{1:1} Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
{1:2} Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,
{1:3} Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
{1:4} A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
{1:5} Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;
{1:6} Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.
{1:7} Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.
{1:8} Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
{1:9} A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
{1:10} A bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.
{1:11} Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hodjenju svom uvenuti.
{1:12} Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.
{1:13} Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
{1:14} Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.
{1:15} Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh učinjen radja smrt.
{1:16} Ne varajte se, ljubazna braćo moja!
{1:17} Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
{1:18} Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
{1:19} Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.
{1:20} Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.
{1:21} Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usadjenu reč koja može spasti duše vaše.
{1:22} Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.
{1:23} Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
{1:24} Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
{1:25} Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.
{1:26} Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
{1:27} Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.
{2:1} Braćo moja! U veri Gospoda našeg slavnog Isusa Hrista ne gledajte ko je ko;
{2:2} Jer ako dodje u crkvu vašu čovek sa zlatnim prstenom i u svetloj haljini, a dodje i siromah u rdjavoj haljini,
{2:3} I pogledate na onog u svetloj haljini, i kažete mu: Ti sedi ovde lepo, a siromahu kažete: Ti stani tamo, ili sedi ovde niže podnožja mog;
{2:4} I ne rasudiste u sebi, nego biste sudije zlih pomisli.
{2:5} Čujte, ljubazna braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovog sveta da budu bogati verom, i naslednici carstva koje obreče onima koji njega ljube?
{2:6} A vi osramotiste siromaha. Nisu li to bogati koji vas muče i vuku vas na sudove?
{2:7} Ne hule li oni na dobro ime vaše kojim ste se nazvali?
{2:8} Ako, dakle, zakon carski izvršujete po pismu: Ljubi bližnjeg kao samog sebe, dobro činite;
{2:9} Ako li gledate ko je ko, greh činite, i bićete pokarani od zakona kao prestupnici;
{2:10} Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve,
{2:11} Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona.
{2:12} Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti sudjeni;
{2:13} Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; i hvali se milost na sudu.
{2:14} Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti?
{2:15} Ako, na primer, brat i li sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu,
{2:16} I reče im koji od vas: Idite s mirom, grejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta pomaže?
{2:17} Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi.
{2:18} No može ko reći: Ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi veru svoju bez dela svojih, a ja ću tebi pokazati veru svoju iz dela svojih.
{2:19} Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i djavoli veruju, i drhću.
{2:20} Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! Da je vera bez dela mrtva?
{2:21} Avraam otac naš ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svog, na oltar?
{2:22} Vidiš li da vera pomože delima njegovim, i kroz dela svrši se vera?
{2:23} I izvrši se pismo koje govori: Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu, i prijatelj Božji nazva se.
{2:24} Vidite li, dakle, da se delima pravda čovek, a ne samom verom?
{2:25} A tako i Raav kurva ne opravda li se delima kad primi uhode, i izvede ih drugim putem?
{2:26} Jer, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva.
{3:1} Ne tražite, braćo moja, da budete mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osudjeni,
{3:2} Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.
{3:3} Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo.
{3:4} Gle i ladje, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja.
{3:5} A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
{3:6} I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi medju našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.
{3:7} Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem;
{3:8} A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.
{3:9} Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem.
{3:10} Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.
{3:11} Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko?
{3:12} Može li, braćo moja, smokva masline radjati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
{3:13} Ko je medju vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.
{3:14} Ako li imate gorku zavist i svadju u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
{3:15} Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, djavolska.
{3:16} Jer gde je zavist i svadja onde je nesloga i svaka zla stvar.
{3:17} A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.
{3:18} A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine.
{4:1} Otkuda ratovi i raspre medju nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima?
{4:2} Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.
{4:3} Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.
{4:4} Preljubočinci i preljubočinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.
{4:5} Ili mislite da pismo uzalud govori: Duh koji u nama živi mrzi na zavist?
{4:6} A On daje veću blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.
{4:7} Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se djavolu i pobeći će od vas.
{4:8} Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.
{4:9} Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost.
{4:10} Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.
{4:11} Ne opadajte jedan drugog, braćo; jer ko opada brata ili osudjuje brata svog opada zakon i osudjuje zakon, a ako zakon osudjuješ, nisi tvorac zakona, nego sudija.
{4:12} Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugog osudjuješ?
{4:13} Slušajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sedećemo onde jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo.
{4:14} Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom nestane.
{4:15} Mesto da govorite: Ako Gospod htedbude, i živi budemo učinićemo ovo ili ono.
{4:16} A sad se hvalite svojim ponosom. Svaka je hvala takva zla.
{4:17} Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je.
{5:1} Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.
{5:2} Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;
{5:3} Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.
{5:4} Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.
{5:5} Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.
{5:6} Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se.
{5:7} Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjeg. Gle, težak čeka plemeniti rod iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni.
{5:8} Trpite, dakle, i vi i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi.
{5:9} Ne uzdišite jedan na drugog, braćo, da ne budete osudjeni: gle, sudija stoji pred vratima.
{5:10} Uzmite, braćo moja, za ugled stradanja proroke koji govoriše u ime Gospoda.
{5:11} Gle, blažene nazivamo one koji pretrpeše. Trpljenje Jovljevo čuste, i posledak Gospodnji videste: jer je Gospod milostiv i smiluje se.
{5:12} A pre svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom, ni drugom kakvom kletvom; nego neka bude šta jeste da, i šta nije ne, da ne padnete pod sud.
{5:13} Muči li se ko medju vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo neka hvali Boga.
{5:14} Boluje li ko medju vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje.
{5:15} I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se.
{5:16} Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.
{5:17} Ilija beše čovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlju za tri godine i šest meseci.
{5:18} I opet se pomoli i nebo dade dažd, i zemlja iznese rod svoj.
{5:19} Braćo! Ako ko od vas zadje s puta istine, i obrati ga ko,
{5:20} Neka zna da će onaj koji obrati grešnika s krivog puta njegovog spasti dušu od smrti, i pokriti mnoštvo greha.