{1:1} Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina,
{1:2} Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori.
{1:3} Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,
{1:4} I toliko bolji posta od andjela koliko preslavnije ime od njihova dobi.
{1:5} Jer kome od andjela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin.
{1:6} I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori: i da Mu se poklone svi andjeli Božiji.
{1:7} Tako i andjelima govori: Koji čini andjele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni.
{1:8} A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.
{1:9} Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.
{1:10} I opet: Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju, i nebesa su dela ruku Tvojih:
{1:11} Ona će proći, a Ti ostaješ: i sva će ostareti kao haljina,
{1:12} I savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se: a Ti si Onaj isti, i Tvojih godina neće nestati.
{1:13} A kome od andjela reče kad: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
{1:14} Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?
{2:1} Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.
{2:2} Jer ako je ono što je govoreno preko andjela utvrdjeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:
{2:3} Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše medju nama,
{2:4} Kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.
{2:5} Jer Bog ne pokori andjelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.
{2:6} Ali neko posvedoči negde govoreći: Šta je čovek da ga se opomeneš, ili sin čovečiji da ga obidješ?
{2:7} Umalio si ga malim nečim od andjela, slavom i časti venčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih:
{2:8} Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno.
{2:9} A umanjenog malim čim od andjela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.
{2:10} Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.
{2:11} Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom
{2:12} Govoreći: Objaviću ime Tvoje braći svojoj, i posred crkve zapevaću Te.
{2:13} I opet: Ja ću se u Njega uzdati. I opet: Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.
{2:14} Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest djavola;
{2:15} I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
{2:16} Jer se zaista ne primaju andjeli, nego se prima seme Avraamovo.
{2:17} Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
{2:18} Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.
{3:1} Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,
{3:2} Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.
{3:3} Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio.
{3:4} Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog.
{3:5} I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori.
{3:6} Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo.
{3:7} Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete,
{3:8} Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,
{3:9} Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina.
{3:10} Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteve moje;
{3:11} Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.
{3:12} Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;
{3:13} Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;
{3:14} Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;
{3:15} Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.
{3:16} Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji izidjoše iz Misira s Mojsijem.
{3:17} A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji?
{3:18} A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju?
{3:19} I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo.
{4:1} Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.
{4:2} Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.
{4:3} Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.
{4:4} Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
{4:5} I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj.
{4:6} Budući, pak, da neki imaju da udju u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne udjoše za neposlušanje;
{4:7} Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.
{4:8} Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.
{4:9} Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.
{4:10} Jer koji udje u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
{4:11} Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
{4:12} Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.
{4:13} I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.
{4:14} Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.
{4:15} Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.
{4:16} Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nadjemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.
{5:1} Jer svaki poglavar sveštenički koji se iz ljudi uzima, za ljude se postavlja na službu k Bogu, da prinosi dare i žrtve za grehe,
{5:2} Koji može postradati s onima koji ne znaju i zalaze; jer je i on pod slabošću.
{5:3} I zato je dužan kako za narodne tako i za svoje grehe prinositi.
{5:4} I niko sam sebi ne daje časti, nego koji je pozvan od Boga, kao i Aron.
{5:5} Tako i Hristos ne proslavi sam sebe da bude poglavar sveštenički, nego Onaj koji Mu reče: Ti si moj sin, ja Te danas rodih.
{5:6} Kao što i na drugom mestu govori: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.
{5:7} On u dane tela svog moljenja i molitve k Onome koji Ga može izbaviti od smrti s vikom velikom i sa suzama prinošaše, i bi utešen po svojoj pobožnosti.
{5:8} Iako i beše Sin Božji, ali od onog što postrada nauči se poslušanju.
{5:9} I svršivši sve, postade svima koji Ga poslušaše uzrok spasenja večnog.
{5:10} I bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovom.
{5:11} Za kog bismo vam imali mnogo govoriti što je teško iskazati; jer ste postali slabi na slušanju.
{5:12} Jer vi koji bi valjalo da ste učitelji po godinama, opet potrebujete da učite koje su prva slova reči Božije; i postadoste da trebate mleka, a ne jake hrane.
{5:13} Jer koji se god hrani mlekom, ne razume reči pravde, jer je dete.
{5:14} A savršenih je tvrda hrana, koji imaju osećanja dugim učenjem obučena za razlikovanje i dobra i zla.
{6:1} Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,
{6:2} Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog.
{6:3} I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.
{6:4} Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog,
{6:5} I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali,
{6:6} Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.
{6:7} Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja radja povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;
{6:8} A koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.
{6:9} Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.
{6:10} Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći.
{6:11} Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja;
{6:12} Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.
{6:13} Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom,
{6:14} Govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te.
{6:15} I tako trpeći dugo, dobi obećanje.
{6:16} Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svadji svršetak je zakletva za potvrdjenje.
{6:17} Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrdju zaveta svog, učini posrednika kletvu:
{6:18} Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,
{6:19} Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
{6:20} Gde Isus udje napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.
{7:1} Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, sveštenik Boga Najvišeg, koji srete Avraama kad se vraćaše s boja careva, i blagoslovi ga;
{7:2} Kome i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znači car pravde, potom i car salimski, to jest car mira:
{7:3} Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a isporedjen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka.
{7:4} Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plena.
{7:5} Istina, i oni od sinova Levijevih koji primiše sveštenstvo, imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, ako su i izišli iz bedara Avramovih.
{7:6} Ali onaj koji se ne broji od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i blagoslovi onog koji ima obećanje.
{7:7} Ali bez svakog izgovora manje blagoslovi veće.
{7:8} I tako ovde uzimaju desetak ljudi koji umiru, a onamo Onaj za kog se posvedoči da živi.
{7:9} I, da ovako kažem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama:
{7:10} Jer beše još u bedrima očevim kad ga srete Melhisedek.
{7:11} Ako je, dakle, savršenstvo postalo kroz levitsko sveštenstvo (jer je narod pod njim zakon primio), kakva je još potreba bila govoriti da će drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovom, a ne po redu Aronovom?
{7:12} Jer, kad se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti.
{7:13} Jer za koga se ovo govori On je od drugog kolena, od kog niko ne pristupi k oltaru.
{7:14} Jer je poznato da Gospod naš od kolena Judina izadje, za koje koleno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu.
{7:15} I još je više poznato da će po redu Melhisedekovom drugi sveštenik postati,
{7:16} Koji nije postao po zakonu telesne zapovesti nego po sili života večnog.
{7:17} Jer svedoči: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.
{7:18} Tako se ukida predjašnja zapovest, što bi slaba i zaludna.
{7:19} Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolju nadu, kroz koju se približujemo k Bogu.
{7:20} I još ne bez zakletve:
{7:21} Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a Ovaj sa zakletvom kroz Onog koji Mu govori: Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.
{7:22} Toliko boljeg zaveta posta Isus jamac.
{7:23} I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu.
{7:24} A Ovaj, budući da ostaje vavek, ima večno sveštenstvo.
{7:25} Zato i može vavek spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.
{7:26} Jer takav nama trebaše poglavar sveštenički: svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika, i koji je bio više nebesa;
{7:27} Kome nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najpre za svoje grehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer On ovo učini jednom, kad sebe prinese.
{7:28} Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a reč zakletve koje je rečena po zakonu, postavi sina vavek savršena.
{8:1} A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
{8:2} Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.
{8:3} Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi dare i žrtve; zato valja da i Ovaj šta ima što će prineti.
{8:4} Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, kad imaju sveštenici koji prinose dare po zakonu,
{8:5} Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini: Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori.
{8:6} A sad dobi bolju službu, kao što je i posrednik boljeg zaveta, koji se na boljim obećanjima utvrdi.
{8:7} Jer da je onaj prvi bez mane bio, ne bi se drugom tražilo mesta.
{8:8} Jer kudeći ih govori: Evo dani idu, govori Gospod, i načiniću s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet;
{8:9} Ne po zavetu koji načinih s očevima njihovim u onaj dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske; jer oni ne ostaše u zavetu mom, i ja ne marih za njih, govori Gospod.
{8:10} Jer je ovo zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod: daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod.
{8:11} I nijedan neće učiti svog bližnjeg, i nijedan brata svog, govoreći: Poznaj Gospoda; jer će me svi poznati od malog do velikog medju njima.
{8:12} Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.
{8:13} A kad veli: nov zavet, prvi načini vethim; a šta je vetho i ostarelo, blizu je kraja.
{9:1} Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
{9:2} Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
{9:3} A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
{9:4} Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
{9:5} A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
{9:6} A kad ovo beše tako uredjeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
{9:7} A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
{9:8} Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
{9:9} Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
{9:10} Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
{9:11} Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja,
{9:12} Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje večni otkup.
{9:13} Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
{9:14} A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
{9:15} I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani.
{9:16} Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet.
{9:17} Jer je zavet po smrti potvrdjen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio.
{9:18} Jer ni prvi nije utvrdjen bez krvi.
{9:19} Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
{9:20} Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama.
{9:21} A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
{9:22} I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
{9:23} Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
{9:24} Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
{9:25} Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:
{9:26} Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
{9:27} I kao što je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:
{9:28} Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju.
{10:1} Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
{10:2} Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
{10:3} Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
{10:4} Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti grehe.
{10:5} Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
{10:6} Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
{10:7} Tada rekoh: Evo dodjoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
{10:8} I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
{10:9} Tada reče: Evo dodjoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
{10:10} Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
{10:11} I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti grehe.
{10:12} A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
{10:13} Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
{10:14} Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni.
{10:15} A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
{10:16} Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih;
{10:17} I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.
{10:18} A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
{10:19} Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
{10:20} Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
{10:21} I sveštenika velikog nad domom Božijim:
{10:22} Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom;
{10:23} Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obećao;
{10:24} I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
{10:25} Ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni.
{10:26} Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe;
{10:27} Nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se suprote.
{10:28} Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
{10:29} Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži?
{10:30} Jer znamo Onog koji reče: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod će suditi narodu svom.
{10:31} Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.
{10:32} Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
{10:33} Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako.
{10:34} Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošću da se razgrabi vaše imanje, znajući da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
{10:35} Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
{10:36} Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obećanje.
{10:37} Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dodje i neće odocniti.
{10:38} A pravednik živeće od vere; ako li odstupi neće biti po volji moje duše.
{10:39} A mi, braćo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duše.
{11:1} Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.
{11:2} Jer u njoj stari dobiše svedočanstvo.
{11:3} Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.
{11:4} Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoči za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.
{11:5} Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nadje se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu.
{11:6} A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.
{11:7} Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
{11:8} Verom posluša Avraam kad bi pozvan da izidje u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i izidje ne znajući kuda ide.
{11:9} Verom dodje Avraam u zemlju obećanu, kao u tudju, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog.
{11:10} Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
{11:11} Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća.
{11:12} Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
{11:13} U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.
{11:14} Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo.
{11:15} I da bi se oni opomenuli onog iz kog izidjoše, imali bi vreme da se vrate.
{11:16} Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
{11:17} Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje,
{11:18} U kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme;
{11:19} Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
{11:20} Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje će doći.
{11:21} Verom blagoslovi Jakov umirući svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
{11:22} Verom se opominja Josif umirući izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
{11:23} Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
{11:24} Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri Faraonove;
{11:25} I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
{11:26} Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.
{11:27} Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga vidjaše.
{11:28} Verom učini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorodjene ne dotakne do njih.
{11:29} Verom predjoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.
{11:30} Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
{11:31} Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.
{11:32} I šta ću još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
{11:33} Koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima,
{11:34} Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica mača, ojačaše od nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tudje;
{11:35} Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
{11:36} A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
{11:37} Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od mača pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
{11:38} Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po pećinama i po rupama zemaljskim.
{11:39} I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja;
{11:40} Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.
{12:1} Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je odredjena,
{12:2} Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto odredjene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.
{12:3} Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži.
{12:4} Jer još do krvi ne dodjoste boreći se protiv greha,
{12:5} I zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara;
{12:6} Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima.
{12:7} Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?
{12:8} Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi.
{12:9} Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo?
{12:10} Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.
{12:11} Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.
{12:12} Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite,
{12:13} I staze poravnite nogama svojim, da ne svrne šta je hromo, nego još da se isceli.
{12:14} Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko neće videti Gospoda.
{12:15} Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorčine, i ne učini pakost, i tim da se mnogi ne opogane.
{12:16} Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje.
{12:17} Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbačen; jer pokajanje ne nadje mesta, ako ga i sa suzama tražaše.
{12:18} Jer ne pristupiste ka gori koja se može opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrčini i oluji,
{12:19} I trubnom glasu, i glasu reči, kog se odrekoše oni koji čuše, da ne čuju više reči;
{12:20} Jer ne mogahu da podnesu ono što se zapovedaše: Ako se i zver dotakne do gore, biće kamenjem ubijena.
{12:21} I tako strašno beše ono što se vide da Mojsije reče: Uplašio sam se i drhćem.
{12:22} Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama andjela,
{12:23} K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika,
{12:24} I k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.
{12:25} Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekoše koji se odrekoše onog koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi koji se odričemo nebeskog,
{12:26} Kog glas potrese onda zemlju, a sad obeća govoreći; još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.
{12:27} A što veli: još jednom, pokazuje da će se ukinuti ono što se pomiče, kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomiče.
{12:28} Zato, primajući carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom.
{12:29} Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.
{13:1} Ljubav bratinska da ostane medju vama.
{13:2} Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer neki ne znajući iz gostoljubivosti primiše andjele na konak.
{13:3} Opominjite se sužnja kao da ste s njima svezani, onih kojima se nepravda čini kao da ste i sami u telu.
{13:4} Ženidbu da drže svi u časti, i postelja ženidbena da bude čista; a kurvarima i preljubočincima sudiće Bog.
{13:5} Ne budite srebroljupci; budite zadovoljni onim što imate. Jer On reče: Neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti;
{13:6} Tako da smemo govoriti: Gospod je moj pomoćnik, i neću se bojati; šta će mi učiniti čovek?
{13:7} Opominjite se svojih učitelja koji vam kazivaše reč Božiju; gledajte na svršetak njihovog življenja, i ugledajte se na veru njihovu.
{13:8} Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavek.
{13:9} U nauke tudje i različne ne pristajte; jer je dobro blagodaću utvrdjivati srca, a ne jelima, od kojih ne imaše koristi oni koji življaše u njima.
{13:10} Imamo, pak, oltar od kog oni ne smeju jesti koji služe skiniji.
{13:11} Jer kojih životinja krv unosi poglavar sveštenički u svetinju za grehe, onih se telesa spaljuju izvan logora.
{13:12} Zato Isus, da osveti narod krvlju svojom, izvan grada postrada.
{13:13} Zato dakle da izlazimo k Njemu izvan logora, noseći Njegovu sramotu.
{13:14} Jer ovde nemamo grada koji će ostati, nego tražimo onaj koji će doći.
{13:15} Kroz Njega, dakle, da svagda prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju ime Njegovo.
{13:16} A dobro činiti i davati milostinju ne zaboravljajte; jer se takvim žrtvama ugadja Bogu.
{13:17} Slušajte učitelje svoje i pokoravajte im se, jer se oni staraju za duše vaše, kao koji će dati odgovor, da to s radošću čine, a ne uzdišući; jer vam ovo ne pomaže.
{13:18} Molite se Bogu za nas. Jer se nadamo da imamo dobru savest, starajući se u svemu dobro da živimo.
{13:19} A odviše molim činite ovo, da bih se pre vratio k vama.
{13:20} A Bog mira, koji izvede iz mrtvih velikog Pastira ovcama, krvlju zaveta večnog, Gospoda našeg Isusa Hrista,
{13:21} Da vas savrši u svakom delu dobrom, da učinite volju Njegovu, čineći u vama šta je ugodno pred Njime, kroz Isusa Hrista, kome slava va vek veka. Amin.
{13:22} Molim vas pak, braćo, primite reč poučenja; jer ukratko napisah i poslah vam.
{13:23} Znajte da je otišao naš brat Timotije, s kojim, ako skoro dodje, videću vas.
{13:24} Pozdravite sve učitelje svoje i sve svete. Pozdravljaju vas braća koja su iz Talijanske.
{13:25} Blagodat sa svima vama. Amin.