim? Da je idol šta? Ili idolska žrtva da je šta?
{10:20} Nije; nego šta žrtvuju neznabošci, da djavolima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa djavolima.
{10:21} Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše djavolske; ne možete imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi djavolskoj.
{10:22} Ili da prkosimo Gospodu? Eda li smo mi jači od Njega?
{10:23} Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro.
{10:24} Niko da ne gleda šta je njegovo, nego svaki da gleda šta je drugog.
{10:25} Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi;
{10:26} Jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
{10:27} Ako li vas ko od nevernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savesti radi.
{10:28} Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onog koji vam kaže, i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
{10:29} Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugog; jer zašto da moju slobodu sudi savest drugog?
{10:30} Ako ja s blagodaću uživam, zašto da se huli na mene za ono za šta ja zahvaljujem?
{10:31} Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.
{10:32} Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni Grcima, ni crkvi Božijoj,
{10:33} Kao što ja u svačemu svima ugadjam, ne tražeći svoje koristi nego mnogih, da se spasu.
{11:1} Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
{11:2} Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.
{11:3} Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.
{11:4} Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
{11:5} I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.
{11:6} Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.
{11:7} Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja.
{11:8} Jer nije muž od žene nego žena od muža.
{11:9} Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.
{11:10} Zato žena treba da ima vlast na glavi, andjela radi.
{11:11} Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.
{11:12} Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.
{11:13} Sami medju sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?
{11:14} Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu;
{11:15} A ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.
{11:16} Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.
{11:17} Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
{11:18} Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre medju vama, i nešto verujem od ovog.
{11:19} Jer treba i jeresi da budu medju vama, da se pokažu pošteni koji su medju vama.
{11:20} A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
{11:21} Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
{11:22} Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
{11:23} Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
{11:24} I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
{11:25} Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
{11:26} Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
{11:27} Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
{11:28} Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
{11:29} Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
{11:30} Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
{11:31} Jer kad bismo sebe rasudjivali, ne bismo osudjeni bili.
{11:32} Ali kad smo sudjeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
{11:33} Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
{11:34} Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dodjem.
{12:1} A za duhovne darove neću vam, braćo, zatajiti.
{12:2} Znate da, kad bejaste neznabošci, idoste k idolima bezglasnim, kako vas vodjahu.
{12:3} Zato vam dajem na znanje da niko ko duhom Božijim govori neće reći: Anatemate Isusa; i niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.
{12:4} Darovi su različni, ali je Duh jedan.
{12:5} I različne su službe, ali je jedan Gospod.
{12:6} I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu.
{12:7} A u svakome se pojavljuje Duh na korist;
{12:8} Jer jednom se daje Duhom reč premudrosti; a drugom reč razuma po istom Duhu;
{12:9} A drugom vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po tom istom Duhu;
{12:10} A drugom da čini čudesa, a drugom proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom različni jezici, a drugom da kazuje jezike.
{12:11} A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.
{12:12} Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hristos.
{12:13} Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo.
{12:14} Jer telo nije jedan ud, nego mnogi.
{12:15} Ako kaže noga; ja nisam ruka, nisam od tela; eda li zato nije od tela?
{12:16} I ako kaže uho; ja nisam oko, nisam od tela; eda li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde je čuvenje?
{12:17} A kad bi sve bilo čuvenje, gde je mirisanje?
{12:18} Ali Bog postavi sve ude u telu kako je koga hteo.
{12:19} A kad bi svi bili jedan ud, gde je telo?
{12:20} Sad su pak mnogi udi, a jedno telo.
{12:21} Ali oko ne može reći ruci: Ne trebaš mi; ili opet glava nogama: Ne trebate mi.
{12:22} Nego još koji se udi tela čine da su najslabiji najpotrebniji su.
{12:23} I koji nam se čine da su najsramotniji na telu, na one udaramo najveću čast;
{12:24} I nepošteni naši udi najveće poštenje imaju; a pošteni udi ne trebaju. Ali Bog složi telo i najhudjem udu dade najveću čast,
{12:25} Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugog.
{12:26} I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi.
{12:27} A vi ste telo Hristovo, i udi medju sobom.
{12:28} I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.
{12:29} Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci?
{12:30} Eda li svi imaju darove isceljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?
{12:31} Starajte se, pak, za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati.
{13:1} Ako jezike čovečije i andjeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
{13:2} I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
{13:3} I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
{13:4} Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
{13:5} Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
{13:6} Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
{13:7} Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
{13:8} Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
{13:9} Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;
{13:10} A kad dodje savršeno, onda će prestati šta je nešto.
{13:11} Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.
{13:12} Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.
{13:13} A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća medju njima.
{14:1} Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
{14:2} Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.
{14:3} A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrdjenje.
{14:4} Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.
{14:5} Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.
{14:6} A sad, braćo, ako dodjem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?
{14:7} Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?
{14:8} Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj?
{14:9} Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
{14:10} Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja.
{14:11} Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac.
{14:12} Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
{14:13} Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.
{14:14} Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.
{14:15} Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.
{14:16} Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći "Amin" po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?
{14:17} Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.
{14:18} Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas.
{14:19} Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.
{14:20} Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni.
{14:21} U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.
{14:22} Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.
{14:23} Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dodju i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli?
{14:24} A ako svi prorokuju, i dodje kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i sudjen od svih.
{14:25} I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.
{14:26} Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.
{14:27} Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.
{14:28} Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.
{14:29} A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasudjuju.
{14:30} Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti.
{14:31} Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše.
{14:32} I duhovi proročki pokoravaju se prorocima;
{14:33} Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
{14:34} Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.
{14:35} Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.
{14:36} Eda li od vas reč Božija izidje? Ili samim vama dodje?
{14:37} Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.
{14:38} Ako li ko ne razume, neka ne razume.
{14:39} Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.
{14:40} A sve neka biva pošteno i uredno.
{15:1} Ali vam napominjem, braćo, jevandjelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.
{15:2} Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; već ako da uzalud verovaste.
{15:3} Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,
{15:4} I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu,
{15:5} I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;
{15:6} A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;
{15:7} A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;
{15:8} A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu.
{15:9} Jer ja sam najmladji medju apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.
{15:10} Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.
{15:11} Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.
{15:12} A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki medju vama da nema vaskrsenja mrtvih?
{15:13} I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
{15:14} A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
{15:15} A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.
{15:16} Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.
{15:17} A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
{15:18} Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
{15:19} I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.
{15:20} Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.
{15:21} Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.
{15:22} Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.
{15:23} Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;
{15:24} Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.
{15:25} Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.
{15:26} A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt.
{15:27} Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.
{15:28} A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.
{15:29} Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?
{15:30} I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas?
{15:31} Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.
{15:32} Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti.
{15:33} Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje.
{15:34} Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.
{15:35} Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?
{15:36} Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.
{15:37} I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.
{15:38} A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.
{15:39} Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.
{15:40} I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.
{15:41} Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
{15:42} Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;
{15:43} Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;
{15:44} Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.
{15:45} Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.
{15:46} Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
{15:47} Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
{15:48} Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
{15:49} I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.
{15:50} A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasledjuje.
{15:51} Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.
{15:52} Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.
{15:53} Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
{15:54} A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt.
{15:55} Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?
{15:56} A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.
{15:57} A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.
{15:58} Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.
{16:1} A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama galatijskim onako i vi činite.
{16:2} Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dodjem.
{16:3} A kad dodjem, koje nadjete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć.
{16:4} A ako bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.
{16:5} A k vama ću doći kad prodjem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.
{16:6} A u vas može biti da ću se zabaviti, ili i zimovati, da me vi pratite kud podjem.
{16:7} Sad vas u prolaženju neću videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti.
{16:8} A u Efesu ću ostati do Trojičina dne;
{16:9} Jer mi se otvoriše velika i bogata vrata, i protivnika ima mnogo.
{16:10} A ako dodje Timotije, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja.
{16:11} Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom da dodje k meni; jer ga čekam s braćom.
{16:12} A za brata Apola, mnogo ga molih da dodje k vama s braćom: i nikako ne beše mu volja da sad dodje; ali će doći kad imadbude kad.
{16:13} Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrdjujte se.
{16:14} Sve da vam biva u ljubavi.
{16:15} Molim vas, pak, braćo, znate dom Stefanin da je novina od Ahaje, i na služenje svetima odredi se;
{16:16} Da ste i vi pokorni takvima, i svakome koji pomaže i trudi se.
{16:17} Ali se obradovah dolasku Stefaninom i Fortunatovom i Ahajikovom, jer mi oni nadoknadiše što sam bio bez vas;
{16:18} Jer umiriše duh moj i vaš. Prepoznajte, dakle, takve.
{16:19} Pozdravljaju vas crkve azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom crkvom.
{16:20} Pozdravljaju vas braća sva. Pozdravite jedan drugog celivom svetim.
{16:21} Pozdravljam vas ja, Pavle svojom rukom.
{16:22} Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet, maran ata.
{16:23} Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama;
{16:24} I ljubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.