{1:1} Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božijoj i brata Timotija crkvi Božjoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji:
{1:2} Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.
{1:3} Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe,
{1:4} Koji nas utešava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog utešava.
{1:5} Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista.
{1:6} Ako li smo, pak, u nevolji, za vašu je utehu i spasenje, koje postaje u trpljenju tih istih stradanja koja i mi podnosimo.
{1:7} I nadanje naše tvrdo je za vas. Ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje, znajući da kao što ste zajedničari u našem stradanju tako i u utesi.
{1:8} Jer vam nećemo, braćo, zatajiti nevolju našu koja nam se dogodi u Aziji kad nam je bilo preteško i preko sile tako da se nismo nadali ni živeti;
{1:9} Nego sami u sebi rasudismo da nam valja pomreti, da se već ne uzdasmo u sebe nego u Boga koji podiže mrtve.
{1:10} Koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja; i u Njega se uzdamo da će nas i još izbaviti,
{1:11} S pomoću i vaše molitve za nas; da mnogi ljudi mnogu hvalu daju Bogu za dare koji su nama dati vas radi.
{1:12} Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božjoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božjoj živeli na svetu, a osobito medju vama.
{1:13} Jer vam drugo ne pišemo nego šta čitate i razumevate. A nadam se da ćete i do kraja razumeti.
{1:14} Kao što neki i razumeste da smo vam slava kao i vi nama za dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
{1:15} I u ovom pouzdanju htedoh da vam dodjem pre, da drugu blagodat imate;
{1:16} I kroz vas da dodjem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dodjem k vama, i vi da me pratite u Judeju.
{1:17} Ali kad sam ovo hteo, eda li sam dakle šta nepristojno činio? Ili što se nakanjujem, da se po telu nakanjujem, da bude u mene da da, a ne ne?
{1:18} Ali je Bog veran, te reč naša k vama ne bi da i ne.
{1:19} Jer Sin Božji Isus Hristos, kog mi vama pripovedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u Njemu bi da.
{1:20} Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu amin, Bogu na slavu kroz nas.
{1:21} A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas,
{1:22} Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.
{1:23} A ja za svedoka Boga prizivam na svoju dušu da štedeći vas ne dodjoh više u Korint.
{1:24} Ne kao da mi vladamo verom vašom, nego smo pomagači vaše radosti; jer u veri stojite.
{2:1} Ovo pak sudih u sebi da opet ne dodjem k vama u žalosti.
{2:2} Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene?
{2:3} I pisah vam ovo isto, da kad dodjem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas.
{2:4} Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.
{2:5} Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama.
{2:6} Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.
{2:7} Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost.
{2:8} Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav.
{2:9} Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni.
{2:10} A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,
{2:11} Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.
{2:12} A kad dodjoh u Troadu da propovedam jevandjelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu,
{2:13} Ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima izidjoh u Makedoniju.
{2:14} Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.
{2:15} Jer smo mi Hristov miris Bogu i medju onima koji se spasavaju i koji ginu:
{2:16} Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan?
{2:17} Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.
{3:1} Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas?
{3:2} Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;
{3:3} Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.
{3:4} A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,
{3:5} Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;
{3:6} Koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.
{3:7} Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:
{3:8} A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?
{3:9} Jer kad je služba osudjenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.
{3:10} Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.
{3:11} Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.
{3:12} Imajući dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo;
{3:13} I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.
{3:14} No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.
{3:15} Nego do danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.
{3:16} A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.
{3:17} A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.
{3:18} Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.
{4:1} Zato imajući ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosadjuje nam se;
{4:2} Nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečijoj pred Bogom.
{4:3} Ako li je pak pokriveno jevandjelje naše u onima je pokriveno koji ginu,
{4:4} U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevandjelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.
{4:5} Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.
{4:6} Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.
{4:7} Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.
{4:8} U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosadjuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;
{4:9} Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.
{4:10} I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.
{4:11} Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.
{4:12} Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.
{4:13} Imajući pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.
{4:14} Znajući da će Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.
{4:15} Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.
{4:16} Zato nam se ne dosadjuje; no ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.
{4:17} Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.
{4:18} Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno.
{5:1} Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima.
{5:2} Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan.
{5:3} I da se obučeni, ne goli nadjemo!
{5:4} Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.
{5:5} A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.
{5:6} Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda.
{5:7} Jer po veri živimo, a ne po gledanju.
{5:8} Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.
{5:9} Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni.
{5:10} Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki šta je koji u telu činio, ili dobro ili zlo;
{5:11} Znajući, dakle, strah Gospodnji ljude savetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašim savestima poznati.
{5:12} Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate šta odgovoriti onima koji se hvale onim šta je spolja, a ne šta je u srcu.
{5:13} Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.
{5:14} Jer ljubav Božja nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.
{5:15} Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.
{5:16} Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu; i ako Hrista poznasmo po telu, ali Ga sad više ne poznajemo.
{5:17} Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prodje, gle, sve novo postade.
{5:18} Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja.
{5:19} Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja.
{5:20} Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom.
{5:21} Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.
{6:1} Molimo vas, pak, kao pomagači da ne primite uzalud blagodat Božiju.
{6:2} Jer On govori: U vreme najbolje poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!
{6:3} Nikakvo ni u čemu ne dajete spoticanje, da se služba ne kudi;
{6:4} Nego u svemu pokažite se kao sluge Božije, u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u tesnotama,
{6:5} U ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu,
{6:6} U čistoti, u razumu, u podnošenju, u dobroti, u Duhu svetom, u ljubavi istinitoj,
{6:7} U reči istine, u sili Božjoj, s oružjem pravde i nadesno i nalevo,
{6:8} Slavom i sramotom, kudjenjem i pohvalom, kao varalice i istiniti,
{6:9} Kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo smo živi, kao nakaženi, a ne umoreni,
{6:10} Kao žalosni, a koji se jednako vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćavaju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju.
{6:11} Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše rasprostrani se.
{6:12} Vama nije tesno mesto u nama, ali vam je tesno u srcima vašim.
{6:13} A da mi vratite (kao deci govorim), rasprostranite se i vi.
{6:14} Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?
{6:15} Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?
{6:16} Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.
{6:17} Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,
{6:18} I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.
{7:1} Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubazni! Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem.
{7:2} Primite nas, nikom ne učinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.
{7:3} Ne govorim na osudjenje, jer pre rekoh da ste u srcima našim, da bih s vama i umro i živeo.
{7:4} Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utehe, izobilan sam radošću pored svih briga naših.
{7:5} Jer kad dodjosmo u Makedoniju, nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.
{7:6} Ali Bog, koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim.
{7:7} A ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši za vas kazujući vašu želju, vaše plakanje, vaše stradanje za mene, tako da se još većma obradovah.
{7:8} Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bejah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas.
{7:9} Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.
{7:10} Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a žalost ovog sveta smrt donosi.
{7:11} Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko učini staranje medju vama? Kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu želju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste čisti u delu.
{7:12} Jer ako vam i pisah, ne ovog radi koji je skrivio, niti onog radi kome je krivo učinjeno, nego da se pokaže medju vama staranje naše za vas pred Bogom.
{7:13} Zato se utešismo utehom vašom; a još se većma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.
{7:14} Jer što sam mu se za vas pohvalio, nisam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi.
{7:15} I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja svih vas, kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.
{7:16} Radujem se, dakle, što se u svemu smem osloniti na vas.
{8:1} Dajemo vam pak na znanje, braćo, blagodat Božiju koja je dana u crkvama makedonskim,
{8:2} Da u mnogom kušanju nevolja suvišak radosti njihove i puko siromaštvo njihovo izobilova u bogatstvu prostote njihove.
{8:3} Jer po mogućstvu njihovom (ja sam svedok) i preko mogućstva dobrovoljni behu,
{8:4} I s mnogim moljenjem moliše nas da primimo blagodat i zajednicu službe k svetima.
{8:5} I ne kao što se nadasmo nego najpre sebe predaše Gospodu i nama, po volji Božjoj,
{8:6} Da mi umolismo Tita da kao što je počeo onako i svrši i medju vama blagodat ovu.
{8:7} A vi kako ste u svemu izobilni, u veri, i u reči, i u razumu, i u svakom staranju, i u ljubavi svojoj k nama, da i u ovoj blagodati izobilujete.
{8:8} Ne govorim po zapovesti, nego kad se drugi staraju, i vašu ljubav kušam je li istinita.
{8:9} Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim siromaštvom obogatite.
{8:10} I savet dajem u tom; jer je ovo na korist vama, koji ne samo činite nego i hteti počeste još od lanjske godine.
{8:11} A sad dovršite to i činiti, da kao što bi dobra volja hteti tako da bude i učiniti, od toga što imate.
{8:12} Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onom što ima, a ne po onom što nema.
{8:13} Jer se ne želi da drugima bude radost a vama žalost, nego jednako.
{8:14} Da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost,
{8:15} Kao što je pisano: Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.
{8:16} A hvala Bogu, koji je dao takvo staranje za vas u srce Titovo.
{8:17} Jer primi moljenje; a budući da se tako vrlo stara, svojevoljno otide k vama.
{8:18} Poslasmo, pak, s njim i brata, kog je pohvala u jevandjelju po svim crkvama.
{8:19} A ne samo to, nego je i izabran od crkava da ide s nama u ovu blagodat u kojoj mi služimo za samog Gospoda slavu i vašu dobru volju:
{8:20} Čuvajući se toga da nas ko ne pokudi za ovo obilje u kome mi služimo,
{8:21} I promišljajući za dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima.
{8:22} A poslasmo s njima i brata svog, kog mnogo puta poznasmo u mnogim stvarima da je ustalac, a sad mnogo veći zbog velikog nadanja na vas.
{8:23} A za Tita, on je moj drug i pomagač medju vama; a za braću našu, oni su poslanici crkveni i slava Hristova.
{8:24} Pokažite, dakle, na njima svedočanstvo svoje ljubavi i naše hvale vama i pred crkvama.
{9:1} Jer za takvu porezu koja se kupi svetima nije mi potrebno pisati vam;
{9:2} Jer poznajem vašu dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima da se Ahaja pripremi od prošle godine, i vaša revnost razdraži mnoge.
{9:3} A braću poslah da se hvala naša vama ne isprazni u ovoj stvari, nego da budete prigotovljeni, kao što sam govorio;
{9:4} Da se, ako dodju sa mnom Makedonci i medju vas neprigotovljene, ne osramotimo mi (da ne kažem vi) u toj hvali.
{9:5} Tako nadjoh da je potrebno umoliti braću da napred idu k vama, i da priprave ovaj napred obrečeni vaš blagoslov, da bude gotov tako kao blagoslov, a ne kao lakomstvo.
{9:6} Ovo pak velim: koji s tvrdjom seje, s tvrdjom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti.
{9:7} Svaki po volji svog srca, a ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onog koji dragovoljno daje.
{9:8} A Bog je kadar učiniti da je medju vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete za svako dobro delo;
{9:9} Kao što je pisano: Prosu, dade siromasima; pravda njegova ostaje vavek.
{9:10} A koji daje seme sejaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše;
{9:11} Da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.
{9:12} Jer služba ove poreze ne ispunjuje samo nedostatak svetih, nego čini te se i mnoge hvale daju Bogu,
{9:13} Ogledom poreze ove hvaleći Boga za vaše pokorno priznanje jevandjelja Hristovog, i za prostotu podele k njima i k svima,
{9:14} I da se mole Bogu za vas i da čeznu za vama za premnogu blagodat Božju na vama.
{9:15} A hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru.
{10:1} A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tišine Hristove, koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama.
{10:2} Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu živimo;
{10:3} Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu.
{10:4} Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli
{10:5} I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu,
{10:6} I u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrši vaša pokornost.
{10:7} Gledate li na ono što vam je pred očima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi.
{10:8} Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti.
{10:9} Ali da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama;
{10:10} Jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa.
{10:11} Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reči po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu.
{10:12} Jer ne smemo sebe mešati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.
{10:13} A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas.
{10:14} Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosežemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevandjeljem Hristovim,
{10:15} Ne hvaleći se preko mere u tudjim poslovima, imajući pak nadu kad uzraste vera vaša da ćemo se u vama veličati po pravilu svom izobilno,
{10:16} Da u dalekim stranama od vas propovedimo jevandjelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tudjem pravilu uradjeno.
{10:17} A koji se hvali, Gospodom neka se hvali.
{10:18} Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.
{11:1} O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me.
{11:2} Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku čistu izvedem pred Hrista.
{11:3} Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.
{11:4} Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevandjelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli.
{11:5} Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.
{11:6} Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati medju vama.
{11:7} Ili greh učinih ponižujući se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevandjelje propovedih.
{11:8} Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome.
{11:9} Jer moju sirotinju popuniše braća koja dodjoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaću.
{11:10} Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neće uzeti od mene u ahajskim krajevima.
{11:11} Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta činim i činiću,
{11:12} Da odsečem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome čime se hvale našli se kao i mi.
{11:13} Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove.
{11:14} I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla.
{11:15} Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.
{11:16} Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim.
{11:17} A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale.
{11:18} Budući da se mnogi hvale po telu, i ja ću da se hvalim.
{11:19} Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri.
{11:20} Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko veliča.
{11:21} Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan.
{11:22} Jesu li Jevreji? I ja sam; Jesu li Izrailjci? I ja sam? Jesu li seme Avraamovo? I ja sam;
{11:23} Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog;
{11:24} Od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac;
{11:25} Triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se ladja sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj.
{11:26} Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu medju lažnom braćom;
{11:27} U trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žedji, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji;
{11:28} Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.
{11:29} Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim?
{11:30} Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.
{11:31} Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem.
{11:32} U Damasku neznabožački knez cara Arete čuvaše grad Damask i htede da me uhvati;
{11:33} i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.
{12:1} Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na vidjenja i otkrivenja Gospodnja.
{12:2} Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba.
{12:3} I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)
{12:4} Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti.
{12:5} Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, već ako slabostima svojim.
{12:6} Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene.
{12:7} I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, andjeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim.
{12:8} Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.
{12:9} I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najsladje hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.
{12:10} Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.
{12:11} Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.
{12:12} Jer znaci apostolovi učiniše se medju vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.
{12:13} Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.
{12:14} Evo sam gotov treći put da vam dodjem, i ne dosadjujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci.
{12:15} A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.
{12:16} Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom.
{12:17} Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?
{12:18} Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?
{12:19} Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.
{12:20} Jer se bojim da kad po čem dodjem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svadje, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:
{12:21} Da me opet kad dodjem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.
{13:1} Ovo treći put idem ka vama; u ustima dva ili tri svedoka ostaće svaka reč.
{13:2} Napred kazah i napred govorim kako u vas bivši drugi put, i sad ne budući kod vas pišem onima koji su pre sagrešili i svima ostalima da ako dodjem opet neću poštedeti.
{13:3} Jer tražite da iskušate Hrista što u meni govori, koji medju vama nije slab, nego je silan medju vama.
{13:4} Jer ako i raspet bi po slabosti, ali je živ po sili Božijoj; jer smo i mi slabi u Njemu, ali ćemo biti živi s njim silom Božijom medju vama.
{13:5} Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani.
{13:6} A nadam se da ćete poznati da mi nismo nevaljani.
{13:7} A molimo se Bogu da vi ne činite nikakvo zlo, ne da se mi valjani pokažemo, nego da vi dobro činite, a mi kao nevaljani da budemo.
{13:8} Jer ništa ne možemo na istinu nego za istinu.
{13:9} Jer se radujemo kad mi slabimo, a vi jačate. A zato se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.
{13:10} Zato, ne budući kod vas, pišem ovo da kad dodjem ne učinim bez štedjenja po vlasti koju mi je Gospod dao na popravljanje, a ne na raskopavanje.
{13:11} A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.
{13:12} Pozdravite jedan drugog celivom svetim.
{13:13} Pozdravljaju vas svi sveti.
{13:14} Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.