{1:1} Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade Njemu Bog, da pokaže slugama svojim šta će skoro biti, i pokaza, poslavši po andjelu svom sluzi svom Jovanu,
{1:2} Koji svedoči reč Božiju i svedočanstvo Isusa Hrista, i šta god vide.
{1:3} Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva, i drže šta je napisano u njemu; jer je vreme blizu.
{1:4} Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji: blagodat vam i mir od Onog koji jeste, i koji beše, i koji će doći; i od sedam duhova koji su pred prestolom Njegovim;
{1:5} I od Isusa Hrista, koji je Svedok verni, i Prvenac iz mrtvih, i Knez nad carevima zemaljskim, koji nas ljubi, i umi nas od greha naših krvlju svojom;
{1:6} I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom; tome slava i država va vek veka. Amin.
{1:7} Eno, ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko, i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista.
{1:8} Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj.
{1:9} Ja Jovan, koji sam i brat vaš i drug u nevolji, i u carstvu i trpljenju Isusa Hrista, bejah na ostrvu koje se zove Patam, za reč Božiju i za svedočanstvo Isusa Hrista.
{1:10} Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;
{1:11} I šta vidiš napiši u knjigu, i pošlji crkvama koje su u Aziji: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatir, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju.
{1:12} I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih,
{1:13} I usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg, obučenog u dugačku haljinu, i opasanog po prsima pojasom zlatnim.
{1:14} A glava Njegova i kosa beše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči Njegove kao plamen ognjeni;
{1:15} I noge Njegove kao bronza kad se rastopi u peći; i glas Njegov kao huka voda mnogih;
{1:16} I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, i lice Njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj.
{1:17} I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,
{1:18} I Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti.
{1:19} Napiši dakle šta si video, i šta je, i šta će biti potom;
{1:20} Tajna sedam zvezda koje si video na desnici mojoj, i sedam svećnjaka zlatnih: sedam zvezda jesu andjeli sedam crkava; i sedam svećnjaka koje si video jesu sedam crkava.
{2:1} Andjelu efeske crkve napiši: Tako govori Onaj što drži sedam zvezda u desnici svojoj, i što hodi posred sedam svećnjaka zlatnih:
{2:2} Znam tvoja dela, i trud tvoj, i trpljenje tvoje, i da ne možeš snositi zle, i iskušao si one koji govore da su apostoli, a nisu i našao si ih lažne;
{2:3} I podneo si mnogo, i trpljenje imaš, i za ime moje trudio si se, i nisi sustao.
{2:4} No imam na tebe, što si ljubav svoju prvu ostavio.
{2:5} Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro, i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegovog, ako se ne pokaješ.
{2:6} No ovo imaš što mrziš na dela Nikolinaca, na koja i ja mrzim.
{2:7} Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od drveta životnog koje je nasred raja Božijeg.
{2:8} I andjelu crkve smiranske napiši: Tako govori Prvi i Poslednji, koji beše mrtav, i evo je živ:
{2:9} Znam tvoja dela, i nevolju i siromaštvo (ali si bogat), i hule onih koji govore da su Jevreji a nisu, nego zbornica sotonina.
{2:10} Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati. Gle, djavo će neke od vas metati u tamnicu, da se iskušate, i imaćete nevolju do deset dana. Budi veran do same smrti, i daću ti venac života.
{2:11} Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: Koji pobedi neće mu nauditi druga smrt.
{2:12} I andjelu pergamske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima mač oštar s obe strane:
{2:13} Znam dela tvoja, i gde živiš, gde je presto sotonin; i držiš ime moje, i nisi se odrekao vere moje i u one dane u koje je Antipa, verni svedok moj, ubijen kod vas, gde živi sotona.
{2:14} No imam na tebe malo, što imaš tu koji drže nauku Valama, koji učaše Valaka da položi sablazan pred sinovima Izrailjevim, da jedu žrtve idolske, i da se kurvaju.
{2:15} Tako imaš i ti koji drže nauku Nikolinaca, na koju ja mrzim.
{2:16} Pokaj se dakle; ako li ne, doći ću ti skoro, i vojevaću s njima mačem usta svojih.
{2:17} Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, kog niko ne zna osim onog koji primi.
{2:18} I andjelu tijatirske crkve napiši: Tako govori Sin Božji, koji ima oči svoje kao plamen ognjeni, i noge Njegove kao bronza:
{2:19} Znam tvoja dela, i ljubav, i službu, i veru, i trpljenje tvoje, i dela tvoja, i da poslednjih ima više od prvih;
{2:20} No imam na tebe malo, što dopuštaš ženi Jezavelji, koja govori da je proročica, da uči i da vara sluge moje da čine preljubu i da jedu žrtvu idolsku.
{2:21} I dadoh joj vreme da se pokaje od kurvarstva svog, i ne pokaja se.
{2:22} Evo je ja mećem na odar, i one koji čine preljubu s njom u nevolju veliku, ako se ne pokaju od svojih dela.
{2:23} I decu njenu pobiću na mesto; i poznaće sve crkve da sam ja koji ispitujem srca i bubrege, i daću vam svakome po delima vašim:
{2:24} A vama govorim i ostalima koji su u Tijatiru koji nemaju nauke ove, i koji ne poznaju dubina sotoninih (kao što govore): neću metnuti na vas drugog bremena,
{2:25} Osim koji imate, držite dokle dodjem.
{2:26} I koji pobedi i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima;
{2:27} I pašće ih gvozdenom palicom, i oni će se razdrobiti kao sudovi lončarski; kao i ja što primih od Oca svog;
{2:28} I daću mu zvezdu danicu.
{2:29} Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama.
{3:1} I andjelu sardske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima sedam Duhova Božijih, i sedam zvezda: znam tvoja dela, da imaš ime da si živ, a mrtav si.
{3:2} Straži, i utvrdjuj ostale koji hoće da pomru; jer ne nadjoh tvoja dela savršena pred Bogom svojim.
{3:3} Opominji se dakle, kako si primio i kako si čuo, i drži i pokaj se. Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe.
{3:4} Ali imaš malo imena i u Sardu, koji ne opoganiše svojih haljina, i hodiće sa mnom u belima, jer su dostojni.
{3:5} Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima Njegovim.
{3:6} Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.
{3:7} I andjelu filadelfijske crkve napiši: Tako govori Sveti i Istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori.
{3:8} Znam tvoja dela; gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti; jer imaš malo sile, i držao si moju reč, i nisi se odrekao imena mog.
{3:9} Evo dajem one iz zbornice sotonine koji govore da su Jevreji i nisu, nego lažu; evo ću ih učiniti da dodju i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznadu da te ja ljubim.
{3:10} Jer si održao reč trpljenja mog, i ja ću tebe sačuvati od časa iskušenja, koji će doći na sav vasioni svet da iskuša one koji žive na zemlji.
{3:11} Evo ću doći brzo: drži šta imaš, da niko ne uzme venac tvoj.
{3:12} Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi Boga svog, i više neće izići napolje; i napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo.
{3:13} Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.
{3:14} I andjelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:
{3:15} Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!
{3:16} Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
{3:17} Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.
{3:18} Savetujem te da kupiš u mene zlato žeženo u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.
{3:19} Ja koje god ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
{3:20} Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.
{3:21} Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.
{3:22} Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.
{4:1} Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji čuh kao trubu gde govori sa mnom, reče: Popni se amo, i pokazaću ti šta će biti za ovim.
{4:2} I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu sedjaše neko.
{4:3} I Onaj što sedjaše beše po vidjenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po vidjenju kao smaragd.
{4:4} I oko prestola behu dvadeset i četiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i četiri starešine gde sede, obučene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim.
{4:5} I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Božijih.
{4:6} I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola četiri životinje, pune očiju spred i sastrag.
{4:7} I prva životinja beše kao lav, i druga životinja kao tele, i treća životinja imaše lice kao čovek, i četvrta životinja beše kao orao kad leti.
{4:8} I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira ne imaju dan i noć govoreći: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji će doći.
{4:9} I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što sedjaše na prestolu, što živi va vek veka,
{4:10} Padoše dvadeset i četiri starešine pred Onim što sedjaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreći:
{4:11} Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.
{5:1} I videh u desnici Onog što sedjaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata.
{5:2} I videh andjela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njene?
{5:3} I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju.
{5:4} I ja plakah mnogo što se niko ne nadje dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da zagleda u nju.
{5:5} I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih.
{5:6} I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.
{5:7} I dodje i uze knjigu iz desnice Onog što sedjaše na prestolu.
{5:8} I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.
{5:9} I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,
{5:10} I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.
{5:11} I videh, i čuh glas andjela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.
{5:12} Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.
{5:13} I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.
{5:14} I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.
{6:1} I videh kad otvori Jagnje jedan od sedam pečata, i čuh jednu od četiri životinje gde govori kao glas gromovni: Dodji i vidi.
{6:2} I videh, i gle, konj beo, i onaj što sedjaše na njemu imaše strelu; i njemu se dade venac, i izidje pobedjujući, i da pobedi.
{6:3} I kad otvori drugi pečat, čuh drugu životinju gde govori: Dodji i vidi.
{6:4} I izidje drugi konj ridj, i onome što sedjaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje, i da ubija jedan drugog, i dade mu se mač veliki.
{6:5} I kad otvori treći pečat, čuh treću životinju gde govori: Dodji i vidi. I videh, i gle, konj vran, i onaj što sedjaše na njemu imaše merila u ruci svojoj.
{6:6} I čuh glas izmedju četiri životinje gde govori: Oka pšenice za groš, i tri oke ječma za groš; a ulja i vina neće biti.
{6:7} I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrte životinje gde govori: Dodji i vidi.
{6:8} I videh, i gle, konj bled, i onome što sedjaše na njemu beše ime smrt, i pakao idjaše za njim; i njemu se dade oblast na četvrtom delu zemlje da ubije mačem i gladju i smrću i zverinjem zemaljskim.
{6:9} I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu.
{6:10} I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji?
{6:11} I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.
{6:12} I videh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta kao krv;
{6:13} I zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja.
{6:14} I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se.
{6:15} I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim;
{6:16} I govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onog što sedi na prestolu, i od gneva Jagnjetovog.
{6:17} Jer dodje veliki dan gneva Njegovog, i ko može ostati?
{7:1} I potom videh četiri andjela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.
{7:2} I videh drugog andjela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri andjela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći:
{7:3} Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim.
{7:4} I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih;
{7:5} Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
{7:6} Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih;
{7:7} Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
{7:8} Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.
{7:9} Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.
{7:10} I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.
{7:11} I svi andjeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.
{7:12} Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.
{7:13} I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dodjoše?
{7:14} I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dodjoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.
{7:15} Zato su pred prestolom Božijim, i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj; i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.
{7:16} Više neće ogladneti, i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina.
{7:17} Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.
{8:1} I kad otvori sedmi pečat, posta tišina na nebu oko po sahata.
{8:2} I videh sedam andjela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba.
{8:3} I drugi andjeo dodje i stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i beše mu dano mnogo tamjana da da molitvama svih svetih na oltar zlatni pred prestolom.
{8:4} I dim od kadjenja u molitvama svetih izidje od ruke andjelove pred Boga.
{8:5} I uze andjeo kadionicu, i napuni je ognja sa oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sevanje munja i tresenje zemlje.
{8:6} I sedam andjela koji imahu sedam truba, pripraviše se da zatrube.
{8:7} I prvi andjeo zatrubi, i posta grad i oganj, smešani s krvlju, i padoše na zemlju; i trećina drva izgore, i svaka trava zelena izgore.
{8:8} I drugi andjeo zatrubi; i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i trećina mora posta krv.
{8:9} I umre trećina stvorenja koje živi u moru, i trećina ladji propade.
{8:10} I treći andjeo zatrubi, i pade s neba velika zvezda, koja goraše kao sveća, i pade na trećinu reka i na izvore vodene.
{8:11} I ime zvezdi beše Pelen; i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu gorke.
{8:12} I četvrti andjeo zatrubi, i udarena bi trećina sunca, i trećina meseca, i trećina zvezda, da pomrča trećina njihova, i trećina dana da ne svetli, tako i noći.
{8:13} I videh, i čuh jednog andjela gde leti posred neba i govori glasom velikim: Teško, teško, teško onima koji žive na zemlji od ostalih glasova trubnih trojice andjela, koji će trubiti.
{9:1} I peti andjeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se ključ od studenca bezdana;
{9:2} I otvori studenac bezdana, i izidje dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog.
{9:3} I iz dima izidjoše skakavci na zemlju, i dade im se oblast, kao što i skorpije imaju oblast na zemlji.
{9:4} I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečat Božji na čelima svojim.
{9:5} I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muče pet meseci; i mučenje njihovo beše kao mučenje skorpijino kad ujede čoveka;
{9:6} I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.
{9:7} I skakavci behu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica njihova kao lica čovečija.
{9:8} I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi behu kao u lavova;
{9:9} I imahu oklope kao oklope gvozdene, i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trče na boj;
{9:10} I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima njihovim; i dana im beše oblast da ude ljudima pet meseci.
{9:11} I imahu nad sobom cara andjela bezdana kome je ime jevrejski Avadon, a grčki Apolion.
{9:12} Jedno zlo prodje, evo idu još dva zla za ovim.
{9:13} I šesti andjeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roglja zlatnog oltara koji je pred Bogom,
{9:14} Gde govori šestom andjelu koji imaše trubu: Odreši četiri andjela koji su svezani kod reke velike Eufrata.
{9:15} I biše odrešena četiri andjela koji behu pripravljeni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi.
{9:16} I broj vojnika na konjima beše dvesta hiljada hiljada; i čuh broj njihov.
{9:17} I tako videh u utvari konje, i one što sedjahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.
{9:18} I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih.
{9:19} Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi bivahu kao zmije i imahu glave, i njima idjahu.
{9:20} I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju djavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi;
{9:21} Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od kradja svojih.
{10:1} I videh drugog andjela jakog gde silazi s neba, koji beše obučen u oblak, i duga beše na glavi njegovoj, i lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni;
{10:2} I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a levu na zemlju.
{10:3} I povika glasom velikim, kao lav kad riče; i kad on povika, govoraše sedam gromova glasove svoje.
{10:4} I kad govoriše sedam gromova glasove svoje, htedoh da pišem, i čuh glas s neba koji mi govori: Zapečati šta govoriše sedam gromova, i ovo ne piši.
{10:5} I andjeo kog videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže ruku svoju k nebu,
{10:6} I zakle se Onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i šta je na njemu, i zemlju i šta je na njoj, i more i šta je u njemu, da vremena već neće biti;
{10:7} Nego u dane glasa sedmog andjela kad zatrubi, onda će se svršiti tajna Božija, kao što javi svojim slugama prorocima.
{10:8} I glas koji čuh s neba, opet progovori sa mnom i reče: Idi i uzmi knjižicu otvorenu iz ruke onog andjela što stoji na moru i na zemlji.
{10:9} I otidoh k andjelu, i rekoh mu: Daj mi knjižicu. I reče mi: Uzmi i izjedi je; i gorka će biti u trbuhu tvom, ali u ustima biće ti slatka kao med.
{10:10} I uzeh knjižicu iz ruke andjelove, i izjedoh je; i beše u ustima mojim kao med slatka, a kad je izjedoh, beše gorka u trbuhu mom.
{10:11} I reče mi: Valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima.
{11:1} I dade mi se trska kao palica govoreći: Ustani i izmeri crkvu Božiju i oltar, i one što se klanjaju u njoj;
{11:2} A portu što je izvan crkve, izbaci napolje, niti je meri, jer je dana neznabošcima; i grad sveti gaziće četrdeset i dva meseca.
{11:3} I daću dvojici svojih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.
{11:4} Ovi su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemaljskim.
{11:5} I ako im ko nepravdu učini, oganj izlazi iz usta njihovih, i poješće neprijatelje njihove; i ko bude hteo da im učini nažao onaj valja da bude ubijen.
{11:6} I ovi će imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dažd na zemlju u dane njihovog proricanja; i imaće vlast nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod budu hteli.
{11:7} I kad svrše svedočanstvo svoje, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat, i pobediće ih i ubiće ih.
{11:8} I telesa njihova ostaviće na ulici grada velikog, koji se duhovno zove Sodom i Misir, gde i Gospod naš razapet bi.
{11:9} I gledaće neki od naroda i plemena i jezika i kolena telesa njihova tri dana i po, i neće dati da se njihova telesa metnu u grobove.
{11:10} I koji žive na zemlji, obradovaće se i razveseliće se za njih, i slaće dare jedan drugom, jer ova dva proroka mučiše one što žive na zemlji.
{11:11} I posle tri dana i po duh života od Boga udje u njih; i staše oba na noge svoje, i strah veliki napade na one koji ih gledahu.
{11:12} I čuše glas veliki s neba, koji im govori: Izidjite amo. I izidjoše na nebo na oblacima, i videše ih neprijatelji njihovi.
{11:13} I u taj čas zatrese se zemlja vrlo, i deseti deo grada pade, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada imena čovečijih; i ostali se uplašiše, i daše slavu Bogu nebeskom.
{11:14} Zlo drugo prodje, evo zlo treće ide brzo.
{11:15} I sedmi andjeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreći: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaće va vek veka.
{11:16} I dvadeset i četiri starešine koje sedjahu pred Bogom na prestolima svojim, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu.
{11:17} Govoreći: Hvalimo Te, Gospode Bože Svedržitelju, koji jesi, i beše, i bićeš, što si primio silu svoju veliku, i caruješ.
{11:18} I neznabošci se progneviše, i dodje gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojim, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvog, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.
{11:19} I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.
{12:1} I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi njenoj venac od dvanaest zvezda.
{12:2} I beše trudna, i vikaše od muke, i mučaše se da rodi.
{12:3} I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njenim sedam kruna;
{12:4} I rep njen odvuče trećinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I aždaha stajaše pred ženom koja htede da se porodi, da joj proždere dete kad rodi.
{12:5} I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dete njeno bi uzeto k Bogu i prestolu njegovom.
{12:6} A žena pobeže u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana.
{12:7} I posta rat na nebu. Mihailo i andjeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i andjeli njeni.
{12:8} I ne nadvladaše, i više im se ne nadje mesta na nebu.
{12:9} I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove djavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i andjeli njeni zbačeni biše s njom.
{12:10} I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga našeg, i oblast Hrista Njegovog; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć.
{12:11} I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svog, i ne mariše za život svoj do same smrti.
{12:12} Zato veselite se nebesa i vi koji živite na njima. Teško vama koji živite na zemlji i moru, jer djavo sidje k vama, i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima.
{12:13} I kad vide aždaha da zbačena bi na zemlju, gonjaše ženu koja rodi muško.
{12:14} I ženi dana biše dva krila orla velikog da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijinog.
{12:15} I ispusti zmija za ženom iz usta svojih vodu kao reku, da je utopi u reci.
{12:16} I pomože zemlja ženi, i otvori zemlja usta svoja, i proždre reku koju ispusti zmija iz usta svojih.
{12:17} I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista.
{13:1} I stadoh na pesku morskom; i videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njenim deset kruna, a na glavama njenim imena hulna.
{13:2} I zver koju videh beše kao ris, i noge joj kao u medveda, i usta njena kao usta lavova, i dade joj zmija silu svoju, i presto svoj, i oblast veliku.
{13:3} I videh jednu od glava njenih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njene izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri.
{13:4} I pokloniše se zveri govoreći: Ko je kao zver? I ko može ratovati s njom?
{13:5} I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca.
{13:6} I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime Njegovo, i na kuću Njegovu, i na one koji žive na nebu.
{13:7} I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobedi; i dana joj bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom.
{13:8} I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.
{13:9} Ako ko ima uho neka čuje.
{13:10} Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko nožem ubije valja da on nožem bude ubijen. Ovde je trpljenje i vera svetih.
{13:11} I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha.
{13:12} I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna.
{13:13} I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima.
{13:14} I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa.
{13:15} I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.
{13:16} I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim,
{13:17} Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog.
{13:18} Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.
{14:1} I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na čelima svojim.
{14:2} I čuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i čuh glas gudača koji gudjahu u gusle svoje.
{14:3} I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred četiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše naučiti pesme, osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
{14:4} Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono podje. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.
{14:5} I u njihovim ustima ne nadje se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.
{14:6} I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imaše večno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
{14:7} I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
{14:8} I drugi andjeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.
{14:9} I treći andjeo za njim ide govoreći glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju,
{14:10} I on će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred Jagnjetom.
{14:11} I dim mučenja njihovog izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.
{14:12} Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.
{14:13} I čuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
{14:14} I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedjaše kao Sin čovečiji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.
{14:15} I drugi andjeo izidje iz crkve vičući velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dodje vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.
{14:16} I Onaj što sedjaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
{14:17} I drugi andjeo izidje iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.
{14:18} I drugi andjeo izidje iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreći: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži groždje vinograda zemaljskog; jer već sazreše zrna njegova.
{14:19} I baci andjeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.
{14:20} I otoči se kaca izvan grada, i izidje krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.
{15:1} I videh drugi veliki znak na nebu i čudo: sedam andjela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima savrši gnev Božji.
{15:2} I videh kao stakleno more smešano s ognjem, i one što pobediše zver i ikonu njenu, i žig njen, i broj imena njenog, gde stoje na moru staklenom i imaju gusle Božije;
{15:3} I pevahu pesmu Mojsija, sluge Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: Velika su i divna dela Tvoja, Gospode Bože Svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care svetih.
{15:4} Ko se neće pobojati Tebe, Gospode, i proslaviti ime Tvoje? Jer si Ti jedan svet; jer će svi neznabošci doći i pokloniti se pred Tobom; jer se sudovi Tvoji javiše.
{15:5} I posle ovog videh, i gle, otvori se crkva skinije svedočanstva na nebu,
{15:6} I izidjoše sedam andjela iz crkve, koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bele haljine od platna, i opasani po prsima pojasima zlatnim;
{15:7} I jedna od četiri životinje dade sedmorici andjela sedam čaša zlatnih napunjenih gneva Boga, koji živi va vek veka.
{15:8} I napuni se crkva dima od slave Božije i od sile Njegove; i niko ne mogaše doći u crkvu, dok se ne svrši sedam zala sedmorice andjela.
{16:1} I čuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici andjela: Idite, i izlijte sedam čaša gneva Božijeg na zemlju.
{16:2} I ode prvi andjeo, i izli čašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj.
{16:3} I drugi andjeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru.
{16:4} I treći andjeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.
{16:5} I čuh andjela vodenog gde govori: Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio;
{16:6} Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili.
{16:7} I čuh drugog iz oltara gde govori: Da, Gospode Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi Tvoji.
{16:8} I četvrti andjeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.
{16:9} I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu.
{16:10} I peti andjeo izli čašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola.
{16:11} I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih.
{16:12} I šesti andjeo izli čašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka sunčanog.
{16:13} I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde izidjoše tri nečista duha, kao žabe.
{16:14} Jer su ovo duhovi djavolski koji čine čudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.
{16:15} Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova.
{16:16} I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.
{16:17} I sedmi andjeo izli čašu svoju po nebu, i izidje glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: Svrši se.
{16:18} I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.
{16:19} I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutog gneva svog.
{16:20} I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nadjoše.
{16:21} I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo.
{17:1} I dodje jedan od sedam andjela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima.
{17:2} S kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji opiše se vinom kurvarstva njena.
{17:3} I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova.
{17:4} I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svog;
{17:5} I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim.
{17:6} I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.
{17:7} I reče mi andjeo: Što se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.
{17:8} Zver koju si video beše i nije, i izići će iz bezdana i otići će u propast; i udiviće se koji žive na zemlji, kojima imena napisana nisu u knjigu života od postanja sveta, kad vide zver koja beše, i nije, i doći će opet.
{17:9} Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi.
{17:10} I jesu sedam careva. Pet je njih palo, i jedan jeste, a drugi još nije došao; a kad dodje za malo će ostati.
{17:11} I zver koja beše i nije, i ona je osmi, i jeste od sedmorice i u propast ide.
{17:12} I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri.
{17:13} Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zveri.
{17:14} Ovi će se pobiti s Jagnjetom i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni.
{17:15} I reče mi: Vode, što si video, gde sedi kurva, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.
{17:16} I deset rogova, što si video na zveri, oni će omrznuti na kurvu, i opustošiće je i ogoluzniti, i meso njeno poješće i sažeći će je ognjem.
{17:17} Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju Njegovu, i da učine volju jednu, i da dadu carstvo svoje zveri, dok se svrše reči Božije.
{17:18} I žena, koju si video, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carstvima zemaljskim.
{18:1} I posle ovog videh drugog andjela gde silazi sa neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove.
{18:2} I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan djavolima, i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica svih ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode;
{18:3} I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njene.
{18:4} I čuh glas drugi s neba koji govori: Izidjite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena.
{18:5} Jer gresi njeni dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njene.
{18:6} Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim: kojom čašom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko.
{18:7} Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i žalosti neću videti.
{18:8} Zato će u jedan dan doći zla njena: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.
{18:9} I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njenog,
{18:10} Izdaleka stojeći od straha muka njenih i govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan čas dodje sud tvoj!
{18:11} I trgovci zemaljski zaplakaće i zajaukati za njom, što njihove tovare niko više ne kupuje;
{18:12} Tovara zlata i srebra i kamenja dragog i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakih sudova od fildiša, i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, bronze i gvoždja i mermera,
{18:13} I cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša čovečijih.
{18:14} I voća želja duše tvoje otidoše od tebe, i sve što je masno i dobro otide od tebe, i više ga nećeš naći.
{18:15} Trgovci koji se ovim tovarima obogatiše od nje, staće izdaleka od straha mučenja njenog, plačući i jaučući,
{18:16} I govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragim i biserom;
{18:17} Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od ladji, i sav narod u ladjama, i ladjari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka,
{18:18} I vikahu, videvši dim gorenja njenog, i govorahu: Ko je bio kao ovaj grad veliki?
{18:19} I baciše prah na glave svoje, i povikaše plačući i ridajući, govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, u kome se obogatiše svi koji imaju ladje na moru od bogatstva njegovog, jer u jedan čas opuste!
{18:20} Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud vaš na njemu.
{18:21} I uze jedan andjeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki, i neće se više naći;
{18:22} I glas gudača i pevača i svirača i trubača neće se više čuti u tebi; i nikakav mastor ni od kakvog zanata neće se više naći u tebi, i huka kamenja vodeničnog neće se čuti u tebi;
{18:23} I videlo žiška neće se više svetliti u tebi, i glas ženika i neveste neće više biti čuven u tebi; jer trgovci tvoji behu boljari zemaljski, jer tvojim čaranjem prevareni biše svi narodi.
{18:24} I u njemu se nadje krv proročka i svetih, i svih koji su pobijeni na zemlji.
{19:1} I posle ovog čuh glas veliki naroda mnogog na nebu gde govori: Aliluja! Spasenje i slava i čast i sila Gospodu našem;
{19:2} Jer su istiniti i pravi sudovi Njegovi, što je osudio kurvu veliku, koja pokvari zemlju kurvarstvom svojim, i pokajao krv slugu svojih od ruke njene.
{19:3} I drugom rekoše: Aliluja! I dim njen izlažaše va vek veka.
{19:4} I padoše dvadeset i četiri starešine, i četiri životinje, i pokloniše se Bogu koji sedjaše na prestolu, govoreći: Amin, aliluja!
{19:5} I glas izidje od prestola koji govori: Hvalite Boga našeg sve sluge Njegove, i koji Ga se bojite, i mali i veliki.
{19:6} I čuh kao glas naroda mnogog, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja! Jer caruje Gospod Bog Svedržitelj.
{19:7} Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dodje svadba Jagnjetova, i žena Njegova pripravila se;
{19:8} I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i belu: jer je svila pravda svetih.
{19:9} I reče mi: Napiši: Blago onima koji su pozvani na večeru svadbe Jagnjetove. I reče mi: Ove su reči istinite Božije.
{19:10} I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.
{19:11} I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji sedjaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje.
{19:12} A oči su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kog niko ne zna do On sam.
{19:13} I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Reč Božija.
{19:14} I vojske nebeske idjahu za Njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu.
{19:15} I iz usta Njegovih izidje mač oštar, da njime pobije neznabošce; i On će ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja.
{19:16} I ima na haljini i na stegnu svom ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
{19:17} I videh jednog andjela gde stoji na suncu i povika glasom velikim govoreći svima pticama koje lete ispod neba: Dodjite i skupite se na veliku večeru Božiju,
{19:18} Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i od onih koji sede na njima, i mesa od svih slobodnjaka i robova, i od malih i od velikih.
{19:19} I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju s Onim što sedi na konju i s vojskama Njegovim.
{19:20} I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njenoj: živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom.
{19:21} A ostali pobijeni biše mačem Onog što sedi na konju, koji izidje iz usta Njegovih: i sve se ptice nasitiše od mesa njihovog.
{20:1} I videh andjela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj.
{20:2} I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je djavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina,
{20:3} I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena.
{20:4} I videh prestole, i sedjahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina.
{20:5} A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje.
{20:6} Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina.
{20:7} I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje,
{20:8} I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski.
{20:9} I izidjoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i sidje oganj od Boga s neba, i pojede ih.
{20:10} I djavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć va vek veka.
{20:11} I videh veliki beo presto, i Onog što sedjaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nadje.
{20:12} I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.
{20:13} I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim.
{20:14} I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.
{20:15} I ko se ne nadje napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.
{21:1} I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prodjoše, i mora više nema.
{21:2} I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom.
{21:3} I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije medju ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.
{21:4} I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prodje.
{21:5} I reče Onaj što sedjaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne.
{21:6} I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava.
{21:7} Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.
{21:8} A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.
{21:9} I dodje k meni jedan od sedam andjela koji imahu sedam čaša napunjenih sedam zala poslednjih, i reče mi govoreći: Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu.
{21:10} I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga,
{21:11} I imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli,
{21:12} I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest andjela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih.
{21:13} Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja, od juga vrata troja, i od zapada vrata troja.
{21:14} I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.
{21:15} I onaj što govoraše sa mnom, imaše trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove.
{21:16} I grad na četiri ugla stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina. I izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkališta: dužina i širina i visina jednaka je.
{21:17} I razmeri zid njegov na sto i četrdeset i četiri lakta, po meri čovečijoj, koja je andjelova.
{21:18} I beše gradja zidova njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo.
{21:19} I temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd,
{21:20} Peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.
{21:21} I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata behu od jednog zrna bisera: i ulice gradske behu zlato čisto, kao staklo presvetlo.
{21:22} I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje.
{21:23} I grad ne potrebuje ni sunce ni mesec da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov Jagnje.
{21:24} I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovom, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega.
{21:25} I vrata njegova neće se zatvarati danju, jer onde noći neće biti.
{21:26} I doneće slavu i čast neznabožaca u njega.
{21:27} I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.
{22:1} I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog.
{22:2} Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje radja dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima.
{22:3} I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga.
{22:4} I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.
{22:5} I noći tamo neće biti, i neće potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanog, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vek veka.
{22:6} I reče mi: Ovo su reči verne i istinite, i Gospod Bog svetih proroka posla andjela svog da pokaže slugama svojim šta će biti skoro.
{22:7} Evo ću doći skoro: Blago onome koji drži reči proroštva knjige ove.
{22:8} I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge andjela koji mi ovo pokaza.
{22:9} I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni.
{22:10} I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu.
{22:11} Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
{22:12} I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.
{22:13} Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.
{22:14} Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da udju na vrata u grad.
{22:15} A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
{22:16} Ja Isus poslah andjela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica.
{22:17} I Duh i nevesta govore: Dodji. I koji čuje neka govori: Dodji. I ko je žedan neka dodje, i ko hoće neka uzme vodu života za badava.
{22:18} Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj;
{22:19} I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj.
{22:20} Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dodji, Gospode Isuse.
{22:21} Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.